Nakon 13 godina od kako je januara 1999. godine grčki biznismen Evangelos Mitilineos podneo tužbu protiv Rudarsko metalurško hemijskog kombinata Trepča iz Zvečana za obeštećenje od 46,7 miliona dolara zbog neispunjenja ugovora potpisanog 1997. godine, krajem decembra u Beogradu je doneta prva prvostepena presuda, saznaje Danas. Privredni sud u Beogradu odbio je tužbeni zahtev za iznos od 42,2 miliona dolara, a utvrdio da je osnovano potraživanje od 4,7 miliona dolara Mitilineos Holdinga iz Atine od Jugobanke u stečaju, koja je bila garant ovog posla. Obe strane su na ovu presudu uložile žalbu Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, gde je dalji postupak u toku.
Pošto je 1999. godine tužio Trepču, kao krajnjeg dužnika, u Srbiji dobro poznati Mitilineos Holding iz Atine podneo je u martu 2002. godine prijavu potraživanja u stečajnom postupku na Jugobankom ad u stečaju, po osnovu garancija koje je dala za ugovor iz 1995. godine prema kome je Trepča Mitilineos Holdingu trebalo da isporuči minerale, uglavnom olovo i cink, u vrednosti od 50 miliona dolara. Dve godine kasnije, taj ugovor je proširen na 519 miliona dolara. Po osnovu ovih potraživanja, Mitilineos je polagao pravo i na vlasnički udeo u Trepči, koju i srpska i albanska strana s pravom smatraju test slučajem za buduće rešenje vlasničkih odnosa u ekonomiji KiM, uz sve političke razlike u gledanju na status te pokrajine i rešenja koja Ahtisarijev plan nudi za pitanja vlasništva.
Prema viđenju Prištine, kombinat Trepča je u nadležnosti Kosovske agencije za privatizaciju, a prema viđenju Beograda u nadležnosti Agencije za privatizaciju u Beogradu. I jedna i druga strana imaju na istoj adresi u Zvečanu registrovanu firmu. Mada je UNMIK, prema albanskim izvorima, 1999. godine doneo uredbu prema kojoj svu i pokretnu i nepokretnu imovinu koja se vodi na SRJ ili državu Srbiju stavlja pod svoju upravu, i Trepču proglasio državnom svojinom, taj se kombinat danas u Prištini vodi kao društveno preduzeće i postoji jaka albanska struja koja ga vidi u vlasništvu radnika, a u Beogradu kao akcionarsko društvo. S obzirom da su pitanja vlasništva i njegovog nasleđivanja u Ahtisarijevom planu oslonjena na model iz Ugovora o sukcesiji bivše SFRJ, vođenje Trepče kao društvenog preduzeća, nije sasvim suprotno vlasničkim pretenzijama Beograda i u slučaju primene tog plana. I prema albanskim izvorima, vlasničke pretenzije Beograda ozbiljno je uzimao i UNMIK, pa je vlasničku strukturu Trepče video ovako: 66 odsto Fond za razvoj Srbije, 27 odsto društveni kapital, 2,5 odsto Jugobanka (danas u stečaju), 2,5 odsto Progres i Beobanka, dva odsto Elektroprivreda Srbije. Kada je 1999. godine tadašnji šef UNMIK-a Bernar Kušner Trepču proglasio državnom svojinom, UNMIK se oslanjao na mišljenje da su Fond za razvoj Srbije, Elektroprivreda Srbije … državne firme. Da podsetimo, princip usvojen u Ugovoru o sukcesiji, Ahtisarijev plan kopira pa kaže: „sva nepokretna i pokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije koja se nalazi na teritoriji Kosova … treba da se prenese na Kosovo“. Zbog nerešenih vlasničkih odnosa i potraživanja među kojima je poseban značaj pridavan Mitilineosu, raspolaganje imovinom Trepče pod moratorijumom je od 2006. godine, a prodaja, stavljanje hipoteka, davanje u zakup i slično zabranjeni su, sem uz posebno odobrenje posebne komore Vrhovnog suda Kosova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
