Jorgovanka Tabaković, na čelu NBS po treći put: Samo je Đorđe Vajfert bio dugovečniji guverner

To će biti najduži neprekinuti niz na čelu najvažnije monetarne institucije u zemlji, mada će Đorđe Vajfert ostati i dalje guverner sa najdužim stažom od čak 26 godina, ali u dva navrata.

U Zakonu o NBS navodi se da se guverner bira na šest godina, s pravom ponovnog izbora. Ovo neki tumače kao pravo na samo jedan ponovni izbor, znači maksimalno dva mandata, dok vladajuća većina očigledno novaj član tumači kao mogućnost neograničenih reizbora.

Ipak, ovo je mznatno manja kontroverza od dolaska Tabaković na čelo centralne banke. U avgustu 2012. godine, nakon pobede SNS na izborima, nova vlast odlučila je po svaku cenu da sa mesta guvernera skloni Dejana Šoškića koji je u tom trenutku bio tek navršio dve od šest godina mandata.

Pošto Šoškić nije bio spreman da podnese ostavku, pokrenute su izmene Zakona o NBS. Konačno 5. avgusta 2012. on je podneo ostavku zato što „izmene zakona bitno narušavaju nezavisnost centralne banke“

Tabaković je rođena 21. marta 1960. godine u Vučitrnu. Završila je Ekonomski fakultet u Prištini, a od 1981. do 1989. godine radila je kao profesor ekonomskih predmeta u Srednjoj ekonomskoj školi u Prištini.

Od 1992. do 1999. godine radila je u Prištinskoj banci, nakon čega prelazi u Telekom Srbija, gde je radila sve do prelaska u guvernersku fotelju.

U njenoj biografiji na sajtu NBS stoji da je magistrirala 1999. godine na temu „Reforma bankarskog sistema Jugoslavije“ na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a 2008. godine podnela je prijavu doktorske disertacije pod nazivom „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije”. Ne piše doduše da je doktorat prijavila i odbranila na Fakultetu za uslužni biznis, Univerziteta Educons. Za taj doktorat je vezana možda i njena najveća afera, a to je istraživanje CINS-a prema kom je deo doktorata plagiran što je fakultat negirao.

U međuvremenu je u šest saziva bila narodni poslanik, a takođe je u periodu od 1998. do oktobra 2000. godine bila i u izvršnoj vlasti, kao ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju.

Početak prvog mandata Jorgovanke Tabaković obeležila je bankarska kriza i gašenje Nove Agrobanke, Univerzal i Privredne banke Beograd.

Prvi cilj i najvažniji zadatak Narodne banke je stabilnost cena. U tom avgustu 2012. godine inflacija je bila 7,9 odsto i nastavila je da raste do maksimalnih 12,8 odsto u januaru 2013. nakon toga kreće pad da bi već pred kraj 2013. godine ona pala na rekordne nivoe za Srbiju od oko dva odsto.

Međutim, ovo je u velikoj meri bila posledica međunarodnih kretanja i perioda u svetu i Evropi bez presedana, kada su ključne kamatne stope bile čak i negativne, a evrozona se borila sa deflacijom.

Sve do 2021. godine Tabakovićkino vođenje centralne banke obeležila je niska inflacija. Sve do perioda 2022. i 2023. godine i najviših stopa inflacije u Srbiji u poslednjih petnaestak godina.

Kao što je guvernerka volela da nisku inflaciju pripiše dobroj monetarnoj politici NBS, tako se nije libila da odgovornost za visoku inflaciju u drugoj polovini 2022. i prvoj polovini 2023. godine prevali na inostrane faktore. Doduše nije se ustručavala ni da potkači trgovce i njihovu ulogu u visokim cenama.

Mandate Tabakovićke u NBS obeležila je potpuna koordinacija sa Vladom, odnosno Ministarstvom finansija. Pre toga bila je uobičajena stvar prepucavanje između ministra finansija i guvernera oko javne potrošnje ili visokih kamatnih stopa. Guverneri su ljubomorno čuvali zakonom zagarantovanu nezavisnost i samostalnost centralne banke. Nekada je to bilo i kontraproduktivno pa su mere monetarne politike neutralisale mere fiskalne i obrnuto.

Od 2012. saradnja monetarne i fiskalne politike je neupitna i guvernerka je često isticala tu koordinaciju. Recimo, stručna javnost je posebno kritikovala kada je Narodna banka 2020. odmah nakon emisije korportivnih obveznica Telekoma, od banaka otkupila dobar deo obveznica.

Ovo je shvaćeno kao vid finansiranja državnih kompanija primarnom emisijom, nešto što je nakon iskustva hiperinflacije 1990-ih među našim centralnim bankarima i ekonomistima smatrano neprihvatljivim.

Ili kada je guvernerka saopštila da je po nalogu predsednika Republike Narodna banka kupila zlato za devizne rezerve.

Još jednu novinu je guvernerka uvela. Potpuno je primpitomila bankare. Ranije su oni žestoko kritikovali poteze Narodne banke, naravno najviše kada bi išli protiv njihovih finansijskih interesa.

Toga više odavno nema. Upravo danas je guvernerka u Skupštini najavila ograničenje kamatnih stopa na kredite i reakcija nema. Nije ih bilo ni kada je pršle godine ograničila kamatn stope na stambene kredite ili kada je povećala obaveznu rezervu.

Doduše, ni bankari u Srbiji nikad nisu zarađivali kao sada. Prošle godine bankarski sektor je zaradio neto više od milijardu evra.