Jorgovanka Tabaković, od pre nekoliko dana u trećem mandatu guvernera Narodne banke Srbije, tokom predstavljanja Izveštaja o inflaciji poručila je da je litijum šansa koju Srbija ne sme da propusti, a proteste protiv litijuma je povezala sa rušenjem vlasti 5. oktobra 2000. godine i privatizacijom cementare u Beočinu nakon 2000.
„Litijum jeste šansa Srbije. Smatram da svaki potencijal treba pretvoriti u realnu mogućnost. Globalizacija je donela efekte koje moramo da saniramo, ali ne možemo da se vratimo dva koraka unazad. Globalizacija je nepovratan proces u smislu međuzavisnosti u korišćenju sirovina i proizvodnje.
Ona je navela da ima saznanja „da mnogi vode računa o tome kako sputati Srbiju da ne raste ovako kako raste“.
„Preko finansijskih tokova se sve lepo vidi. Neki ljudima se zaista brinu zbog iskopavanja litijuma, njihovim strahom se manipuliše. Blizu stotine miliona evra u državu ulazi za obuku i angažovanje onih koji treba da uspostave kritičku svest i za borbu protiv režima. u Kalči u Nišu registrovane su određene organizacije. Za 13.000 dinara naknade pričaju mladima kako da razvijaju kritičku svest i bore se protiv aktuelne vlasti. Sad se radi o litijumu, a posle…“, rekla je Tabaković.
Ona se podsetila na 2000. godinu kada je prema njenim relima „Za šest miliona dolara obećane pomoći iz starateljskog fonda Svetske banke promenjena vlast, ne izbornim rezultatima. Od tih šest miliona 5,48 miliona je plaćeno za konsultantske usluge. Posle su ugašene četiri velike banke, po principu ubij poverioca i nemaš dug, ali je sprovedena i privatizacija realnog sektora. Za šest miliona dolara pomoći. Tada je sve nacrtano, a srpski je bio samo kanap za vezivanje dokumentacije“, poručila je guvernerka.
Ona je podsetila da je od 1998. do oktobra 2000. bila ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju u vladi i daje „držala u rukama listu velikih preduzeća za privatizaciju“.
„Bio je tu i ugovor sa francuskom firmom o kupovini beočinske fabrike cementa, pred NATO bombardovanje, u kom je bila navedena svaka parcela za eksploataciju klinkera za pravljenje cementa i rudna naknada. Cena cementa je tada bila regulisana, a uslov francuskog Lafarža i britanskog RNC, koji je isto bio zainteresovan, da se oslobodi cena cementa.
Moj predlog je bio da kako kupac ulaže novac tako mu se oslobađaju akcije cementare sa eskrou računa. Nekom nije odgovarala ta cena, ni taj uslov. Neko je hteo da prodajom cementa u Srbiji po slobodnoj ceni, da pravi profit i da tim profitom kupuje akcije cementare. To je i urađeno posle promene vlasti“, ispričala je priču guvernerka poentirajući da se očekuje da se u nekoj promeni vlasti tako uradi i sa eksploatacijom litijuma.
„Zato postoje obuke, organizacije, udruženja koja nemaju račune, koja otvaraju i zatvaraju račune, menjaju zastupnike i obučavaju mladež u Srbiji kako da promene vlast“, istakla je Tabaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.