Jugoremedija čeka novog gazdu

U ovom trenutku najvažnije je da se privuče pažnja potencijalnih kupaca, pre svega onih iz branše, utoliko pre što je iskustvo sa prvim vlasnikom bilo loše. Ono što čini specifičnost ove farmaceutske kuće jeste činjenica da su na njenom čelu radnici i akcionari, koji raspolažu sa 58 odsto akcija, dok je država vlasnik preostalih 42 odsto kapitala. Ovakva vlasnička struktura rezultat je uporne borbe zaposlenih kako sa prethodnim vlasnikom tako i sa samom državom.

– Jugoremedija, koja je sinonim za radničku borbu i pobedu, imala je strateške partnere i pre privatizacije (Aventis, Hehst, Lek), i tržištu je isporučivala kvalitetne proizvode. Zato su akcionari, u čijem je posedu bio paket od 58 odsto kapitala preduzeća, bili veoma zainteresovani za dobar ishod privatizacije. Imajući to u vidu ne bi trebalo da čudi činjenica da je Samostalni sindikat koji je, inače, aktivno učestvovao u pripremi privatizacionog postupka, burno reagovao kada su primećene prve nepravilnosti u radu novog vlasnika. Problem je nastao zbog toga što je država prodala svoj paket od 42 odsto kapitala jedva poznatoj firmi Jaka 80 iz Radoviša koja se pokazala kao loš strateški partner. Uložili smo dosta vremena i napora kako bismo naterali nadležne da sprovedu sudske odluke, što je bio preduslov za povratak radnika u fabriku. Ali, posle ovakvog iskustva, sigurno je da nećemo dozvoliti da se ponovo nađemo u sličnoj situaciji – komentariše za Danas nekadašnji vođa protesta radnika i sadašnji direktor Zdravko Deurić.

Naš sagovornik podseća da su radnici i mali akcionari pokazali da umeju da vode fabriku i da ublaže posledice loše izvedene privatizacije. Jugoremedija je u septembru 2002. godine prodata niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, vlasniku makedonske kompanije Jaka 80, koji je prihvatio obavezu da će u razvoj fabrike investirati 360 miliona dinara. Ugovorom je bilo predviđeno da investicije moraju biti izvršene u gotovom novcu ili drugim materijalnim sredstvima u vidu plaćene dokapitalizacije. Zbog sumnje da fabrika posluje nelegalno i da se priprema nazakonita dokapitalizacija, radnici, krajem 2003. godine započinju štrajkove. U međuvremenu novi vlasnik Jugoremedije dokapitalizuje firmu kroz konverziju duga u akcije čime je Jaka 80 postala vlasnik 62 odsto Jugoremedije. Detaljnom analizom kasnije je ustanovljeno da Jaka 80 nije dostavila bankarsku garanciju za investicije, iako je na to bila obavezna. Zbog niza propusta, privatizacija zrenjaninskog proizvođača lekova poništena je a radnici su, u aprilu 2007. godine, preuzeli rukovođenje fabrikom.

U proteklih godinu dana fabrika je, zbog rekonstrukcije tabletnog pogona i pripreme prodaje radila na minimumu kapaciteta, ali sada je sve spremno za novu privatizaciju. U proširivanje i obnovu proizvodnje Jugoremedija je uložila devet miliona evra. Trećina sredstava obezbeđena je iz sopstvenih izvora, a dve trećine iz kredita Hipo Alpe Adrija banke koji je odobren na sedam godina i uz poček od dve godine. Ulaganje je bilo neophodno radi dobijanja GMP sertifikata koji otvara vrata tržišta Evropske unije i povećava vrednost akcija. U fabrici radi 420 radnika, ali je gotovo izvesno da bi dolaskom novog vlasnika broj radnika mogao biti smanjen za najmanje 150.

Pripreme za izlazak na berzu

Pripremamo tendersku dokumentaciju za izlazak na berzu i nadamo se da će tenderska procedura biti započeta u decembru. Preduslov za to je dobijanje sertifikata za izvoz na evropsko tržište. U ovom trenutku izvesno je da ćemo krenuti u potragu za strateškim partnerom, ali prodaja fabrike biće realizovana samo ukoliko dostignemo cenu višu od 20 evra po akciji – tvrdi Zdravko Deurić, direktor Jugoremedije.