Kad pametni telefon postanu alternativa platnim karticama

Anketirani potrošači potvrdili su, takođe, da bi radije koristili biometrijsku autentifikaciju nego PIN kodove prilikom plaćanja, a najradije bi se odlučili za autentifikaciju otiskom prsta. Zanimljiv je podatak da je više od 70 odsto ispitanika u Africi i na Bliskom Istoku iskazalo spremnost da plaćaju pametnim telefonima, što je gotovo dvostruko više nego u zapadnoevropskim zemljama gde tek 38 odsto ispitanika izražava slične stavove. Svi se, međutim, slažu da su telefoni alternativa platnim karticama.

– Rezultati istraživanja koje smo predstavili na Masterkard forumu inovacija u Budimpešti, potvrđuje ne samo da postoji ogromna potreba za novim načinima plaćanja, već i da potrošači u sve većoj meri žele da koriste pametne telefone i mnogi od njih su spremni da to odmah urade. Već decenijama su platne kartice jedina efikasna i racionalna zamena za keš, ali potrošači sada jasno stavljaju do znanja da prednost daju digitalnim inovacijama u svim oblastima života – kaže En Kerns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Masterkard.

Četiri od pet potrošača, odnosno njih oko 80 odsto, smatra da postoji dovoljno inovacija u oblasti društvenih mreža, međunarodnih putovanja, kupovine i finansijskih usluga, ali da je potrebno više digitalnih inovacija u oblasti zdravstvenih usluga, javnog obrazovanja i javnog prevoza. Čak 92 odsto potrošača ima pozitivan stav prema digitalnim inovacijama, a samo osam odsto ispitanika smatra da digitalne inovacije imaju negativan uticaj. Najveći procenat ispitanika (17 odsto), koji iskazuju otpor prema digitalnim promenama, zabeležen je u Zapadnoj Evropi dok je u državama Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike najviše onih koji aktivno prihvataju nove tehnologije. Tako, recimo, čak 27 odsto anketiranih u Rusiji, Turskoj i Ukrajini nazivaju sebe „ponosnim promoterima“ nove tehnologije, dok potrošači na Bliskom Istoku i u Africi zahtevaju više inovacija u svim oblastima.

– Istraživanje, koje je po narudžbini Masterkarda sprovela agencija IPSOS, jedinstveno je po tome što pruža sveobuhvatan uvid u digitalnu transformaciju društva. Istraživanje pokazuje da regioni u razvoju pokazuju veći stepen optimizma kada je reč o potencijalu koje digitalne tehnologije imaju za poboljšanje njihovih života. To je očekivano, s obzirom na to da u veoma razvijenim državama, u kojima potrošači imaju pristup najsavremenijim tehnologijama, ta tehnološka dostignuća ne povezuju sa poboljšanjem kvaliteta života. Ili su, možda, uočili neke potencijalne negativne efekte primene savremenih tehnologija – komentariše Karsten Sorensen, gostujući profesor na predmetu digitalne inovacije na Londonskoj školi ekonomskih i političkih nauka (LSE).

Posmatrano po regionima potrošači u Zapadnoj Evropi Evropa (Francuska, Nemačka, Italija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo) umereni su kada je reč o digitalnim inovacijama, pri čemu je veći procenat onih (17 odsto) koji imaju otpor prema tome u odnosu na 11 odsto „ponosnih promotera“. Procenat anketiranih koji su spremni da plaćaju pametnim telefonima kreće se, u proseku, oko 40 odsto, ali se Švedska izdvaja sa više od 70 odsto. Rezultati istraživanja pokazuju da Centralna i Istočna Evropa (Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Izrael, Poljska, Rumunija, Srbija i Slovačka) ima najveću stopu „neodlučnih pratilaca“ (čak 46 odsto) i po tome je slična Zapadnoj Evropi, ali mnogo nižu stopu onih koji imaju otpor (11 odsto). Za mobilna plaćanja spremno je 57 odsto anketiranih, pritom je veći procenat onih (34 odsto) koji više veruju autentifikaciji uz pomoć otiska prsta, nego PIN kodovima (33 odsto). Najpoznatiji stav u vezi sa razvojem digitalnih servisa imaju potrošači u Rusiji, Ukrajini i Turskoj – četvoro od petoro potrošača smatra da će u budućnosti veliki broj ljudi moći da koristi te servise. Anketirani iz ovih država manje veruju otiscima prstiju i radije koriste PIN kodove (vode SMS kodovi sa 36 odsto).

Potrošači na Bliskom Istoku i u Africi (Egipat, Kenija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Ujedinjeni Arapski Emirati) su optimistični po pitanju efekata digitalizacije i otvoreniji ka inovativnim rešenjima. U prilog tome govori i podatak da je 73 ispitanika spremno za mobilna plaćanja (ovaj region ima najveći procenat tzv. entuzijastičnih sledbenika – 33 odsto). Osim toga, manje veruju PIN kodovima (24 odsto), nego otiscima prstiju (32 odsto), a na vrhu liste se nalaze SMS kodovi (36 odsto). Istraživanjem su prikupljeni podaci od korisnika interneta, starosne dobi između 20 i 50 godina, koji imaju bankovne račune.

Sigurnost pre svega

Iako su iskazali visok stepen entuzijazma u vezi sa inovacijama, potrošači, ipak, žele sigurnost, naročito kada je reč o plaćanjima. Oni su jednoglasni u oceni da je u digitalnim plaćanjima sigurnost bankovnih računa apsolutni prioritet, a potom sledi sigurnost ličnih podataka. Takođe, cene i brzinu i jednostavnost procesa plaćanja. Zapadni Evropljani više veruju u biometrijska plaćanja, poput onih uz otisak prsta (38 odsto), nego PIN kodovima.