Jumko - uspešan povratak posrnulog giganta 1Foto: Fonet

Za vranjsku fabriku Jumko (osnovana je 60-ih godina prošloga veka kao Pamučni kombinat Vranje) proces privatizacije započet devedesetih godina, nije doneo ništa dobro. Naprotiv, poslovanje kompanije krenulo je silaznom putanjom.

Nezadovoljstvo radnika, zbog nepovezanog radnog staža i neisplaćenih zarada, kulminiralo je 2014, blokadom autoputa i obustavom proizvodnje. U međuvremenu je formiran Savet za oporavak Jumka i u 2015. kompanija ulazi u stabilnu fazu poslovanja – zaposlenima je povezan radni staž, a ugovoreni su i poslovi za celu 2017. Deo prostora upravne zgrade izdaje se u zakup Upravi carina i špediterskim firmama. Koliki je značaj jedne ovakve kompanije za siromašni region poput Pčinjskog, o tome najbolje svedoče podaci Regionalne privredne komore Leskovac prema kojima je u ovom okrugu nezaposleno oko 24.000 ljudi, dok je prosečna zarada za 24 odsto niža od republičkog proseka. Imajući sve to u vidu mislim da stečaj nije najbolje rešenje za gigante kakav je, nesumnjivo, nekada bio Jumko, već bi pre konačne odluke o pokretanju stečajnog postupka, ili do pronalaska strateškog partnera, trebalo posegnuti za prelaznim rešenjima. Pritom treba imati na umu i činjenicu da bi potencijalni strateški partneri mogli biti zainteresovani samo za delove sistema. Takav je slučaj bio i sa Jumkom, za čiju je kupovinu, odnosno jednog dela kompanije, bio zainteresovan investitor iz Turske. Zanimljivo je ukazati i na to da pregovaračka pozicija, bazirana na velikom kapitalu, omogućava stranim investitorima da ponekad deluju ucenjivački u pregovorima za kupovinu pre svega „posrnulih“ kompanija, pa se zbog toga i odustaje od dogovora.

Da državni intervencionizam ne mora uvek da ima negativnu konotaciju to se može videti na primeru tzv. elastičnog stečaja, odnosno privatizacije iz stečaja uz prethodnu reorganizaciju firme. Jumko se, inače, nalazi na spisku 11 strateških preduzeća za privatizaciju po posebnom programu, što ne čudi imajući u vidu da samo veliki privredni sistemi mogu da budu zamajac razvoja nekog regiona. Koncept očuvanja posustalih kompanija koje raspolažu proizvodnim potencijalom, uz istovremeno dovođenje stranih investitora, preduslov je za razvoj siromašnih regiona. U tom kontekstu treba posmatrati i napore lokalne samouprave u Vranju, kao i Ministarstva privrede, da se očuva Jumko kao svojevrsni brend grada i juga Srbije. Kroz namensku proizvodnju, pre svega vojnih uniformi ne samo za naše odbrambene snage, već i drugih država, kao i izradu zaštitne radne odeće, uz siguran plasman, trasira se novi pravac razvoja ove firme. Jumko predstavlja primer dobre prakse, koja podrazumeva opstanak nekada uspešnih kompanija, zatim brigu za zaposlene, ali i lokalnu zajednicu i region, i sve to kroz državni intervencionizam u tranzicionoj Srbiji. Otvaranjem novog pogona (tzv. Balistika) za proizvodnju zaštitne balističke opreme u Jumku su ponovo stvoreni uslovi za zapošljavanje novih kadrova. Posrnuli balkanski gigant ponovo je na dobrom putu. Od nedavno zastava Srbije vijori se na upravnoj zgradi Jumka. Čini se da za ovu kompaniju, koja je preživela „tranzicionu oluju“, nastupa period sigurnijeg poslovanja.

Autor je ekonomista iz Vranja, autor projekta TV reportaže „Lepote Srbije“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari