Jugoinspekt odlazi u privatne ruke, kontrolor ostaje bez kontrole

Ministarstvo privrede je 5. septembra oglasilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije Jugoinspekta, kom je država većinski vlasnik, a ima status akcionarskog društva.

Ta vest izazvala je burne reakcije u javnosti , s obzirom na prirodu posla kojim se Jugoinspekt bavi i potrebu da u oceni kvaliteta proizvoda, prvenstveno hrane na tržištu, ali i ruda, energenata, tekstila, kože i ostalog, bude potpuno samostalan i lišen bilo kakvih uticaja, od samih proizvođača ali i države.

Sa druge strane, takvu samostalnost morala bi i sama država da kontroliše i očuva.

Sagovornici Danasa saglasni su da je pogubno da takvo preduzeće bude istrgnuto iz državnog vlasništva i predato privatnom vlasniku, nad kojim neće biti moguće vršiti bilo kakvu kontrolu. Sa druge strane, oni upozoravaju da je još opasnije to što će novi Zakon o upravljanju privrednim društvima omogućiti upliv privatnog kapitala ili potpunu privatizaciju bilo kog vitalnog državnog preduzeća sa AD iili DOO statusom, uprkos uveravanjima vrha vlasti da to neće biti moguće.

Melanija Lojpur, portarolka Političke platforme Solidarnost i članica stranke Zajedno smatra da je ovakav postupak odsutajanje od suvereniteta i jedan od dokaza šta će se desiti sa drugim javnim preduzećima koje prevedemo u AD i DOO status.

– I ranije smo upozoravali da preduzeća sa AD ili DOO statusom lako mogu biti privatizovana. To je bio razlog zašto smo se borili protiv Zakona o upravljanjem privrednim društvima. Komentari Vlade, premijerke i drugih ešalona koji su oportuno zauzeli državu i njene institucije, a koji pokušavaju da nam kažu da ovaj zakon nije opasan po građane – upravo su demantovani, rekla je Lojpur.

Ona naglašava da bi novac bilo kog kriminalca, tajkuna mogao da uđe u preduzeća od vitalnog značaja za sve građane.

– Odričemo se državne kontrole nad najvažnijim proizvodima, a svakako od državnog monopola, kao što kažu stručnjaci iz Jugoinspekta, gori je privatni. Prodaja ovog preduzeća znači da bi u buduće privatna lica mogla da kontrolišu kvalitet proizvoda koje drugi privatnici stavljaju na tržište – jasno je da je mogućnost kupovine pogodnih analiza mnogo veća u slučaju kada je taj proces pod kontrolom privatnika. Kako će biti sprečeno da upravo neko čije proizvode treba kontrolisati postane vlasnik preduzeća zaduženog za kontrolu kvaliteta?, pita se Lojpur.

Ona objašnjava da ostati bez organa kontrole znači stvarati stanje u kome važi pravilo jačeg.

– Novac, a ne znanje i struka odlučiće šta će moći da se nađe na našem tržištu, na našoj trpezi, odnosno šta na kraju ima da odlučuje o našem zdravlju. Država, a time zapravo građani gube svaku suverenost, sigurnost i autonomiju. Zaista je alarmantno u kakvo stanje nas ova vlast vodi, zaključuje Lojpur.

Lojpur kaže za Danas da bi država trebalo da bude nadležna za kvalitetno i valjano funkcionisanje ovakvih institucija koje bi suštinski trebalo da odražavaju suverenitet jedne zemlje, odnosno da nam pokazuju čemu država služi.

– Umesto toga, oni jasno otvaraju prostor da se promenom pravne forme velikog broja značajnih, vitalnih preduzeća u ovoj državi, od SDPR, nacionalnih parkova, transmitera i emitera, postoji ceo spisak više od 20 preduzeća, za koja se otvara mogućnost zapravo da se vrlo lako prebace u privatne ruke. I onda, kada imate preduzeće u privatnim rukama, onda sutra neki ptivatnik može da dođe i da kupi pozitivnu analizu od Jugoinspektai da kaže da ima proizvod koji može da bude na tržištu, objašnjava Lojpur i dodaje da se odlučivanje o tome dešavalo “ispod žita”, tokom letnjeg perioda.

Kada privatni kapital uđe u takvo preduzeće, smatra Lojpur, od tog trenutka država nema nikakav mehanizam ni mogućnost da iskontroliše šta se u njemu radi.

– Pitanje ovog preduzeća tiče se Zakona o upravljanju porivrednim društvima, Zakona o planiranju i izgradnji, gde se otvara mogućnost da se sa tom imovinom, sa tim preduzećem i sa kontrolom, radi bukvalno šta hoćete. Da li ćemo, kao neke zemlje, biti u situaciji da za nekoliko godina otkupljujemo vitalna preduzeća i vraćamo ih u državnu svojinu, pita Lojpur.

Ekonomista Branko Pavlović saglasan je da nije dobro da jedna takva ugledna firma bude privatizovana, a kaže da za to nema ni razloga.

– Ono što njoj nedostaje su investicije u savremenije mehanizme raznih provera i analiza. A sa druge strane, država preko svojih inspekcijskih organa i kontrola, ne bi smela da dozvoli da nešto što je ili privatno ili državno posluje različito. Privatno mora biti jednako kontrolisano kao državno, u pogledu pouzdanosti i da ti sertifikati koje oni izdaju, zaista budu takvi kako na njima piše. A to znači da država motra imati svakako neki svoj kapacitet kontrole onih koji kontrolišu, da bi to sve bio jedan utegnut sistem, smatra Pavlović.

On dodaje da država može da ima mogućnost kontrole “ukoliko hoće da ima”.

– Problem dolazi sasvim suprotno od očekivanog, od države koja pritiska da nalazi kontrole koji nešto govore da ne valja i da nije dobro budu skrajnuti i da se isiluju rezultati kao da je nešto dovoljno dobrog kvlaiteta iako nije. Dakle, država je osnovni izvor problema, oni ne dolaze iz privatnog sektora, objašnjava Pavlović.

Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača kaže da, prateći ono što se dešava u svetu, može da kaže da u tako osetljivim pitanjima, kao što su ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta i bezbednosti hrane, privatizacija se nije pokazala kao dovoljno pouzdana pa takvi procesi ne bi trebalo da dobiju mogućnost delovanja na tržištu bez usmeravanje politike kvaliteta i bezbednosti kvaliteta robe i usluga, od strane države.

– Dakle, nisam prtistalica da se vrši privatizacija u tim segmentima u kojima je potrebno da se praktično kroz sistem obezbedi uticaj države u pozitivnom smislu. Kada to govorim, imam u vidu memačka iskustva kada je u pitanju upravo bezbednost i kvalitet hrane, i robe u celini na tržištru, koji je pod budnim praćenjem države. Oni imaju jedna veoma fini model koji obezbeđuje visok stepen samostalnosti, ali obezbeđuju i praćenje od strane države šta se dešava. Sa druge strane, bez obzira na visok stepen samostalnosti, ipak su bili nezadovoljni i hteli su da kopiraju naš model uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta jer su dobili potvrdu da je on pouzdan i nije zavisan ni od države, priča Bogosavljević.

On ipak napominje da je taj sistem, iako je dobro funkcionisao uz pomoć biznis sektora , državnih organa, nadležnih Ministarstava, grubo obustavljen, kada je već bila pripremljena regionalna konferencija 2006. o saradnji na unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane.

Prodaja zbog posla ili privlačnih lokacija?
-S druge strane, postoji problem vlasništva lokacija koje poseduje Jugoinspekt, pa je pitanje da li će neko kupiti preduzeće, izmestiti ga i u Drajzerovoj, gde je sedište, izgraditi neku zgradu. U pitanju privatizacije Jugoinspekta lomi se nekoliko problema, i svi ugrožavaju javni interes, napominje Melanija Lojpur.
Na istu stvar upozorava i Branko Pavlović.
– Ne vidim zašto se Jugoinspekt prodaje, pogotovu što je ta firma skopčana i sa zanimljivim lokacijama koje su u njenom vlasništvu i postoji opasnost da se ona prodaje zapravo zbog nekretnina a ne zbog posla kojim se bavi, napominje Pavlović. Sedište Jugoinspekta nalazi se u Čika LJubinoj 8, laboratorije su smeštene na adresi Teodora Drajzera 11, a u vlasništvu firme su neklretnine na još par atraktivnih lokacija.

Godišnje do 20.000 analiza

Jugoinspekt Beograd AD je nezavisna, specijalizovana, ovlašćena, akreditovana, odgovorna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, najstarija tog tipa u regionu, od osnivanja 1949. godine. U pet akreditovanih laboratorija, za fizička i hemijska ispitivanja nafte i naftnih derivata, za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda, za fizička i hemijska ispitivanja tekstila, kože i obuće, za kvalitativna ispitivanja semena i za tehnička ispitivanja i bezbednost, godišnje se uradi do 20.000 analiza.