Kad država rasprodaje dobro od opšteg nacionalnog interesa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Simptomatično je da kod ovako važnih pitanja, nema niti jednog komentara. Podsećam da smo mi iskusili prodaju zemljišta "strancima" na KiM-ji. To još za ogromne sume čudno stečenih para. Gde je sad KiM? Plus još imamo brigu o ovima koji nisu uspeli prodati!

2. Smatram da bi, poznajući više stranaca, mahom Švajcaraca, trebali omogućiti prodaju zemlje, jer se od svakog pridošlog može naučiti po nešto novo i to primeniti u praksi, od zemljoradnje, stočarstva… Mislim da bi mi trebali dopustiti prodaju zemljišta, pogotovo u pustijim delovima zemlje, ali sa više uslova i sa pravom kontrolom: prvo površinom zemlje i brojem bunara ili brojem izvorišta, da vlasnik zemlje tu zaista živi i privređuje, da ne poseduje veću količinu zemljišta van naše zemlje, potom ograničiti načinom proizvodnje: npr. dopustiti samo organsku ili biodinamičku proizvodnju, onda ograničiti npr. količinom, tj koncetacijom zemljišta koje poseduju stranci u okviru opštine, regiona ili države…
   Takođe, treba paziti da ti stranci ne postanu još jedan izvor za korupciju vlasti, ne samo državne, već opštinske, ali i kad im već omogućimo da kupe zemlju i da je obrađuju po nekim od gore pomenutih uslova, onda ne treba dalje maltretirati te ljude, već ih podsticati, kao i ostale zemljoradnike. I na kraju obavezati tog stranca na učenje našeg jezika u roku od par godina i podstići ga da postane naš državljanin a njegova deca, koja bi se tu doselila ili rodila, mogla bi kroz školstvo postati ravnopravni građani, bez ograničenja.
   U svakom slučaju ne trebamo baš sve koji dolaze sa strane da posmatramo kao pretnju, pogotovo ne kao ““kravu muzaru““, već možda pre kao priliku da naučimo nove tehnike, ispratio trendove, još osavrenimo i poboljšamo proizvodnju i na kraju krajeva i život seljaka.
   P.S: Naravno, ova država bi morala odmah više pažnje posvetiti domaćim zemljoradnicima, omogućiti im subvencije i podsticati savremeniju proizvodnju i plasiranje robe, slati zemljoradnike u ekskurzije na imanja izvan naše države, pogoto u Holandiju, Švajcarsku ili Sloveniju da tamo vide i uče kako sebi proizvodnju, preradu, pa i život ulepšati i olakšati.