Kad dobiju subvencije i oprost dugova, Železnice rade jako dobro

Najveća stavka je tu bila akumuliran desetogodišnji račun za struju, koji je na kraju 2015. dostigao 2,76 milijardi dinara, ili po srednjem kursu za tu godinu 22,8 miliona evra.

U Železnicama kažu da su obaveze prema EPS-u izmirili u međusobnom kompenzacionom aranžmanu u kome je uz Vladu Srbije bilo i drugih učesnika, kao i da je o tome informisana i Svetska banka. Ceo postupak, uključujući i međusobno usaglašavanje svih učesnika, finalizovan je i u računovodstvenom smislu u januaru ove godine.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da je takav model otpisivanja i rešavanja problema preko leđa poreskih obveznika, uobičajen već decenijama unazad, ali da ukoliko sada nastavi da se primenjuje, potpuno će ugroziti rezultate postignute fiskalnom konsolidacijom.

– Ukoliko se energičnije ne uđe u restrukturiranje javnih preduzeća i preostalih velikih sistema poput Petrohemije, Azotare, RTB Bora, Resavice, stalno će nam iskakati duhovi ranijih obaveza tih firmi, bilo da je reč o kreditima, investicijama ili komercijalnim aranžmanima. Ceh ove fiskalne konsolidacije platili su penzioneri, preduzetnici koji se guše visokim nametima, a sa niskim zaradama morali su da se pomire i u javnom sektoru. Argument da su time sačuvana radna mesta u tim kompanijama pada u vodu pred činjenicom da smo zbog njih izgubili ne tako mali broj lekara i naučnika koji su otišli iz zemlje, da je ostala privreda uskraćena za razumnu podršku koja bi joj omogućila rast – kaže Đogović.

On navodi i da je novac „upumpan“ u državne gubitaše mogao mnogo bolje da se iskoristi da je kao subvencija dat agraru, mogli su i da se smanje nameti privredi čime bi se socijalna politika izmestila iz preduzeća.

– Mi na tržištu imamo privilegovane igrače, javna preduzeća koja se zasnivaju ne na korporativnom, nego na principu partokratije. To znači da menadžment, često nestručan, ne odgovara za gubitke poreskim obveznicima, već samo partiji koja je na vlasti, a to dalje urušava čitav poslovni sistem – objašnjava Đogović i zaključuje da bi efekti konsolidacije mogli da se sačuvaju samo ako se u narednih šest meseci utvrdi koja preduzeća mogu da opstanu na tržištu i pod kojim uslovima, dok ona neprofitabilna treba da završe u stečaju.