Kakav „scenario“ čeka Srbiju i EU nakon pesimističnih prognoza Banke Engleske koje najavljuju teška vremena za Britance

Iako je kamatna stopa od 1,75 odsto daleko ispod nivoa inflacije ili recimo kamatne stope FED-a uz odluku o povećanju kamate komitet za monetarnu politiku je objavio obrazloženje i makroekonomske prognoze.

Te prognoze su pomalo šokirale javnost jer najavljuju teška vremena za Britance.

Banka Engleske procenjuje da će u narednih 15 meseci ekonomija biti u recesiji, a da će na kraju godine inflacija preskočiti 13 odsto.

Recesija će odneti oko dva odsto BDP-a, ali i nakon nje Banka Engleske prognozira slab oporavak.

I za inflaciju kao i za recesiju Britanci okrivljuju rat u Ukrajini i povećanje cena energenata. Pre svega gasa.

„Postoji ekonomska cena rata“, izjavio je guverner Endrju Bejli nakon objave odluke centralne banke.

Stručnjaci Banke su istakli i da će pad realnog dohotka domaćinstava nakon plaćanja poreza biti smanjen više od pet odsto što je najveći pad standarda od 1960-ih od kada se prate podaci.

Neki stručnjaci su pomalo iznenađeni pesimističnošću centralne monetarne institucije, dok drugi smatraju da im je konačno rečena istina o ekonomiji i pitaju se da li će tako možda postupiti i druge velike centralne banke kao što su američke Federalne rezerve (FED) ili Evropska centralna banka (ECB).

Analitičari pak dodaju je Britanija u problemima zbog Bregzita, koji posebno utiče na nedostatak radne snage što onda dodatno utiče na rast cena.

Takođe smatraju da je pretnja od inflacije sada tolika da centralne banke više nemaju izbora između rasta cena i ekonomske aktivnosti – moraju da se obračunaju sa inflacijom po svaku cenu.

Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, ističe da za razliku od perioda pandemije kada je glavni rizik bila recesija, sada je veći rizik od inflacije.

„Globalno najveći rizik je od inflacije. I FED je poručivao, direktno i indirektno, da je za standard društva veća opasnost od inflacije nego recesija. Naravno ne pričamo o padu ekonomije od 10 ili više odsto, već o blagoj recesiji. Kada se suzbije inflacija onda se može podizati ekonomija na stabilnim nogama“, napominje Nedeljković.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, smatra da ni druge centralne banke nisu mnogo optimistične, a da su sada sve dovedene u poziciju da moraju da podižu kamatne stope i po cenu recesije.

„Nema tu puno iznenađenja. Iako centralne banke ne mogu da utiču na inflaciju prouzrokovanu na strani ponude, a ova inflacija još od pandemije je uglavnom takva, one podižu kamatne stope da bi uticale na sekundarne efekte i na inflaciona očekivanja“, kaže Šoškić dodajući da je kriza na tržištu energenata i hrane više posledica sankcija EU Rusiji nego rata u Ukrajini.

„Imali smo vojne intervencije u prethodnih 20-30 godina, ali nije bilo ovakvih efekata. Pokušaj da se izoluje ovako velika ekonomija koja pravi veliki deo inputa za svetsku ekonomiju, od hrane, preko energije do metala, pokazalo se da nije dobro dimenzioniran. Očekivali su se stagflacioni efekti. Ako ne bude promene u sankcijama Evropu očekuje gorka pilula koja će trajati godinu, dve. Na kraju sve privrede mogu da se adaptiraju, samo je pitanje izgubljenog BDP-a“, ocenjuje Šoškić dodajući i da su kamatne stope od 1,75 odsto u Britaniji ili 2,25 odsto u SAD i dalje jako niske ako ih uporedimo sa periodom od pre dvadesetak godina.

Uporedo sa engleskim očekivanjem recesije od četvrtog tromesečja ove godine, u SAD je tehnički recesija već u prvoj polovini ove godine. Doduše administracija predsednika Bajdena pokušava da promeni definiciju recesije, ali to ne menja mnogo na stvari.

Ipak stručnjaci smatraju da će u EU i Velikoj Britaniji biti teža ekonomska situacija nego u SAD.

„EU će sigurno ući u recesiju, ona ne može da izbegne sudbinu Nemačke. Pored toga i Italija, treća evropska ekonomija zavisi od gasa. Samo zbog velikog poskupljenja električne energije doći će do pada ekonomske aktivnosti.

Biće veće posledice na Evropu nego na SAD koje su u boljoj situaciji i po pitanju energetske nezavisnosti i po pitanju snabdevanja sirovinama“, napominje Šoškić.

On dodaje da će pad standarda doživeti građani i EU i Srbije, jer plate neće rasti tempom kojim raste inflacija.

„Jedini izlaz iz toga je povećanje plata u javnom sektoru, što bi odmah dovelo do povećanja deficita budžeta, a ubrzo bi se kao bumerang vratilo kroz rast cena i verovatno probleme u javnim finansijama. To bi samo neki populista mogao da uradi, a nadam se da takvih neće biti na Balkanu, mada se uvek iznova iznenadim“, napominje Šoškić.

Saopštenja centralnih banaka i izjave guvernera su uvek pažljivo odmereni jer se tako šalju signali tržištu.

Milan Nedeljković tako tumači da bi iza saopštenja Banke Engleske mogla stajati poruka da će posle inflacije doći recesija i da će sada dizati kamatu, ali da to neće raditi ili manjim tempom 2023. i 2024. godine. Recimo i agresivno podizanje kamate od strane FED-a implicitno ukazuje da će suzbiti inflaciju i po cenu recesije i da onda kasnije neće povećavati kamatne stope.

S druge strane ECB u svojim projekcijama poručuje da će do 2024. godine podizati kamatnu stopu i iznad četiri odsto i time poručuje da će inflacija biti problem duži vremenski period“, objašnjava on.

Nedeljković ističe i da za razliku od FED-a ili Banke Engleske, ECB nema dilemu inflacija ili recesija.

„ECB balansira između inflacije i finansijske stabilnosti. Povećanje kamatnih stopa znači povećanje kamata na državne obveznice zemalja kao što su Italija, Španija, Grčka, nekada poznate kao PIGS. Nakon najave ECB u junu da će povećati kamatu u julu, kamate na desetogodišnje obveznice Italije su skočila na preko 3,5 odsto. Italiji dospevaju obveznice vredne stotine milijardi dolara i velika je razlika da li će da ih refinansiraju po 2,8 ili 3,5 odsto“, objašnjava on.

Pored toga Nedeljković podseća i da je ECB kasnila sa spuštanjem kamatne stope 2009. godine sve dok nije izbila kriza evrozone, a da se sad dešava suprotna stvar, kasni sa dizanjem kamata.

On ističe i da centralne banke prave projekcije na osnovu trenutnih podataka koje stavljaju u svoje modele.

„Iz ranijih iskustava znamo da te projekcije retko budu tačne, posebno za period duži od šest meseci. U Velikoj Britaniji je situacija lošija nego u SAD i ne treba to preslikavati na globalnu ekonomiju.