Joksimović: Devet milijardi evra za ostvarivanje ciljeva Zelene agende na Zapadnom Balkanu

Joksimović je na konferenciji „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ navela da su sredstva namenjena za sedmogodišnji period, a pored toga Zapadnom Balkanu obezbeđena je i prateća garantna šema koja iznosi dodatnih 20 milijardi evra.

„Zelena tranzicija mora da bude pravedna, kako ju je i EU definisala i pripremila, da fondovi i mehanizmi koji su u ovom procesu dostupni zemljama članicama, budu dostupni i nama kao pridruženoj zemlji“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, ta sredstva će biti uslovljena spremnošću projekata, a doprineće ubrzavanju celog regiona ka ciljevima Zelene agende.

„Što se tiče same agende za cirkularnu ekonomiju ona je revidirana u martu 2020. godine na nivou EU i jedan od zadataka je i da zemlje sa Zapadnog Balkana pripreme svoju agendu, koja bi u Srbiji trebalo da bude gotova 2023. godine“, navela je Joksimović.

Dodala je da je suština cirkularne ekonomije kružna ekonomija, da se izbegne sve ono što opterećuje zdravlje ljudi i planetu, a to je otpad.

„Ambalaža je ta koja dovodi do viška otpada, a on ne treba da bude samo prikupljan i odlagan, već da bude upotrebljen za dalji izvor rasta, ali to nosi troškove i izazov za privredu“, kazala je Joksimović.

Podsetila je da je juče potpisan Sporazum o namerama o saradnji Nemačke i Srbije u oblasti klimatskih promena, vredan 309 miliona evra.

„Ova konferencija je važna kao još jedna mreža partnerstva i komunikacije, posebno sa nordijskim regionom koji je sebe uspeo da učini najodrživijim. Saradnja sa ovim regionom treba da bude putokaz i nama na Zapadnom Balkanu kako da zajednički idemo ka ciljevima zelene tranzicije“, objasnila je ministarka.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da se razvojem ideje cirkularne ekonomije stvara osnov za održivi razvoj zemlje, što je strateški cilj Srbije.

„Ministarstvo je 2019. godine formiralo radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, koju čine predstavnici ministarstava, institucija i međunarodnih organizacija, a njen zadatak je da se uspostavi strateški okvir za transformaciju društva na novi model. Mapa puta za cirkularnu ekonomiju je i rezultat ove radne grupe“, navela je Vujović.

Prema njenim rečima, u Mapi puta su date smernice kojima Srbija ide, ali isto tako se omogućava i privredi prelazak sa linearnog na cirkularni model, čime se postiže razvoj stabilne i konkurentne ekonomije uz odgovoran odnos prema životnoj sredini.

„Mapa puta je identifikovala sektore u Srbiji koji imaju najveći potencijal za ovu tranziciju, a to su proizvodna industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika, ambalažni i građevinski otpad“, kazala je Vujović.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da kompanijama treba pomoći da se nose sa izazovima zelene tranzicije kako bi opstale.

„Ako kriza potraje duže nego očekivano, nastaće realna pretnja privredi i zelenoj tranziciji, a to je nešto što ne želimo da nam se desi“, zaključio je Čadež.

Konferenciju „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji-nordijska iskustva“ organizovala je PKS u saradnji sa ambasadama Danske, Finske, Norveške i Švedske, pod okriljem Nordijskog saveta ministara, a sa ciljem predstavljanja nordijskih iskustava i znanja u oblasti cirkularne ekonomije, kreiranja predloga za njenu dalju primenu u Srbiji, kao i predstavljanja dosadašnjih rezultata u ovoj oblasti.