Jorgovanka Tabaković intervenisala za kredit Bogićeviću

Naime, Farmakom je trebalo da od holandske ATB banke dobije kredit, ali plan otplate tog zajma nije bio usklađen sa srpskim propisima, zbog čega je NBS odbila da taj kredit registruje. Zato je Bogićević otišao kod Jorgovanke Tabaković na razgovor, posle kojeg je NBS odlučila da za njega napravi izuzetak.

„Shodno dogovoru predstavnika Farmakoma i guvernera NBS gospođe Tabaković, aneks ugovora o kreditu ili izjava kreditora o promeni plana otplate saglasno propisima, biće dostavljen NBS na evidentiranje u ponedeljak 24. 12. 2012. sa danom zaključenja 21. 12. 2012. U skladu sa time kreditna prijava biće danas evidentirana“, navodi se u dopisu koji je NBS uputila u Privrednu banku Beograd dana 21. 12. 2012. (PBB je bila banka preko koje je Farmakom trebalo da primi ovaj kredit).

Iz ovog dopisa se vidi da je NBS posle dogovora Bogićevića i Tabakovićeve pristala da registruje njegov kredit 21. decembra, iako to nije bilo po zakonu. Banka je na to pristala, jer se nadala da će joj Farmakom naknadno, 24. decembra, dostaviti izmenjeni plan otplate koji odgovara važećim pravilima i da će na tom dopisu stajati datum 21. decembar. Tako se kasnije iz papira uopšte ne bi videlo da je NBS prekršila pravila i odobrila kredit sa zabranjenim načinom otplate.

Zanimljivo je da su pre sastanka i Farmakom i PBB na sve načine pokušavali da od NBS izdejstvuju puštanje kredita, ali da službenici centralne banke nikako nisu hteli da za njih rastegnu pravila.

Tako je prvo PBB obavestila Farmakom da plan otplate kredita nije u skladu sa važećim propisima, na šta Farmakom odgovara da je svestan toga, ali da je u pitanju specifičan izvozni posao te da smatra da bi kredit ipak trebalo da bude registrovan kako je planirano.

PBB zatim pokušava da zvaničnim kanalom izdejstvuje registraciju kredita kod NBS, koristeći argument specifičnosti posla, ali biva odbijen od NBS, uz objašnjenje da „ne postoji izuzetak od Odluke NBS i da sa ovakvim planom otplate ne može da se registruje kredit“. Sve se to dešava 19. i 20. decembra 2012. godine.

Nakon toga, Bogićević odlazi kod Tabakovićeve i odmah posle sastanka, NBS menja mišljenje i pušta registraciju kredita već sutradan – 21. decembra.

Bitna okolnost u ovom slučaju nije samo to da je guvernerka pristala da zaobiđe pravila u korist Bogićevića, verujući mu na reč da će on naknadno uskladiti plan otplate sa važećim pravilima, već i to da Bogićević to nije ni mogao da joj garantuje – jer ta odluka nije zavisila od njega, već od ATB banke iz Holandije. Da li je kredit ikad usklađen sa pravilima, ostaje nepoznato. NBS je juče odbila da odgovori na ovo, kao i na druga Danasova pitanja, jer je „sudski postupak u toku“.

Treba primetiti i to da u ovom slučaju niko nije oštećen u smislu da je neki novac proneveren, već je „samo“ prekršen zakon. Bogićevićevo insistiranje na registraciji kredita po predviđenim uslovima otplate je razumljivo utoliko što je on imao poslovnih razloga da kredit otplati stranoj banci baš na takav način. Nerazumljivo je samo to što je NBS u njegovom slučaju na to pristala, jer drugi privrednici takvu povlasticu i takvo poverenje, koliko se zna, nikad nisu dobili od centralne banke.

Zanimljiv je i slučaj kontrole koju je NBS sprovela u Privrednoj banci Beograd, kada je kontrolisala da li banka zakonito posluje sa aspekta upravljanja rizicima.

Miodrag Salai, bivši predsednik Izvršnog odbora PBB-a, pre dva dana je na sudu izjavio kako je NBS kontrolisala sve kredite koje je ta banka u spornom periodu odobrila Farmakomu i drugim firmama, za koje tužilaštvo tvrdi da su bile povezane sa Farmakomom, i da NBS ni za jednu od tih firmi nije našla da su povezane sa Bogićevićevim koncernom.

Na to je reagovala Narodna banka, navodeći da je „NBS, između ostalog, na uzorku proveravala da li su krediti odobreni u skladu sa propisima i unutrašnjim aktima banke i ako na osnovu kontrole utvrdi da banka nije postupila u skladu sa propisima i dobrim poslovnim običajima, izriče odgovarajuće korektivne mere, pa i novčane kazne, a ne daje primedbe na kredite i „zeleno svetlo banci““.

Međutim, prema internim dokumentima same Narodne banke do kojih je došao Danas, taj uzorak o kojem govori NBS iznosi – 95 odsto svih kredita PBB-a, gledano po obimu plasmana.

Kako se navodi u Zapisniku o kontroli boniteta Narodne banke u PBB-u, „dopunskim rešenjem od 13. 12. 2012. godine proširen je predmet kontrole na način da se u delu koji se odnosi na kontrolu kreditnog rizika obuhvati uzorak dužnika – pravnih lica, koji nije manji od 95 odsto ukupne izloženosti prema tim dužnicima, sa stanjem na dan 30. 06. 2012. godine“.

Kako je moguće da je uzorak bio toliko veliki, a da njime nisu bile obuhvaćene firme kojima je PBB odobrila milione evra kredita, ostaje nejasno, jer je NBS juče odbila da odgovori i na to pitanje.

NBS: Samo načelna saopštenja

„NBS se povodom neistinitih izjava koje su prenete u pojedinim medijima oglasila svojim načelnim saopštenjem kako bi sprečila zlonamerno širenje pogrešnih interpretacija o nadležnostima ove institucije. U konkretnom postupku, dalje izjašnjavanje ne bi doprinelo dodatnom informisanju javnosti u vezi sa ulogom i odgovornostima NBS, a predstavljalo bi neprimereno mešanje u rad pravosudnih organa i postupak koji se vodi pred nadležnim sudom“, rekli su u NBS.