Kada je trebalo, kiše nije bilo

S oranica u Sremu ove jeseni bi trebalo skinuti rod šećerne repe sa oko 18.000 hektara. Suncokretom je bilo zasejano oko pet hiljada hektara, sojom nešto manje od 22.000 hektara, merkantilnim kukuruzom 120.000 hektara, povrćem 11.000 hektara, krmnim biljem 5.700 hektara, a ostalim kulturama oko 3.000 hektara. U ovaj veliki posao ulazi se s neizvesnošću, jer ni ratari ni stručnjaci ne mogu precizno da procene koliko će ovogodišnji rod biti umanjen što zbog suše, što zbog grada i nevremena.
Prinosi se razlikuju od njive do njive, tako da ima parcela gde je rod gotovo uništen, ali i onih gde se mogu očekivati vrhunski prinosi. Grad je naneo mnogo štete nekim fruškogorskim atarima i u okolini Rume i Sremske Mitrovice. Na pojedinim mestima, kao na primer kod fabrike Provamin, rod je do te mere uništen da se samo po zaostalim stabljikama može pretpostaviti da su tu bili zasejani soja i kukuruz. Stručnjaci Poljoprivrednog instituta „Dr Petar Drezgić“ u Sremskoj Mitrovici kažu da u količini padavina i nije bilo većih odstupanja od prosečnih, ali da su one bile neravnomerno raspoređene. Praktično, kada je trebalo kiše nije bilo.
– Dugotrajni prolećni i letnji periodi suše napravili su velike probleme u razvoju biljaka. Ratari koji su primenili punu agrotehniku, bez obzira na sušu, mogu očekivati dobre prinose na površinama koje nisu bile zahvaćene gradom. Jedan od najboljih primera su površine Poljoprivrednog preduzeća Erdevik, gde su proizveli rekordnih osam tona pšenice po hektaru, a sada se nadaju da će ubrati i vagon kukuruza po hektaru, kao u najboljim godinama – kaže direktor Instituta Zoran Martinović.
Prema mišljenju Biljane Smiljanić, samostalnog stručnog saradnika u Institutu, žetva soje bi trebalo da se obavi relativno brzo, ali će se prinosi kretati u rasponu od dve do četiri tone po hektaru. Suncokret je možda i najbolje podneo sušne periode. Žetva počinje sledeće nedelje, uz očekivane prinose od 2,2 do tri tone po hektaru.
Zoran Kojić, samostalni stručni saradnik za povrće, kaže da je suša i do 30 odsto umanjila rod povrća. Usevi su zdravi, a dobri prinosi su, kao i uvek, na parcelama pod sistemima za navodnjavanje. Paradajz je nešto bolje podneo vreli talas, iako najmanje deset odsto roda neće moći da se plasira na tržište zbog „ožegotina“.
Nepovoljne vremenske prilike ostavile su trag i na kukuruzu. Ko je primenio sve agrotehničke mere može očekivati prosečne prinose od sedam do osam tona po hektaru, ali najveći deo poljoprivrednika neće ubrati više od pet tona po hektaru.