Srbija još ne dobija prirodni gas iz Azerbejdžana preko bugarskog interkonektora: Kada će početi isporuka?

Isporuke iz Azerbejdžana će krenuti kada se ukaže potreba za dodatnim količinama gasa, što zavisi od kretanja potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, ali i cena na međunarodnom tržištu, kažu za Demostat u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Srbija je do sada bila zavisna od ruskog gasa, ali će se, kada počnu isporuke gasa iz Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj, diverzifikovati izvori snadbevanja i na taj način promeniti energetska mapa Srbije, ali i Zapadnog Balkana.

Gasni interkonektor Srbija-Bugarska, koji je deo šire inicijative Evropske unije za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, pušten je u probni rad 10. decembra prošle godine.

Kako za Demostat navode u Ministarstvu rudarstva i energetike, planirano je da probni rad traje oko šest meseci, nakon čega će preći u redovan režim.

Probni rad je za ovakvu vrstu postrojenja uobičajen način puštanja u rad, navode u ministarstvu i dodaju da je zakonski rok za njegovo trajanje godinu dana.

Tokom perioda probnog rada vrše se kontrolna merenja i prate pokazatelji funkcionalnosti sistema gasovoda, preko kojeg se Srbija fizički povezala sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona, kao i LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, koji može da prima gas iz celog sveta.

Na pitanje Demostata kada se očekuje početak snadbevanja prirodnim gasom iz Azerbejdžana, iz Ministarstva navode da potpisani ugovor sa tom zemljom omogućava da se isporuke povlače onda kad se ukaže potreba za dodatnim količinama.

“S tim u vezi, na dnevnom nivou se prate kretanja potrošnje prirodnog gasa u Republici Srbiji, kao i cena na međunarodnom tržištu”, navode u Ministarstvu.

U novembru prošle godine potpisan je ugovor između azerbejdžanske kompanije Sokar i srpskog Srbijagasa, kojim je predviđeno snadbevanje do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana do 2026. godine, dok će se nakon toga dobavljati i milijardu metara kubnih gasa.

Kad je reč o zakupu dela LNG terminala u Aleksandropolisu, u Ministarstvu kažu da je Srbijagas rezervisao 300 miliona kubnih metara gasa na godišnjem nivou, od trenutka kada terminal postane u potpunosti operativan, što se očekuje u narednim nedeljama.

Diverzifikacija izvora snadbevanja gasom
Gas čini oko 13 odsto potrošnje primarne energije, a do sada je u zemlju mogao da uđe samo preko dve tačke –preko gasovoda Balkanski tok (deo Turskog toka, zajedničkog projekta Rusije i Turske), i iz Mađarske.

Gasni interkonektor doprinosi diverzifikaciji izvora snadbevanja, čime će se Srbija, ali i region, praktično osloboditi zavisnosti od ruskog gasa.

Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU, Južnog gasnog koridora, čiji je cilj da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa, posebno nakon što je počeo rat u Ukrajini.

Zbog toga i podrška izgradnji interkonektora Srbija-Bugarska.

EU je, naime, kroz IPA fondove za Srbiju izdvojila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat gasni interkonektor, čija je ukupna vrednost 85,5 miliona evra.

I Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od EU dobila grant od 27,6 miliona evra.

Ostatak novca Srbija je obezbedila kroz kredit Evropske investicione banke, a iz budžeta je izdvojeno 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

Gasni interkonektor je pušten u probni rad 10. decembra

Svečanosti povodom puštanja u probni rad prisutvovali su predsednici Srbije, Bugarske i Azerbejdžana, Aleksandar Vučić, Rumen Radev i Ilham Alijev, šef delegacije Evropske unije u Srbiji u Srbiji Emanuel Žiofre, te ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je tada rekla da će novi gasovod staviti Srbiju još više na tranzitnu mapu gasa Evrope.

Đedović Handanović je ocenila da je reč o važnom i velikom međunarodnom projektu za pozicioniranje Srbije na gasnoj mapi Evrope, za snadbevanje gasom istočne i centralne Srbije, ali i centralne i istočne Evrope, kao i za dalju gasifikaciju južnog dela Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić je ukazao na značaj diverzifikacije u snabdevanju gasom, jer će doneti više alternativa i veću sigurnost, kao i bolju budućnost za Srbiju, koja će moći da kupuje gas na otvorenom tržištu.

Šef delegacije EU tada je poručio da je izgradnja gasovoda važna prekretnica u jačanju srpske energetske bezbednosti diversifikacijom energetskog snabdevanja, te da je EU snažno podržala projekat kako bi „okončala zavisnost Srbije od ruskog gasa“.

Ukupna dužina dvosmernog gasovoda Srbija-Bugarska, od Novog Iskara kod Sofije do Niša, je 170 kilometara, a u Srbiji postoje četiri merno-regulacione stanice, kao i jedna primopredajna stanica, u Trupalama kod Niša.

Gasovod u Srbiji je dugačak 109 kilometara i omogući će prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je ekvivalentno 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije, koja iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa.

U velikoj meri će povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, obezbediti priključenje na gas privrede i domaćinstava u Pirotu, Dimitrovgradu i Beloj Palanci i doprineti ciljevima čistije energije.