Tabaković na Kopaonik biznis forumu predstavila rezultate i procene: Ocene analitičara i investitora su da „srpske obveznice sijaju”

Međutim, kako je dodala, živimo u vreme kad je neizvesna i prošlost, koja se često ciljano krivotvori, kako bi tim lažnim novcem kupili vernike za nove teorije kojima treba preraspodeliti pravi novac i prave realne vrednosti.

„Mi smo u decembru prošle godine obeležili 150 godina srpskog dinara kao nacionalne valute. Na obeležavanju te važne godišnjice rekla sam da se malo koja nacija u svetu može pohvaliti time da ima svoju valutu jedan i po vek. Trajanje ovih državnih odličja pokazatelj je koliko je neka nacija dugotrajna, koliko je stabilna i koliko je postojana“, navela je Tabaković.

Ona je dodala da sve o čemu se ovde diskutuje gubi smisao ako deo našeg naroda nema pravo na svoju valutu i na osnovna lična sredstva za život.

„Niko nema pravo da našem narodu uskrati pravo na sopstvenu valutu, niti pravo na život u miru. To zaslužuje reagovanje svakog čoveka i institucije da bi uopšte bilo budućnosti“, poručila je Tabakvoić osvrćuči se na situaciju sa dinarom na Kosovu i Metohiji.

Ona je poručila da se promene na globalnoj sceni dešavaju veoma brzo.

„Svetska privreda je za kratko vreme prešla put od gotovo deflacije do visoke inflacije. Od negativnih kamatnih stopa i jeftinog novca, do vrlo brzog zatezanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Gotovo fanatično se govori o zelenoj ekonomiji, pozitivnim i negativnim stranama brzorastuće generativne veštačke inteligencije. Razni oblici fragmentacije i polarizacije testiraju potrošačko i investiciono poverenje i imaju snagu da promene globalnu ekonomsku scenu“, rekla je Tabaković.

Ekonomska politika, oduvek i svuda, mora da se rukovodi srednjoročnim ciljevima, koji nisu spisak lepih želja, poručila je ona.

„U Srbiji je, u ovakvom globalnom ambijentu otpornost naše ekonomije ponovo testirana i potvrđena“, naglasila je guvernerka.

Ona je kao jedan od primera navela rekordan izvoz robe i usluga od 41 milijarde evra u 2023. godini i naglasila da je za 75 odsto viši nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

„Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 25 milijardi evra i one su za 87 odsto više nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Obezbedili smo ambijent za rekordne strane direktne investicije od 4,5 milijardi evra prošle godine, što je za oko 20 odsto više nego u pretpandemijskoj 2019. godini“, rekla je Tabaković.

Stopa nezaposlenosti je, kako je dodala, na najnižem nivou.

„Formalna zaposlenost u privatnom sektoru nalazi se oko 10 odsto iznad pretpandemijskog nivoa. Prosečna zarada u decembru za 64 odsto je veća od pretkriznog nivoa. Zbog svega toga, ocene analitičara i investitora su da „srpske obveznice sijaju”, što ogromna tražnja za osmogodišnjim dinarskim hartijama i potvrđuje, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu na nemačke obveznice značajno smanjena“, navela je ona.

Tabaković je napomenula da i strani i domaći investitori imaju dva ista cilja, a to su da zarade i da plate što manje poreza i da taj profit upotrebe kako oni hoće.

„Nema tu razlike. U tom smislu dobijanje investicionog ranga, koji je nama faktički i priznat kroz ulaganja, jeste nešto na čemu ćemo raditi da i formalno dobijemo poboljšane izglede“, poručila je ona.

Kako je naglasila, dobra vest je da je u većini zemalja tokom prošle godine uspostavljena opadajuća putanja inflacije.

„I u Srbiji je inflacija u snažnom padu od aprila i na kraju prošle godine bila je dvostruko niža nego godinu dana ranije i u skladu s projekcijom koju sam iznela prošle godine na ovom mestu. Uz dobru domaću poljoprivrednu sezonu, najsnažniji dezinflatorni faktor bilo je popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane na globalnom nivou, koji su prethodno najviše i doprinosili povećanju domaće inflacije“, kazala je guvernerka.

Ona je objasnila da su niže cene energenata, uz razrešenje većeg dela zastoja u lancima snabdevanja, oslabili inflatorne pritiske.

Dodala je i da su po osnovu ostalih uvoznih i proizvođačkih cena inflatorni pritisci oslabili tokom prethodne godine.

Na to se nadovezuje i dezinflatorno dejstvo eksterne i domaće agregatne tražnje, uz restriktivnije monetarne uslove, naglasila je Tabaković.

„U januaru je međugodišnja inflacija dodatno smanjena, na 6,4 odsto. Naša je procena da je u februaru inflacija i dodatno usporila, na 5,5 odsto međugodišnje“, kazala je ona.

Na rast inflacije u Srbiji u prethodne tri godine najviše su uticale cene hrane i energenata i to od 53 do 75 odsto međugodišnje inflacije odnosilo se na rast ovih cena, na koje su ključno uticali globalni faktori, pojasnila je Tabaković.

„U Srbiji je vrh inflacije dostignut nešto kasnije i uglavnom je bio niži nego u drugim zemljama, pa je komparativno manji i efekat visoke baze iz istog perioda 2022. godine. Kasniji vrhunac inflacije u Srbiji u poređenju s drugim zemljama objašnjava i to što je naša država u prvom talasu energetske krize najveći teret troškova preuzela na sebe. Time je smanjena neizvesnost na domaćem tržištu i ublažen prvi talas krize, dok je u većini drugih zemalja najveći deo tih korekcija izvršen naglo već u 2022. godini“, kazala je ona.

Ona je podsetila da je NBS referentnu kamatnu stopu u 2023. godini povećala ukupno za 1,5 procentnih poena i od jula je na nivou od 6,5 odsto.

„Da kanal kamatnih stopa dobro funkcioniše potvrđuje to što su se dosadašnja povećanja referentne kamatne stope prenela na sve dinarske kamatne stope. Takođe, ulazak inflacionih očekivanja finansijskog sektora u granice cilja i usidrenost njihovih srednjoročnih očekivanja, uz smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja privrede, potvrđuju i efikasnost kanala očekivanja“, rekla je guvernerka.

Ona se osvrnula i na BDP rekavši da je prošle godine naš bruto domaći proizvod povećan za 2,5 odsto, čime je kumulativan rast u protekle četiri izazovne godine iznosio 12 odsto.

„I struktura prošlogodišnjeg rasta je dobra – vođen je neto izvozom i investicijama u osnovna sredstva, i to uprkos usporavanju rasta zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera. Rastu investicija doprineli su povećana profitabilnost privrede, visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalna ulaganja države“, navela je ona.

Otpornost, kako je dodala, potvrđuje i izvoz robe i usluga.

„Vrednost izvoza robe i usluga je u 2023. godini dostigla 41 milijardu evra, što je 3,5 puta viši nivo u poređenju s 2012. godinom i za preko 75 odsto viši nivo nego u pretpandemijskoj 2019. godini“, kazala je Tabaković.

Dodala je da i priliv stranih direktnih investicija nastavlja da beleži rekorde s preko 4,5 milijardi evra u 2023. godini.

„Od toga je više od 60 odsto i dalje usmereno u razmenljive sektore. Obezbedili smo i rekordne devizne rezerve od 25 milijardi evra, a rezerve zlata smo povećali na preko 40 tona, čime čine oko 10 odsto ukupnih rezervi. U odnosu na 2012. godinu vrednost zlatnih rezervi povećana je četiri puta“, navela je ona.

Rast realnih poslovnih prihoda privrede od pet odsto prosečno godišnje u periodu od 2013. do 2022. godine ukazuje na znatno uvećanje poslovne aktivnosti privrede, naglasila je Tabaković.

Ona je podsetila da je krajem 2023. godine inflacija bila dvostruko niža nego godinu dana ranije.

„Vraćanje inflacije u granice cilja projektujemo sredinom ove godine, a krajem godine i približavanje centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko kojeg bi inflacija trebalo da se zadrži i u srednjem roku. To je takođe u skladu s projekcijom koju sam iznela prošlog marta“, kazala je Tabaković.

Kako je navela, i u delu privredne aktivnosti, i rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto prošle godine bio je u skladu s njihovom projekcijom.

„Ove godine ostajemo pri projektovanom ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda na tri do četiri odsto, ali smo za naredne dve godine povećali projekciju rasta uz ubrzanje na četiri do pet odsto godišnje. Faktore bržeg rasta vidimo u dodatnom ubrzanju realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture“, kazala je Tabaković.

Ona je naglasila da realizacijom programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” mi jačamo domaće faktore rasta i otpornost naše ekonomije, zbog čega su, kako je navela, povećali projekciju našeg rasta za 2025. i 2026. godinu, uz centralnu vrednost od 4,5 odsto.