Kada pare nisu sporne

Požega, odnosno onaj njegov deo između Beograda i Požege. Sad im samo ostaje da pokažu da sem što umeju da ruše umeju i da grade. Što je sport koji im dosad baš nije polazio za rukom. Ukoliko za sledeće četiri godine Vlada Srbije pod rukovodstvom Nacionalnog saveta za infrastrukturu ne završi Koridor 10, Mlađan Dinkić se na sledećim izborima neće kandidovati. Što je vrlo ozbiljna pretnja. Pošto je Dinkić dosledan. Iz jedne je vlade izašao zato što Ratko Mladić nije isporučen Haškom tribunalu i u magičnu Nemanjinu 11 vratio se TEK pošto je Mladić u Hag stigao. Jel’ tako? Sem što je u sudbinu Koridora 10 uložio ono što mu je najdraže, Dinkić je valjda učeći iz najnovijeg američkog liberalnog iskustva, građanima odaslao vest na koju su čekali još od Titovih lakih kredita. PARE, naime, NISU SPORNE. Mada nas je život naučio da su baš pare uvek te koje su sporne, i kad ih imaš previše i kad ih imaš premalo, ovu je vest za laku noć bilo lako prigrliti. Za nevolju. I mada nas je život naučio da treba uključiti sve senzore baš onda kad ti kažu da pare nisu sporne, a ti znaš da uvek jesu, ovu je vest za laku noć bilo lako prigliti. Za utehu. Tog dana kad pare za istovremeno započinjanje izgradnje svih naših autoputeva nisu bile sporne nadali smo se zaduživanju na svetskom finansijskom tržištu putem euroobveznica. Pakosni novinari već su toga dana pitali za diskont, a samo nedelju dana kasnije ova se ideja manje nespornom činila i Dinkiću zadovoljnom, međutim, što je Svetska banka ostala bez klijenata (?), pa će nas dočekati oberučke. Jako povoljno, što bi na pomen svakog plaćanja u ratama, rekla moja deca. A tu je i EBRD čijim kreditom nam već grade „sve u 16“ most kod Beške. Ali i to će, čim dospe, proveriti Dinkić: gradi li se to ili se ne gradi. A ako se kojim slučajem još ne gradi, Nacionalni savet za infrastrukturu će od istog poverioca uzeti još jedan kredit. Iz pakosti. Put od Horgoša do Požege trebalo je da gradi austrijska firma Alpina. Most kod Beške dobila je da gradi ista Alpina. Neki dan čujem da i Pančevački most rekonstruiše ista Alpina. Izgradnju mosta preko beogradske Ade Ciganlije dobio je Alpinin partner u spornoj koncesiji austrijska državna firma Por. Mislila sam prvobitno da se pozabavim važnim demokratskim pitanjem – može li Mirko Cvetković teorijski i praktično gledano da, bilo kojim povodom, kaže istorijsko NE Nacionalnom savetu za infrastrukturu, ali sada vidim da je mnogo zanimljivije pitanje može li firma Alpina da kaže istrijsko NE tome Savetu. Kad bolje razmislim, razmišljanje o tome na koju će od tri protivrečne izjave Alpina prileći samo je gubljenje vremena: Cvetkovićevu da će sa koncesionarom biti razgovarano da povuče naknadno postavljene nepovoljne uslove, Dulićevu da će sa koncesionarom biti razgovaramo da ugovor o koncesiji bude sporazumno raskinut ili Dinkićevu da je odluka pala da se ugovor raskine u svakom slučaju. Sve u svemu, prošle nedelje sam se vozila autoputem Zagreb – Rijeka i nazad. Gledam one trake, mostove, tunele i signalizaciju i dođe mi jedino da plačem.