Kako blokada uvoza žitarica testira solidarnost EU sa Ukrajinom?

Ne samo da su Varšava i druge istočne prestonice Evropske unije u poslednjih šest meseci više puta upozoravale na posledice davanja robe iz Ukrajine bescarinskog pristupa tržištu bloka i efekte koje ono ima na domaće poljoprivrednike, već pokazuje i granice evropske solidarnosti sa Ukrajinom.

Poljska je verovatno najvatreniji pristalica Kijeva u EU od početka ruske invazije pre više od godinu dana. Prihvatili su izbeglice i olakšali Ukrajincima koji beže od rata da odu negde drugde u Evropi i šire.

Oni su se snažno zalagali za to da Ukrajina postane kandidat za članstvo u EU, da uvede više sankcija Rusiji i zahtevali su bolje i veće isporuke naoružanja ukrajinskoj vojsci, piše RSE.

Dok istorijske razlike još uvek postoje između Varšave i Kijeva, rečeno je da je ovo početak novog poglavlja prijateljstva i sve bližih veza između zemalja.

U zalaganju za sva pitanja u vezi sa Ukrajinom u Briselu, Poljska je takođe bila veoma glasna, često uznemirujući druge zemlje članice EU, ističući da neke zemlje sporo pomažu Kijevu.

To što je Mađarska uvela zabranu nikoga nije iznenadila. Ali činjenica da je to uradila i Poljska veoma je ironično, ako ne i zabavno za mnoge diplomate EU koji su navikli da im Varšava drži predavanja o potrebi solidarnosti sa Ukrajinom tokom protekle godine.

Pa zašto se to dogodilo?

Politička bliskost Poljske i Ukrajine možda će nadživeti ovu poslednju svađu, ali to je prvi znak pucanja. I biće ih još – iz dva razloga.

Prvi je vremenski ograničen: u Poljskoj su ove jeseni parlamentarni izbori. Biće to tesna trka u kojoj će se konzervativci Pravo i pravda (PiS) suočiti sa pravim izbornim izazovom po prvi put od dolaska na vlast 2015. Stranka je nadogradila svoje političke uspehe poslednjih godina pobedom u ruralnim delovima Poljske, često sa izdašnim donacijama EU u obliku regionalnih i poljoprivrednih fondova.

Drugim rečima, od suštinske je važnosti da se farmeri – važan kamen temeljac svake poljske izborne trke – budu srećni.

Sama činjenica da je poljski ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik morao da podnese ostavku krajem marta usred protesta farmera zbog jeftinog uvoza iz Ukrajine pokazuje koliko je ovo pitanje važno u poljskoj politici.

Drugi razlog se odnosi na put Ukrajine ka članstvu u EU. Kao što je pomenuto, Poljska je bila najveći pokretač da Kijev dobije status kandidata za članstvo u EU prošle godine, a takođe će se snažno zalagati za to da zemlja počne pregovore o pridruživanju što je pre moguće.

Ali zvaničnici EU koji su dugo bili zabrinuti zbog proširenja strahuju da bi Varšava mogla biti sve manje od pomoći kako se Ukrajina približava EU u budućnosti.

Oni primećuju da je Nemačka postigla tešku pogodbu kada su se Poljska i druge zemlje Centralne i Istočne Evrope pridružile 2004. godine, obezbeđujući da njena industrija uživa maksimalne koristi. Slovenija je odugovlačila ulazak Hrvatske da bi rešila pomorske granice, znajući da je u prednosti sve dok su u Uniji, a Zagreb van nje.

Da li su Poljska, kao i druge relativno siromašnije zemlje članice Centralne i Istočne Evrope, zaista spremne da se odreknu pogodnosti koje EU nudi Ukrajini – mnogo većem i siromašnijem susedu kome je potrebna velika finansijska pomoć? Da li će biti spremni da počnu da doprinose budžetu EU nakon što su decenijama bili neto primaoci, pošto će velike sume novca biti usmerene na ukrajinske regione i poljoprivrednike?

To vreme još nije došlo, ali će doći kako se Kijev bude približavao bloku, a ova prepirka bi se itekako mogla posmatrati kao pokazatelj budućih borbi.

Šta je rešenje?

Trgovinska politika je odgovornost EU, što znači da pojedine države članice ne mogu da se ponašaju kao Poljska i Mađarska.

Evropska komisija preti „merama”, što će najverovatnije biti prekršajni postupak, što znači da će Budimpeštu i Varšavu odvesti pred Evropski sud pravde (ESP). ESP može, ako ih proglasi krivima, izreći skupe dnevne kazne.

Ali ovaj proces traje mesecima, a poljske i mađarske mere trajaće samo do kraja juna, što znači da bi Brisel mogao samo da skrene pogled na neko vreme umesto da se upusti u dugu, pravnu bitku.

Poljska i Mađarska takođe tvrde da imaju pravo da idu ovim putem zbog zaštitne klauzule u trgovinskoj politici, što znači da se uvoz može zabraniti ako postoji rizik po javno zdravlje. Argument je da se deo ukrajinskog žitarica koji treba da se koristi za ishranu životinja meša sa žitom namenjenim ljudima.

Ostaje da se vidi da li je to tačno ili ne, ali to otvara put za kompromis koji ukida opštu zabranu svega osim žitarica.

Ili bi moglo biti još većeg posla kada bi se dozvolio tranzit sve robe, ako bi se mogao uspostaviti poboljšani mehanizam koji bi osigurao da roba ne ostane na tržištu EU.

Zatim postoji mogućnost da Varšava i drugi samo traže da izvuku više kompenzacionih sredstava iz Brisela. Evropska komisija je u martu ponudila ukupno 56,3 miliona evra pogođenim poljoprivrednicima, uglavnom u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, i priprema veće pakete.

Već u sredu će ambasadori 27 zemalja članica EU odlučiti da li će produžiti šemu od prošle godine, u kojoj su sve carine i kvote na izvoz ukrajinske robe, uključujući poljoprivredne proizvode, suspendovane na još godinu dana. Smatralo se da će to biti laka procedura, ali možda više nije tako.

Što se tiče trgovinskih pitanja, nije potrebna kvalifikovana većina, što znači da 55% država članica (otprilike 15 od 27) koje predstavljaju 65% ukupnog stanovništva EU glasa za.

Šveđani, koji trenutno predsedavaju EU, uvereni su da će imati ovu većinu, iako žele da postignu neku vrstu konsenzusa po tom pitanju. U svakom slučaju, stvari će verovatno postati napetije jer solidarnost sa Ukrajinom ima cenu – čak i za najbliže pristalice zemlje.