Kada umesto po kvadratnom metru stana grejanje iz toplana budu počela da plaćaju po utrošenoj energiji, racionalna i štedljiva domaćinstva će na računima za grejanje moći da uštede 15 do 25 odsto. Kod preduzeća čiji je poslovni prostor priključen na toplovod, ovaj sistem moći će da donese i veće uštede – do 50, pa i 60 procenata, jer se kancelarije koriste samo radnim danima i to, po pravilu, osam sati.
Nasuprot tome, neracionalna potrošnja će kod ovakvog sistema obračuna i naplate donositi samo veće račune. Zato je neophodna edukacija građana i promena njihovog ponašanja. One koji su navikli na temperaturu u stanovima od 25 do 28 stepeni, taj „luksuz“ će, sigurno, skupo koštati. Pritom treba imati u vidu da samo jedan stepen niža temperatura u prostoriji znači uštedu od čak šest odsto energenta. Ove konstatacije mogle su se čuti na prošlonedeljnoj konferenciji posvećenoj elektroenergetskom sistemu i grejnoj sezoni koju je organizovao Danas konferens centar.
– Sistem naplate daljinskog grejanja po utrošenoj energiji, uprkos planovima, neće kod svih kupaca da zaživi ove grejne sezone, ali bi mogao da počne da se primenjuje već od sledeće jeseni. Činjenica je, takođe, da će kad pređemo na pravičniji i logičniji sistem obračuna troškova za daljinsko grejanje, odnosno, na dvodelnu tarifu, fiksni deo učestvovati u ukupnim troškovima sa 25 do 30 odsto, dok će ostatak, dakle 70 do 75 odsto, predstavljati varijabilni deo, odnosno troškove potrošnje energenata – tvrdi Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku Srbije, i dodaje da će građani tada moći da upravljaju svojom potrošnjom i da se racionalnije ponašaju.
On je ukazao i na to da dugovanja toplana za prirodni gas premašuju devet milijardi dinara, dok za mazut duguju 550 miliona dinara. Dugovanja su u ovom trenutku upola manja u odnosu na isti period prošle godine. Na drugoj strani, toplane potražuju 20 milijardi dinara, ovi dugovi su gomilani godinama, a osim sve siromašnijih domaćinstava među velikim dužnicima su i brojne budžetske institucije. Prema njegovoj proceni, ukoliko bi sistem daljinskog grejanja bio uređen poput onog u EPS-u i Energogasu, cena kilovat- sata trebalo bi da iznosi 6,34 dinara (reč je o varijabilnom delu troška). „Ono što čeka toplane u budućnosti jesu investicije u automatsku regulaciju procesa, zatim konverzija fosilnih goriva u biomasu, korišćenje toplotne energije iz kogenerativnih postrojenja drugih proizvođača električne energije kao i širenje upravljanja proizvodnim i distributivnim sistemima na lokacijama van matične. To su preduslovi održivosti rada toplana“, procenjuje Stojanović.
Prema oceni Ane Brnabić, generalne direktorke kompanije Kontinental vind Srbija, bez obzira na ovogodišnje poplave, energetska situacija u kojoj se Srbija danas našla mogla se očekivati. U prilog tome govori podatak da su naše termoelektrane stare u proseku trideset godina, a čak 50 procenata struje obezbeđuje se iz jednog izvora – Termoelektrane „Nikola Tesla“.
– U planu je gradnja nove termoelektrane za koju će ugalj morati da se obezbeđuje iz uvoza. Cena megavat-sata iz te elektrane biće, kako se očekuje, između 70 i 90 evra po megavatu i to pod uslovom da se u njima troši isključivo domaći ugalj, dok bi iz vetroparka iznosila 92 evra. Treba računati i na trošak koji ćemo morati da plaćamo na ime emisije štetnih gasova. Uprkos tome, nije počela gradnja nijednog vetroparka u Srbiji. Projekti postoje, tu su i građevinske dozvole, ali nikako da se reši pitanje ugovora o otkupu električne energije. Zbog toga, mi od 2013. godine, svakog meseca, odlažemo početak radova. Na drugoj strani, fiksni troškovi moraju da budu plaćani, neke dozvole ističu i treba ih obnoviti. Ovako komplikovana situacija naterala je neke potencijalne investitore da odustanu od ulaganja u izgradnju vetroparkova, neki nisu mogli da izdrže visoke fiksne troškove, a neki su prešli na druge projekte – kaže Ana Brnabić.
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je, podsetila je ona, bila lider u energetici. Imala je velike obnovljive izvore energije u hidroelektranama, imala je nuklearku, a tadašnja filozofija je bila da zemlja ne treba da se oslanja na jedan izvor energije, što Srbija danas čini. U prilog konstataciji da Srbija postaje energetski sve zavisnija zemlja, Ana Brnabić je navela podatak da mi danas moramo da uvozimo električnu energiju (od početka godine EPS je na uvoz tog energenta potrošio 55 miliona evra), a iz uvoza obezbeđujemo i ugalj i prirodan gas. Nasuprot tome, ceo svet pokušava da bude što više energetski nezavisan, održiv i samostalan. Govoreći o prednostima ulaganja u vetroparkove, ona je rekla da će trošak vetroparka Čibuk 1, čija je snaga projektovana na 145 megavata, iznositi 162 miliona evra i to raspodeljeno na 25 godina njegovog radnog veka. Benefit izgradnje tog vetroparka za ekonomiju Srbije izražava se cifrom od 250 miliona evra, odnosno za 53 odsto će nadmašiti ulaganja.
– U razvoj projekata ovog vetroparka već je uloženo osam miliona evra, a ulaganja u građevinski i elektrosektor će za dve godine izgradnje dostići 50 miliona evra. U ove poslove su bile, i biće, uključene domaće firme. U budžet Srbije će za 25 godina biti uplaćeno 130 miliona evra kroz porez na imovinu, porez na dividende i porez na dobit, a 10 miliona evra će ići direktno u budžet opštine Kovin – navodi Ana Brnabić.
Ona je upozorila i na to da je Srbija ne samo zastala sa gradnjom vetroparkova već ne koristi ni druge obnovljive izvore energije. U našoj zemlji, po njenim rečima, obnovljive izvore u ovom trenutku koriste elektroenergetska postrojenja ukupne snage 58 megavata, a 2020. godinu treba da završimo sa 1.092 megavata. Šest godina pre ovog roka smo daleko od tog cilja.
– Gradnja našeg vetroparka, koji se finansira iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija, treba da vrati Investicionu banku Vlade SAD u Srbiju. Takođe, polazeći od ovog projekta i Dženeral elektrik, partner u njemu, pokazao je zainteresovanost da deo proizvodnje preseli kod nas. Međutim, prvi korak u tom smeru je ova investicija. Zahvaljujući vetroparkovima uvoz električne energije u zimskom periodu bio bi smanjen, s obzirom na to da se 70 odsto struje u vetroparkovima proizvodi zimi. Računica pokazuje da bi 500 megavata iz ovakvih elektroenergetskih postrojenja moglo da supstituiše 90 odsto zimskog uvoza struje. Osim toga, zbog smanjenja zagađenja, a naše termoelektrane su među najvećim zagađivačima u Evropi, smanjili bi se troškovi za zdravstveni sistem, a ovo bi značilo i doprinos zaštiti životne sredine – navela je Ana Brnabić.
Ako je suditi prema izjavi Vladimira Radulovića, člana Saveza energetičara Srbije, Beogradske elektrane, najveći sistem daljinskog grejanja u Srbiji, tehnički su pripremljene za početak grejne sezone. Osnovni energent Beogradskih elektrana je prirodni gas, a rezervno u najvećem broju toplana mazut. Mazuta ima dovoljno, svi rezervoari su puni, a biće obezbeđene i dovoljne količine gasa koje su elektranama potrebne za grejnu sezonu. Radulović je poručio da Beogradske elektrane mogu da počnu grejnu sezonu i sa rezervnim gorivom.
– Da bi se eventualne krizne situaciju u snabdevanju energentima iz uvoza predupredile, sredinom 90-ih godina prošlog veka počela je gradnja vangradskog toplovoda koji je trebalo da obezbedi snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz obrenovačke termoelektrane „Nikola Tesla A2“. Blokove u ovoj termoelektrani trebalo je preurediti u blokove za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. Sa realizacijom tog projekta zastalo se početkom 2000, a Beogradske elektrane su ove godine pokrenule akciju da se on reaktivira – potvrdio je Radulović.
Ponovo je, prema njegovim rečima, napravljena analiza mogućnosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje TENT-a A. U toku su razgovori sa predstavnicima TENT-a i EPS-a. Predstoji izrada detaljne fizibiliti studije, ukoliko bude potrebe biće modifikovana postojeća dokumentacija da bi na kraju sa nadležnima u Republici počeo dogovor o početku realizacije ovog projekta. „Reč je o projektu koji je među najvažnijima i za Beograd i za Srbiju jer bi smanjenje potrošnje prirodnog gasa donosilo uštedu na energentima od oko 100 miliona evra godišnje“, istakao je Radulović.
U susret predstojećoj sezoni grejanja, kako se čulo na konferenciji, popunjeni su kapaciteti skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru. U toku su pregovori da se u Mađarskoj rezerviše dodatnih oko 200 miliona metara kubnih gasa. Uz obezbeđen mazut i te količine gasa, energenti za rad toplana su za predstojeću grejnu sezonu obezbeđeni i u radu daljinskih sistema ne bi trebalo da bude problema. Pri tome valja imati u vidu da petnaestak toplana u Srbiji nema alternativu i da kao energent može da koristi isključivo gas.
Od oko 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji oko 600.000 se greje iz toplana, koliko je i onih koji se greju na drvo i ugalj, dok 261.000 koristi prirodni gas. Ostala domaćinstva u našoj zemlji za grejanje troše električnu energiju. Razlog tome je, procenjuju učesnici konferencije, niska cena kilovat-sata. „Ovakva situacija ne čudi imajući u vidu činjenicu da je prosečna cena kilovat-sata u Srbiji niža od šest evrocenti. Zato kod nas struja, inače plemenita energija, gubi bitku sa cepanicom. U tom kontekstu pomenuću i podatak da je samo polovina od ukupno 220.000 domaćinstava u Vojvodini, koja su priključena na gasovod, aktivirala svoj priključak. Ostali se greju pećima na električnu energiju“, rekao je Jan Klinko, vodeći inženjer u sektoru upravljanja Elektrovojvodine.
*****
Toplane i energetski bilans
– U Srbiji radi 59 toplana ukupno instalisanog kapaciteta 6.000 toplotnih megavata, a na daljinski sistem grejanja priključeno je oko 600.000 domaćinstava. Zanimljivi su i podaci koji ukazuju na to da toplane, u sezoni grejanja, potroše oko 201.000 tona uglja, 112.000 tona mazuta i 560 miliona metara kubnih prirodnog gasa. Da bi se obezbedila ova količina energenata neophodno je oko 300 miliona evra. Krajnjim kupcima toplane isporučuju oko 4.800 gigavat sati toplotne energije – kaže Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku Srbije.
*****
Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku Srbije
– Sistem naplate daljinskog grejanja po utrošenoj energiji neće kod svih kupaca da zaživi ove grejne sezone, ali bi mogao da počne da se primenjuje već od sledeće jeseni. Činjenica je, takođe, da će kad pređemo na pravičniji sistem obračuna troškova za daljinsko grejanje, odnosno na dvodelnu tarifu, fiksni deo učestvovati u ukupnim troškovima sa 25 do 30 odsto, dok će ostatak, dakle 70 do 75 odsto, predstavljati varijabilni deo, odnosno troškove potrošnje energenata.
Ana Brnabić, generalna direktorka kompanije Kontinental
– Trošak izgradnje vetroparka Čibuk 1 iznosiće 162 miliona evra, a benefit za ekonomiju Srbije izražava se cifrom od 250 miliona evra, odnosno za 53 odsto će nadmašiti ulaganja. Procenjuje se, takođe, da će u budžet Srbije za 25 godina biti uplaćeno 130 miliona evra – kroz porez na imovinu, porez na dividende i porez na dobit, a 10 miliona evra će se sliti direktno u budžet opštine Kovin.
Vladimir Radulović, član Saveza energetičara Srbije
– Ponovo je napravljena analiza mogućnosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje TENT-a A. U toku su razgovori sa predstavnicima TENT-a i EPS-a. Predstoji izrada fizibiliti studije, kako bi sa nadležnima u Republici počeli pregovori o početku realizacije tog projekta, koji je važan ne samo za Beograd već i za Srbiju jer bi smanjenje potrošnje prirodnog gasa donosilo uštedu na energentima od oko 100 miliona evra godišnje.
*****
Troškovi grejanja za stan od 50 m2 (u dinarima – bez PDV)
Drvo (jeftinije)30.600
Drvo (skuplje)53.600
Pelet (drvo) 55.200
Ugalj (sirovi lignit) 42.900
Ugalj (Vreoci sušeni) 42.200
Ugalj Banovići 46.300
Prirodni gas 56.300
Propan butan125.000
Lož-ulje 208.700
El. energija TA (punjenje samo noću) 39.400
El. energija TA (dopunjavanje danju) 57.100
El. energija (grejna tela i kotlovi) 106.900
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
