Još jedno vruće leto na globalnom finansijskom tržištu

 Prema procenama analitičara ove banke, objavljenim u dokumentu Esenšel trejds, trgovanje u trećem kvartalu obeležiće povećana nesigurnost i suočavanje sa činjenicom da će svetska ekonomija, uključujući i SAD, uskoro ponovo početi da „koketira“ sa recesijom. S druge strane, situacija nastala kao posledica Bregzita, ne izaziva veliku zabrinutost analitičara.

– Nisam mnogo zabrinut zbog Bregzita jer su me ranije krize naučile da ovakve vrste događaja često dovode do pravih promena, a ponekad i pravih reformi. Podsetiću da je posle krize Evropskog valutnog mehanizma, 1992. godine, stopa zaposlenosti u Velikoj Britaniji značajno porasla. Dobra vest je da ćemo u narednih šest do 12 meseci videti napredovanje ka preko potrebnom mandatu za promene. Loša vest je da će se to desiti uz više neizvesnosti – komentariše Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke.

Kad je reč o Evropskoj uniji, analitičari upozoravaju da će migrantska kriza biti jedan od najvećih rizika sa kojim će se, uz krizu suverenog duga, suočiti ovaj savez država. Utoliko pre što posle Bregzita, Evropa deluje podeljeno više nego ikad. U tom kontekstu posmatrano, rezultat predsedničkih izbora u Austriji, gde je kandidat ekstremne desnice umalo pobedio, i neočekivani ishod referenduma u Velikoj Britaniji, predstavljaju dva ozbiljna upozorenja za Brisel. Analizirajući kretanje evra i britanske funte stručnjaci procenjuju da će te dve valute u trećem kvartalu da napreduju u odnosu na ostale ključne valutne parove. Tvrde, takođe, da će najverovatnije i Fed odustati od podrške, polazeći od procene da monetarna politika nije odgovor na rizike recesiju. Ukratko, američki dolar se čini kao najbezbednije utočište u narednim mesecima.

Posle Bregzita, globalni prinosi obveznica pali su na najniži nivo, a ni očekivanja na duži rok nisu ohrabrujuća, s obzirom na to da se prognoziraju veoma niski prinosi. Ipak, analitičari Sakso banke tvrde da se ispod sumornih ekonomskih naslova naziru pozitivni nagoveštaji i u tom kontekstu ističu da neki od glavnih faktora rizika, koji su pogodili tržišta u prethodnih šest meseci, nisu više tako izraženi, a smanjili su se i strahovi u vezi sa nestabilnošću tržišta u razvoju, dok Evropska centralna banka izražava liberalniji stav po pitanju programa kvantitativnog popuštanja. „Zbog postepenog poboljšanja globalnih ekonomskih prognoza, očekujemo da ključni prinosi, naročito evropskih obveznica, ubrzo porastu. Ali na osnovu trenutnog kretanja globalne ekonomije, imamo negativno mišljenje o akcijama. Osim toga, evropske banke će nastaviti da se suočavaju sa nedostatkom poverenja, dok će se akcije Velike Britanije takođe suočavati sa nižim procenama vrednosti, vršeći pritisak na indeks FTSE 100“, procenjuju analitičari.

U analizi kretanja cena robe konstatuje se da ni ova godina neće biti izuzetak nakon optimističnog oporavka koji su predvodile nafta i zlato. Sa ulaskom u treći kvartal, prognoze rasta najvećih ekonomija sveta, uključujući SAD i Kinu, dovode se u pitanje, a problemi u Evropi mogli bi da dovedu do domino efekta na globalnom tržištu. Procenjuje se da će u trećem kvartalu cena barela sirove nafte biti iznad 50 dolara, dok bi cene zlata, do kraja godine, trebalo da dostignu nivo od oko 1.350 dolara za uncu.

– Prethodnih nekoliko godina, investitori su postali svesni činjenice da ne postoji mirno leto na finansijskim tržištima. Ali, iako je u prethodnih nekoliko nedelja nestabilnost na finansijskim tržištima više izražena, za potencijalne investitore situacija je daleko od beznadežne. Naprotiv, mnogi od njih iskoristili su nagli pad vrednosti finansijskih sredstava, koji je usledio posle Bregzita, da ih kupe po nižim cenama, ostvarujući tako značajan profit. S druge strane, osim japanskog jena, švajcarskog franka i zlata, i rizičnija sredstva, uključujući valute i akcije balkanskih zemalja, i dalje su veoma atraktivne za investiranje – ističe ekonomista u Sakso banci Kristofer Dembik.

Kontrolisani rast „švajcarca“
Procenjuje se da će japanski jen i švajcarski franak nastaviti da rastu. Podaci govore da je od početka godine, jen zabeležio skok od oko 13 odsto, dok je „švajcarac“ porastao za 3,5 odsto. Ovaj trend će se, po svemu sudeći, nastaviti, jer su švajcarski zvaničnici aktivniji i uspešniji u obaranju vrednosti valute od japanskih. švajcarske vlasti su izgleda više u stanju da kontrolišu kurs svoje valute, pa je nesporno da će franak, posmatrano na srednji rok, nastaviti da jača, ali će rast njegove vrednosti biti ograničen i, manje ili više, podnošljiv za one koji imaju kredite u toj valuti“, poručuju analitičari Sakso banke.

Pad juana opasniji od Bregzita
– Bregzit svakako nije najvažniji rizik za investitore. Ubrzanje pada vrednosti kineskog juana (slično je bilo i u avgustu 2015), imaće mnogo veće finansijske i ekonomske implikacije nego Bregzit, posebno za akcije balkanskih zemalja koje će zabeležiti veliki pad. I svi su svesni činjenice da će se nivo rizika povećati u narednim mesecima, naročito ako se pad vrednosti kineskog juana ubrza. Uprkos tome, rizičnije investicije i dalje će privlačiti značajne tokove kapitala, jer su često jedine koje nude visoke prinose u okruženju niskih kamatnih stopa – procenjuje Kristofer Dembik, ekonomista Sakso banke i dodaje da su i berze na Balkanu veoma zavisne od dešavanja na globalnim finansijskim tržištima.