Kad „plastika“ zameni keš

Ali, da li ste nekada razmišljali o sigurnosti plaćanja plastičnim novcem? Znate li šta se zapravo događa kada se provučemo svoju kreditnu ili debitnu karticu? Gde „odlaze“ naši podaci? Ko ih štiti? I mada se gotovo niko ne opterećuje time šta se, posle obavljenog plaćanja karticom, dešava činjenica je da iza svake transakcije stoji orkestriran proces. To praktično znači da u trenutku kada korisnik kartice upotrebi svoj plastični novac da bi kupio recimo par cipela, na scenu stupa banka trgovca koja prva daje novac. Potom banka korisnika kartice, u roku od 24 do 48 sati, vrši isplatu banci trgovca da bi se proces okončao time što se banka korisnika kartice naplaćuje iz sredstava koja se nalaze na računu klijenta. Sve te transakcije koje se obavljaju u sekundama, pokreću niz pitanja. između ostalog i to na koji način sistem otkriva da je osoba koja obavlja kupovinu zaista korisnik kartice? Šta se događa ukoliko izgubimo platnu karticu? Da li će onaj koji je ukrao našu karticu moći sa istom lakoćom da obavlja transakcije koristeći naše podatke?

U kompaniji Viza internešenel tvrde da sigurnost više od 150 miliona transakcija koje se obrade na dnevnom nivou, garantuje VizaNet, najveća svetska mreža za elektronsko plaćanje koja se svakodnevno povezuje sa oko dva miliona bankomata i 14.800 finansijskih institucija, odnosno sa više od 2,1 milijardi kartica kojima se obavljaju transakcije plaćanja. Sofisticirane usluge upravljanja rizicima unutar VizaNeta garancija su da će svaki učesnik u tom procesu, počev od korisnika kartice, preko trgovca do banaka, biti zaštićen. Svi oni moraju biti osigurani od gubitaka usled zloupotreba, krađe ili neovlašćenog korišćenja debitnih ili kreditnih platnih kartica.

U kontekstu ove priče važno je pomenuti i sistem upravljanja rizicima (Visa Advanced Authorization), koji vrši nadzor nad transakcijama, otkriva neobične obrasce potrošnje i upozorava na moguću zloupotrebu. Sistem analizira hiljade primera odobrenih transakcija i gradi profil potrošačkih navika korisnika, kako bi se neočekivane transakcije i one koje odstupaju od ustaljenog ritma plaćanja dodatno proverile. Ilustracije radi, ukoliko neko koristi karticu samo za plaćanje muzike preko Interneta, sistem će kupovinu skupocenog HD televizora u inostranstvu identifikovati kao neobičnu. U tom slučaju informacije o izgledima za potencijalnu zloupotrebu, kao i podaci o tome da li je zloupotreba prijavljena, šalju se u banku koja je izdala karticu. Potom banka može, takoreći u istom trenutku, da pošalje povratnu informaciju trgovcu koji će odlučiti da li da prihvati, ili da odbije transakciju. Ukoliko posumnja u zloupotrebu, banka može privremeno da zaustavi sve naplate i da zatraži od korisnika kartice da potvrdi da li je inicirao transakciju. To je veoma važno, jer analiza transakcija u realnom vremenu sprečava zloupotrebe već na mestu prodaje.

Od korisnika kartica se očekuje da preuzme aktivnu ulogu u upravljanju potrošnjom i zaštitom sopstvenog računa. Jedan od načina na koji može da se osigura jeste da mu u svakom trenutku budu dostupne informacije o stanju na računu i obavljenim transakcijama. Samo nekoliko sekundi posle plaćanja karticom, platne mreže mogu, u ime banke, posredstvom imejla ili SMS poruke, da pošalju informaciju o transakciji. To je jedan od načina da se ograniče, ili spreče, potencijalne zloupotrebe platnih kartica.

Promet od oko 6.500 milijardi dolara dnevno

– Promet koji na dnevnom nivou ostvare potrošači širom sveta koristeći viza karticu premašuje 6.500 milijardi dolara. To je ogromna brojka koja i te kako obavezuje na veliku odgovornost. Utoliko pre što su oni koji pokušavaju da zloupotrebe podatke sa kartica veoma spretni i odlučni da iskoriste svaku novu šansu. Da bi bila korak ispred prevaranata, Viza ulaže mnogo novca u inovacije – počev od novih načina zapisa podataka do čip tehnologije. Osim toga, sarađuje i sa drugim stručnjacima koji rade na razvoju sigurnosnih tehnika, kao i strategija za sprečavanje zloupotreba i podizanje sigurnosti plaćanja na viši nivo. Zahvaljujući takvom pristupu, stopa zloupotreba platnih kartica je u proteklih pet godina na istorijskom minimumu, uprkos značajnom povećanju broja transakcija – ističe Vladimir Đorđević, Viza kantri menadžer za Srbiju.