JUTA: Ako ograniče kredite na 50.000 evra, to je smešan iznos

Ministarka turizma Tatjana Matić je reagujući na to rekla juče, gostujući na RTS-u, da će država pomoći agencijama i to tako što će im omogućiti da podignu kredit sa kamatom od 0,5 odsto, uz grejs period od dve godine.

Jedan od uslova da bi se prijavili za kredit, napomenula je ona, jeste da će agencije morati da dokažu da je novac uplaćen njihovim inopartnerima, a ne korišćen u neke druge svrhe.

U turističkim agencijama pozdravljaju to što država želi da pomogne, ali ponavaljaju da je u ovom trenutku najbolje produžiti rok za vraćanje novca, ali i bolje i konkretnije definisati uslove pod kojima će im država odobravati kredite.

„Imamo jako loša iskustva sa Fondom za razvoj kada se radi o kreditima koji su nam bili ponuđeni kao jedina vrsta pomoći tokom pandemije. Od aprila, maja prošle godine kada su nam ponuđeni kao jedino moguće rešenje bar polovina tih kredita nije nikada ni došla u priliku da bude realizovana, verujem da je takvih možda i dve trećine“, kaže za Danas Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija.

On napominje da je realizovan tek mali deo tih kredita i da je teško poverovati da će u narednih mesec i po dana država imati spremne nove kredite.

„Postavlja se i pitanje obezbeđenja koje će država tražiti za te kredite, ali i to da li će biti limitirani. Čuo sam da će biti limitirani na šest miliona dinara, što je nekih 50.000 evra, a to je smešan iznos“, ističe Seničić.

Problem sa kreditima koji bi se sada odobravali jeste i to što agencije ne znaju kako će i da li moći da rade, te da nema smisla da se duplo zadužuju, zbog čega su oni i ponudili kao rešenje produžetak roka agencijama da vrate novac do 1. oktobra naredne godine.

„Nama je produženje roka esencijalno važno, u ovom trenutku neophodna nam je ozbiljna pomoć države, u vidu bespovratne finansijske pomoći, kao što su dobile naše kolege hotelijeri. Bez toga ćemo imati potpuni kolaps turističkih agencija i mene zanima da li će neko preuzeti odgovornost“, napominje Seničić.

Direktor Belvi travela Milan Lainović kaže za Danas da još ništa nije precizirano tako da agencije još ne znaju koliki će to biti krediti, da li će imati garancije, koliko će biti novca po agenciji.

„Odlična je ideja, ali dosta toga je ostalo nedefinisano. Ministarka je rekla da će dati kredit, ali šta to znači, ima dosta agencija koje duguju 1,8, ili 1,2 miliona evra, da li će oni njima dati sav taj novac“, napominje Lainović.

On kaže da je ministarka rekla kako je više od 70 odsto zamenskih vaučera realizovano, što nije tačno.

„Imamo zvaničnu informaciju koju smo poslali i Ministarstvu da vaučera nije realizovano više od 50 odsto i da je vrednost vaučera koji nisu iskorišćeni između 20 i 25 miliona evra“, napominje Lainović.

Nataša Mamula iz Argus tursa kaže za naš list da je to što je ministarka najavila neophodno da bi se obezbedila likvidnost i ispunjenje obaveza čitave branše.

Ona napominje da je u njihovoj agenciji oko 50 odsto putnika iskoristilo svoje vaučere, kao i kod većine kolega.

„To je dobar pokazatelj, ali nas u isto vreme i plaši, zašto drugih 50 odsto putnika nije moglo ili nije htelo da otputuje, iako su sa naše strane bili u mogućnosti“, ističe Mamula i napominje da će se Argus turs u svakom slučaju osloniti na pomoć države, da bi što bolje i bez opterećenja pripremili predstojeću sezonu.

U agenciji Eurojet travel pozdravljaju napore Ministarstva turizma da reše problem koji očigledno postoji. Prema rečima direktorke agencije Nevene Vasić, kreditiranje putem Fonda za Razvoj je dobar način da se ovaj sektor privrede sanira i omogući mu se dalji opstanak, pa čak i razvoj. Na taj način bi se, napominje ona, plaćanje prolongiralo i proširilo na duži vremenski period.

„Što se konkretno nas tiče, mi nemamo problema sa zamenskim vaučerima. Imali smo ih vrlo malo i putnici su ih sve iskoristili. Međutim, kolegijalno smo potpuno uz kolege koji problem imaju i naglašavamo da problem uopšte nije mali i ne sme se zanemarivati ili pustiti da se prosto desi jer posledice mogu biti katastrofalne“, ističe Nevena Vasić.

Direktor agencije Barcino turs Vladimir Bogićević kaže da turističke agencije imaju poprilično velike količine novca koje su zarobljene u inostranstvu, Grčkoj, Italiji i Španiji.

“Italija i Španija se nisu ni otvarale poslednje dve godine pa novac nije ni mogao biti odrađen kroz posao a vraćanje novca nije ni bilo razmatrano. U Grčkoj je deo novca bio moguće odraditi, ali je problem u tome što su tamo gde su bile velike uplate ili tamo gde smeštaji jednostavno nisu bili otvoreni, još previše novca nije vraćeno”, ističe Bogićević.

On napominje da turističke agencije iz Srbije u 95 odsto slučajeva rade sa privatnim smeštajem u Grčkoj.

“Privatni smeštaji su mali porodični biznisi. Vlasnici tog smeštaja su za ove dve godine taj novac jednostavno potrošili i nemaju da ga vrate. Velika većina priznaje dug i hoće da ga odradi ali novac jednostavno nema da vrati. Tako da priča koja je plasirana u medijima da će inopartneri vratiti novac do kraja godine jednostavno nije istinita”, napominje on.

Postoje, kako kaže, dva rešenja problema, prvi sa Fondom za razvoj i drugi sa pomeranjem krajnjeg termina za povraćaj novca putnicima. Oba rešenja, smatra on, mogu biti dobra ali postoje manjkavosti.

“Kod prvog zbog akutne kreditne zaduženosti turističkih agencija i loših bilansa iz prethodne dve godine a drugi zbog velikog pritiska javnosti koji će nakon toga uslediti”, ističe Bogićević. Procenat iskorišćenih vaučera kod njih je, kako kaže, 75 odsto, što je značajno više nego što je prosek u Srbiji.

On očekuje da putnici polovinu preostalih vaučera iskoriste za naredno letovanje dok se spremaju da drugu polovinu vrate putnicima. Imajući u vidu da ta suma neće biti preterano velika nemaju, napominje Bogićević, bojazan od nastupajućeg perioda, ali i pored toga potpuno podržavaju napore kolega da se problem reši, bilo kojim od dva predložena rešenja.

O uredbi o bankarskim garancijama

Ministarstvo sprema, kako je najavila ministarka Tatjana Matić još dve uredbe, a jedna će se odnositi na subvencije, odnosno na davanje bankarskih garancija agencijama za polise koje su preduslov da dobiju licencu. Aleksandar Seničić objašnjava da uredba treba da uredi da država troškovi za pribavljanje polisa osiguranja ili bankarskih garancija pokrije u određenom iznosu, koji se kreće od 2.000 do 4.000 evra po agenciji.

„Priča se samo o organizatorima putovanja, kao da posrednici u organizovanju ne postoje, a njih ima 700 u Srbiji. Ti ljudi žive od provizije, od prodaje putnih aranžmana i oni će morati tu svoju proviziju da vrate putnicima, a oni te pare nemaju“, ističe Seničić, napominjući da oni nisu dobili kredite iz Fonda, i da država mora predvideti pomoć i njima.

Grčka je uložila 10 milijardi evra u turistički sektor

Komentarišući to što je Grčka odlučila da ne produži Uredbu, Aleksandar Seničić kaže da je to logično jer je Grčka uložila 10 milijardi evra pomoći u turistički sektor tokom pandemije.

„Mi imamo drugi problem, mi ne radimo sa turističkim agencijama u Grčkoj, svega 10 odsto aranžmana ide preko njih, sve ostalo ljudi se smeštaju po apartmanima, koje zakupljujemo od privatnih lica, kojima država Grčka ne može, odnosno nema načina da ih natera da vrate novac ukoliko ga nemaju“, napominje Seničić.