Kakav efekat ima najava povećanja osiguranja depozita na 100.000 evra: Ekonomisti objašnjavaju ima li razloga za paniku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je govoreći o stanju domaćeg bankarskog sistema rekao da se razmišlja o povećanju maksimalno osiguranih depozita sa 50.000 na 100.000 evra.

„Naše banke su sigurne, a finansijski sistem u izuzetno dobrom stanju. Čak razmišljamo o tome da zajedno sa Agencijom za osiguranje depozita povećamo garancije države za depozite u bankama sa 50.000 evra na 100.000 evra, ali – o tom potom, u narednih mesec dana donećemo odluku po tom pitanju“, rekao je Vučić.

Ekonomisti ističu da ova poruka ima više psihološki efekat nego ekonomski.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka istakao je da naše banke jesu stabilne u ovom trenutku, ali ako dođe do bankarske krize u svetu, teško da može da zaobiđe i male zemlje kao što je naša.

„Smisao te izjave je da se smiri javnost. Poruka je: nemojte trčati u banku da podignete novac. Naše banke imaju dosta kapitala i likvidne su i u ovom trenutku nema opasnosti. Ekonomska istorija je istorija kriza, koje se periodično pojavljuju. Kada banke postanu previše pohlepne i premalo oprezne dobijemo ovakve situacije, kao sada u Americi. Danas su finansijska tržišta spojeni sudovi i mada mi jesmo daleko od američkog tržišta, kada se velike banke nađu problemima stradaju i male banke“, ocenjuje on.

I Mihailo Gajić, ekonomista Libeka smatra da je poruka psihološke prirode, a ne ekonomske, jer su naše banke visoko kapitalizovane.

„Rad naših banaka kontroliše NBS. Istina bila je propusta u nadzoru kada su 2012. godine propale banke, pre svega državne. Sada je situacija drugačija, banke su uglavnom privatne, osim dve koje su suviše male da bi imale sistemski značaj“, napominje Gajić.

On je podsetio i da su depoziti do 50.000 evra bili osigurani i kada su propadale banke, ali da je država isplatila sve štediše bez obzira na visinu štednje.

„To nije besplatno. Ne treba zaboraviti da osiguranje depozita plaćaju banke, a one taj trošak prebacuju na klijente kroz više cene usluga“, zaključuje on dodajući da se situacija na tržištu smirila, cene akcija banaka se oporavljaju, a što je još važnije CDS (osiguranje od bankrota banke) premije se smanjuju što ukazuje na smanjenje rizika.

U Americi su deponentima SVB banke koju je preuzela država odnosno Federalna korporacija za osiguranje depozita – FDIC, pokriveni svi depoziti, a ne samo do 250.000 dolara koliko je zakonom propisano.

Osim toga američka centralna banka FED je otvorila kreditnu liniju za likvidnost svim regionalnim bankama kako bi mogle da isplate sve deponente koji žele da podignu svoj novac.

U Evropu se u prvi mah kriza prelila kroz pad cena akcija banaka, a pre svega Kredi Svis banke, druge po veličini u Švajcarskoj, čije su akcije pale u danu za više od 20 odsto.

Ova banka već nekoliko godina ima probleme u poslovanju, za nju se vezuje niz afera i skandala, u kratkom roku promenila je dva puta menadžment, a prošle godine je prijavila gubitak od osam milijardi dolara. Tokom prošle godine iz banke je povučeno više od 100 milijardi dolara depozita.

U takvoj situaciji, Švajcarska narodna banka je obezbedila kreditnu liniju od 50 milijardi švajcarskih franaka (oko 54 milijarde dolara) kako bi obezbedila likvidnost ove banke i ojačala poverenje klijenata i investitora.

Danas je i Evropska centralna banka održala sastanak na temu stanja u bankarskom sektoru.

Oni su utvrdili da su depoziti stabilni u celoj evrozoni i da je izloženost Kredit Svisu nematerijalne prirode, prema pisanju Rojtersa.

Banke evrozone „sede“ na četiri biliona (hiljada milijardi) evra viška likvidnosti koje su čak spremne i da vrate Evropskoj centralnoj banci sada kada je zaduživanje postalo skuplje.