Ambasador Mađarske u Beogradu Jožef Mađar– Tokom mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, naša zemlja je već uložila velike napore i pokrenula različite inicijative da se ubrza proces pridruživanja Srbije zajednici evropskih zemalja. Ne smemo da dozvolimo da izgubimo još jednu od tri godine, koliko Srbija nije bila pozvana na nivou vlade na razgovor o priključenju EU.
Zato insistiramo da se tokom našeg predsedavanja EU sazove međuvladina komisija i održi rasprava, kako bi bio otvoren Klaster 3 pristupnih poglavlja. To je minimum koji bismo zajedno morati da uradimo, rekao je ambasador Mađarske u Beogradu Jožef Mađar, na otvaranju izložbe fotografija „Primenjena Nostalgija, Beograd – Budimpešta“, održane u Evropskoj kući.
Mađarska je i ranije iznela zvaničan stav da će prioritet u periodu njenog predsedavanja biti zapadni Balkan. U tom pravcu, naglasio je ambasador Mađar, već su otvorena pitanja za raspravu, a ta zemlja će kao predsedavajuća pokrenuti sve raspoložive inicijative kako bi se put Srbije ka EU ubrzao.
– Već smo u drugoj polovini 2024. godine održali 585 različitih sastanaka, od toga 24 na nivou ambasadora, osam formalnih i 12 neformalnih, 69 različitih događaja u Briselu i 92 u Budimpešti, a u taj posao smo uključili više od 10.000 ljudi. Sada radimo sa 52 dosijea, od čega su četiri otvorena. To što radimo možda nije vidljivo, ali želimo da otvorimo institucionalni proces sa Evropskim parlamentom i ne želimo da stanemo da se proces pridruživanja Srbije ne bi opet usporio. Mađarska je u prvom krugu predsedavanja u Savetu EU imala uspeha, poslednja država sa kojom smo završili pregovore se i učlanila nakon par meseci. To isto želimo i za Srbiju, i to tokom našeg predsedavanja, jasan je bio Mađar ali je naglasio da će konačnu odluku o prijemu Srbije doneti zemlje članice.
On je istakao da je Mađarska prošle nedelje u Evropskom parlamentu dala snažnu podršku tome da se Srbija što pre uključi u evropsku zajedničku.
– Ovde smo da bi se dogovorili kako ćemo to uraditi, kojim metodama, jer istina je da na tome mora da se radi puno, zaključio je Jožef Mađar i dodao da i EU kao zajednica mora da se promeni, prvenstveno u smislu konkurentnosti.
On se osvrnuo i na izložbu, na sličnosti mađarskog i srpskog naroda, na sve što nas, osim Dunava, povezuje. Podsetio je da u Budimpešti postoje delovi grada nazvani po Srbima, kao i Banja Toplica, po uzoru na srpsku.
– Ponosni smo na Srbe koji su svoju slobodu našli kada su se preselili u Budimpeštu, i volimo ih. Treba da otvorimo naše granice i uklonimo barijere koje nas koče, i da omogućimo da sve što je dostupno nama, bude dostupno ne samo Srbima u Budimpešti, nego i Mađarima u predivnoj Srbiji, rekao je Mađar u pozdravnom govoru.
Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, istakla je da proces priključenja Srbije EU nije stao, „kako se to možda čini“.
– Srbija je prošlog četvrtka usvojila Reformsku agendu, za nas jedan od najvažnijih dokumenata i mere napretka u procesu integracije. To znači da taj proces nije stao, naprotiv, sada se razgovara o primeni Agende, koja ne samo da će doneti finansijska sredstva, već dodatno stimuliše da preduzmemo i druge korake ka članstvu u EU, ali i neke druge važne reforme, rekla je ministarka i dodala „Evropska Srbija nam je cilj“. Ona se zahvalila Mađarskoj koja je u svom predsedavanju EU upravo napredak zapadnog Balkana proglasila prioritetom.
Miščević je kazala da je izložba još jedan način da se povežemo kulturama, da napravimo još jednu vezu između građana država članica EU i njihovih ulica, njihovih reka i prestonica, sa našim građanima, običajima i Beogradom.
Emanul Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, je čestitao našoj zemlji na usvajanju Reformske agende, za koju je kazao da je važan korak u integracijama Srbije u EU.
– Pored ekonomskog interesa, investicija i važnosti pomoći koju EU pruža Srbiji u mnogim sektorima, važan element integracija je i činjenica da pripadamo zajedno, da delimo istu istoriju i prošlost, a trebalo bi i budućnost, zaključio je Žiofre, i poručio na srpskom jeziku „Evropa je naša kuća“.
Izložba Primenjena nostalgija, posvećena prestonicama zemalja Evropske unije, održava se 26. put, a ovog puta, povodom mađarskog predsedavanja Savetom EU, tema su Beograd i Budimpešta. U Evropskoj kući izložene su fotografije Beograda, koje je radila mađarska autorka Ana Julija Molnar, dok je Budimpeštu fotografisala naša autorka Anđela Stevanović Živković.
– Za mene je možda najzahtevniji deo projekta bio izabrati reprezentativne od 600 fotografija koje smo koleginica i ja predale, napraviti izbor i ovakvu celinu. Po povratku iz Mađarske, i Beograd sam počela da posmatram kroz prizmu Budimpešte i tražim sličnosti. Ovo nije samo prikaz gradova kroz perspektivu onog drugog, već i putovanje kroz emocije i refleksije koje nas spajaju, i verujem da će i gosti izložbe na mojim fotografijama pronaći nešto što će ih nostalgično podsetiti na Beograd, rekla je na otvaranju autorka Anđela Stevanović Živković.
Inače, projekat Primenjena nostalgija sprovodi Ministarstvo za evropske integracije i zamišljen je kao serija fotografija renomiranih umetnika iz Srbije i države predsedavajuće Evropske unije. Ovog puta, u organizaciji je učestvovao i Mađarski kulturni centar Collegium Hungaricum. Izložba će biti postavljena u Evropskoj kući do 19. oktobra, nakon čega se seli u mađarsku prestonicu.
Pristupna poglavlja koja čekaju otvaranje
Poglavlja Klastera 3:
Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji
Poglavlje 16 – Oporezivanje
Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje
Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje
Poglavlje 26 –Obrazovanje i kultura
Poglavlje 29 – Carinska unija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
