Kad investicioni planovi ostanu mrtvo slovo na papiru

Dobili zemlju u zakup na 30 godina, pa odložili investiciju. Tako bi, u jednoj rečenici, mogao da se opiše početak biznisa u Srbiji kompanije Tenis d.o.o. Beograd. Investiranje je odložila i srpska firma Planet fud, koja je u nekoliko zrenjaninskih katastarskih opština dobila od države na korišćenje, takođe na 30 godina, 900 hektara. Situacija slična i u opštini Bačka Palanka gde je investitor odustao od 70 hektara. Izgleda da je lakše bilo doći do državne zemlje, nego realizovati investicije, koje su uzgred budi rečeno, sami investitori naveli u svojim biznis planovima.

– Investitori, očigledno, nisu dobro pročitali uslove pod kojima im se ustupa zemlja na korišćenje. Ta opaska se naročito odnosi na delove ugovora kojima se reguliše zapošljavanje i investicione obaveze. Kada su shvatili da je lakše dobiti zemlju po osnovu investicionog plana, nego ga sprovesti, zatražili su odlaganje ulaska u posed. Pritom treba naglasiti da Zrenjanin nije izuzetak. I u Despotovu (opština Bačka Palanka) je investitor odustao od zakupa 70 hektara – objašnjava Čedomir Keco, urednik časopisa Gazdinstvo.

Dugoročan zakup državnog poljoprivrednog zemljišta podrazumeva i dugoročno investiranje. I to ne samo u prerađivačke kapacitete i nova radna mesta, već i u zalivne sisteme, koji su i najzahtevniji deo investicionog plana. U ovom trenutku samo jedan od troje investitora, koji su u zakup na 30 godina dobili državno poljoprivredno zemljište, započeo je svoju investiciju na 67 hektara. Reč je o firmi Farmer 023 Vukoje i Malušić, koja je najavila izgradnju farme svinja. Nasuprot tome, kompanija Tenis, koja je na korišćenje dobila 2.431 hektara, i od koje se mnogo očekivalo, odložila je realizaciju svog biznis plana za 2019. godinu. Isti potez povukao je i menadžment preduzeća Fud planet (u zakup dobilo 900 hektara zemlje), koji je najavio da će sa ulaganjima krenuti za godinu dana.

Kad je reč o ovogodišnjoj licitaciji za davanje oranica u zakup vojvođanskim paorima, ona je u Zrenjaninu održane, reklo bi se u minut do dvanaest, odnosno krajem marta.

– Zakupili smo sve njive koje su nam bile ponuđene po ceni od 25.000 do 29.000 dinara po hektaru. Reč je o 900 hektara najkvalitetnije zemlje u Stajićevu, Orlovatu, Perlezu, Zrenjaninu i Elemiru. Time smo prihvatili „kosku“, jer veliki je rizik ulaziti u posed usred proleća, dokazali smo da nikada nismo odustali od zemlje. Sada imamo na raspolaganju samo šest meseci da zasejemo i obradimo oranice. Ali, veliko je pitanje koje ćemo agrotehničke mere moći da primenimo u tako kratkom vremenskom intervalu – komentariše za Danas Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

U Komisiji za licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta zadovoljni su odzivom ratara, registrovano je oko 1.100 zainteresovanih, i procenjuju da bi u gradski budžet trebalo da se slije oko 100 miliona dinara. Obećavaju da se kašnjenje sa izdavanjem zemljišta neće ponoviti i da će licitacije za 2018. godinu biti održana već 1. jula. Na poslednjim licitacijama izdato je svih 900 hektara zemlje, ali ukupno gledano, od ponuđenih oko 16.000 hektara zakupljeno je tek oko 8.000 hektara. Od izdavanja državne zemlje u zakup gradska kasa prihodovala je, u proseku, dva miliona evra.

Takozvani investitori

– Tužili smo Upravnom sudu u Beogradu ove takozvane investitore, koji, uzgred, nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa zemljom, a planiraju da proizvode soju na stotinama hektara. Tako nešto je u Banatu, bez zalivnih sistema, takoreći, nemoguća misija i to ozbiljni poljoprivrednici dobro znaju. Ostaje sumnja da se zemljište daje u podzakup po dvostruko višim cenama, samo što mi postojanje tih „ugovora o poslovnoj saradnji“ ne možemo da dokažemo – objašnjava za Danas Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.