Kako bi izdvajanje 11 hidroelektrana uticalo na EPS i kakva je uloga mađarske firme u tome?

– Naš stav je veoma jasan i poznat je javnosti. Ponoviću ga i ovaj put. Protiv smo bilo kakvog otuđenja imovine Elektroprivrede Srbije kroz njeno izdvajanje iz sastava preduzeća. To bi bilo pogubno za interese EPS-a, predstavljalo bi njegovo slabljenje i istovremeno bi smanjilo vrednost kompanije i njen potencijal za proizvodnju električne energije. Svih tih 11 hidroelektrana su važne za funkciinisanje EPS-a i nedopustivo je da budu izdvijene iz njegovog sastava, po bilo kom osnovu, kao u ostalom i bilo koji drugi deo peduzeća. Prema informacijama koje imamo, ponuda Mađara je bila strogo poverljiva stvar koja je dospela u javnost.Poslovodstvo EPS-a je odbilo ponudu mađarske kompanije – kaže za Danas Milan Đorđević, predsednik jednog od dva međusobno suprotstavljena krila u Sindikatu radnika EPS-a koje se pravnim putem bore za pravo korišćenja imena te sindikalne organizacije.

Prema Đorđevićevim rečima, pitaće premijerku da li Vlada Srbije podržava potez rukovodstva EPS-a.

– Nas u ovom trenutku interesuje,i to ćemo pitati premijerku, da li Vlada Srbije podržava potez poslovodstva EPS-a. Ako ga podržava to je onda u redu. Ako pak smatra da 11 hidroelektrana treba izdvojiti iz sastava preduzeća to je za nas potpuno neprihvatljivo. Ako se predsednica Vlada Srbije u susretu sa nama, izjasni za ovu drugu varijantu u tome neće imati našu podršku a mi ćemo naknadno odlučiti o tome kakvi će biti naši sindikalni potezi po tom pitanju- ističe sagovornik Danasa.

Podsećanja radi, početkom sedmice u javnosti su se pojavile informacije da je mađarska kompanija MVM ponudila formiranje zajedničkog preduzeća sa po 50 odsto vlasništva EPS-a i MVM-a, pri čemu bi EPS izdvojio oko 360 megavata svojih kapaciteta u hidroelektranama (Ovčar Banja, Međuvršje, Kokin Brod, Uvac, Potpeć, Pirot, Vlasinske HE), kao i zemljište za izgradnju novih elektrana iz obnovlivih izvora energije, dok bi mađarski partner učestvovao sa 600 miliona evra ulaganja.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić saopštio je da je privatizacija EPS-a počela „tajnim“ poslom kojim se 11 srpskih hidroelektrana prenosi u zajedničku firmu sa mađarskom MVM grupom.

Nakon toga Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo je da „svako ko govori o otuđenju imovine EPS-a u javnosti širi neistine i paniku jer je, promenom Statuta i pravne forme EPS postao zatvoreno akcionarsko društvo i u stopostotnom je vlasništvu države“.

Međutim, u saopštenju resornog ministarstva se ne navodi da li su nadležni u Vladi Srbije upoznati sa ponudom mađarske kompanije, šta misle o noj i da li podržavaju stav poslovodstva Elektroprivrede Srbije da ponudu ne treba prihvatiti. Vlada Srbije inače je stoprocentni vlasnik EPS-a.

Shodno tome, navedena pitanja smo u pisanoj formi dostavili nadležnima u Ministarstvu rudarstva i energetike ali do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore.

– Na poslednjoj sednici Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije, koji radi u starom sastavu jer novi još uvek nije imenovan, predstavnici poslovodstva EPS-a informisali su članove tog tela da je dobijena ponuda mađarske kompanije koju je menadžment EPS-a odbio. Za to su izneli ubedljive argumente kojima su pokazali da bi tako nešto bilo na štetu preduzeća. Iako formalna saglasnost Vlade Srbije nije data po svemu sudeći bilo je razgovora na ovu temu na relaciji Budimpešta – Beograd jer da nije teško da bi ponuda mađarske kompanije uopšte bila upućena na adresu EPS-a. Očito je da aktuelno rukovodstvo preduzeća nije za bilo kakav oblik partnerstva koji je na njegovu štetu ali i da Vlada i resorno ministarstvo iako u javnosti ističu da su protiv privatizacije u konkretnom slučaju nisi decidno istakli da su i protiv formiranja zajedničkog preduzeća u kome bi mađarski partner imao pravo upravljanja. Zbog toga je sasvim izvesno da će uskoro biti imenovan novi saziv Nadzornog odbora a ne bi trebalo da začudi i ako bude smenjen aktuelni direktor EPS-a Miroslav Tomašević sa svojim saradnicima – objašnjava naš izvor koji je želeo da ostane anoniman.

U prilog tvrdnji da je vlast u Srbiji naklonjena ideji sklapanja posla sa Mađarima je saznanje Danasa da je na dnevnom redu sednice Nadzornog odbora EPS-a bila i tačka pod brojem pet, u okviru koje je trebalo je da se razmatra ponuda kompanije MVM ali je ona ipak naknadno povučena zbog kategoričnog protivljenja menadžmenta EPS-a.

Veoma je interesantan i podatak da je krajem prošle godine, a o čemu je Danas pisao, predsednik Vučić naglasio da je sa mađarskim predsednikom Viktorom Orbanom razgovarao da Srbija postane suvlasnik u nuklernim elektanama Pakš 1 i Pakš 2 i da bi se to platilo novcem ili valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji.

– Mislim da će zbog toga što je ova informacija dospela u javnost vlast ipak morati da odustane od razmišljanja o izdvajanju 11 hidroelektrana iz sastava EPS-a i stvaranju zajedničkog preduzeća kojim bi rukovodili Mađari. Takva odluka lako može da se donese promenom menadžmenta i postavljanjem novih članova Nadzornog odbora ali bi izazvala revolt zaposlenih i sindikata što bi dovelo do organizovanja generalnog štrajka što vlastima svakako nije u ineresu – isitče naš sagovornik.

Ovih dana, predstavnici struke su isticali da nije sporno da EPS formira zajedničke nove firme sa elektroprivredama iz regiona, te da to svakako može biti dobro i za EPS i za te partnere, ali je veoma bitan način, kako se to čini. Naime, ako se ulaže novac, obe strane bi trebalo da ulože novac, a ako se ulažu osnovna sredstva, to bi takođe trebalo da ulažu obe strane. Drugim rečima struka se pita zašto MVM ne bi uložio neke svoje elektrane u takvo zajedničko preduzeće. S obzirom da to nije slučaj za struku ova ponuda nije prihvatljiva.

Inače, hidroelektrane o kojima je reč mogu proizvoditi u proseku, što zavisi od hidrologije, od 1,2 do 1,4 miliona megavat sati struje na godišnjem nivou. U skladu sa trenutnim cenama električne energije na tržištu to predstavlja vrednost od oko 140 do 170 miliona evra. Na osnovu toga se može pretpostaviti, navodi struka, da je vednost tih elektrana i veća od 600 miliona evra koliko u posao ulažu Mađari i dobijaju pravo upravljanja.

Vrednost jedanaest elektrana o kojima se govori ne ogleda se samo u njihovom potencijalu da naprave profit, već i u njihovom doprinosu na rad ostatka proizvodnog portfelja EPS-a, pa bi izdvajanje smanjilo i upotrebnu vrednost ostalih elektrana koje pripadaju tom preduzeću.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da bi gubitak 11 hidroelektrana oslabio Elektroprivredu Srbije jer su one deo njegovog proizvodnog sistema koji bi bio lišen struje dobijene iz tih kapaciteta.

– Takođe, tim preduzećem bi upravljali Mađari. Znači oni bi odlučivali o trgovini strujom. Ako bi EPS-u primera radi bile potrebne određene količine električne energije iz tih kapaciteta preduzeće bi bilo prinuđeno da ih kupi po cenama koje bi odredila kompanija MVM. Dakle, struju koja je proizvedena u kapacitetima koji su do juče bili njegovi EPS bi u tom slučaju plaćao po tržišnoj ceni jer više ne bi mogao da računa na jeftinu električnu energiju iz proizvodnih pogona u do juče svom vlasništvu – objašnjava Gavrilović.

Naš sagovornik ističe da u krajnjem slučaju nije sporno ako se nadležni odluče da EPS uđe u strateško partnerstvo sa nekom energetskom kompanijom.

– Ako se oceni da je EPS-u potreban novac koji može da zaradi prodajom dela kapaciteta takva odluka bi mogla da se sprovede a da ne bude štetna za preduzeće. Ali samo pod uslovom da se ne radi o direktnoj pogodbi već da se do toga dođe na transparentno održanom tenderu gde bi bila prihvaćena najbolja ponuda po Elektroprivredu Srbije – zaključuje naš sagovornik.