Kako će dogovor Vlade i ratara uticati na cenu ulja od januara?

Vlada je naime, pre dva dana postigla dogovor sa poljoprivrednicima, odnosno udruženjem Stig iz Požarevca i grupom građana Južni Banat koji precizira da konačna cena suncokreta ka poljoprivrednim proizvođačima iznosi 73 dinara po kilogramu, odnosno 620 evra po toni, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine.

Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare, snose same uljare. Što se tiče goriva, podsticaj u narednom periodu iznosiće 20 dinara po litri, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara. Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu, u vezi sa kreiranjem mera u sektoru stočarstva, razgovara sa stočarima. Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

Podsećanja radi, ratari u protestu su insistirali na tome da otkupna cena za suncokret bude 700 evra za tonu ali su ipak na kraju pristali da taj iznos spuste na 620 evra za tonu. U Vladi nisu sasvim zadovoljni ni tim iznosom s obzirom da je otkupna cena za suncokret u Hrvatskoj 520, a u Bugarskoj 535 evra po toni.

Poljoprivrednici koji su učestvovali u protestu posebno žale zbog toga što je Vlada izdejstvovala da se prethodno dogovorene premije za mleko za dva kvartala smanje sa 15 na 10 dinara, a podsticaji za gorivo sa 80 na 50 litara po hektaru. Zbog toga deo njih najavljuje dolazak traktorima u Beograd, odnosno nove proteste za oktobar ili novembar.

Ekspert za poljoprivredu Milan Prostran kaže za Danas da je do nekog kompromisa moralo da dođe i da je dobro što je to tako ali da dokument koji je potpisan može da dovede i do promene maloprodajnih cena ulja u Srbiji.

– S obzirom da stručna javnost nije prisustvovala pregovorima ono što joj nije poznato je to šta je Vlada Srbije dogovorila sa proizvođačima ulja i ko bi trebalo da isplati novac ratarima za suncokret do 15. oktobra. Pretpostavljam da će to biti vlasnici fabrika ulja. Ako je to tako onda je sasvim izvesno da oni na to ne bi pristali da nisu dobili garanciju da Vlada neće imati primedbe ako za par meseci povećaju cene ulja u maloprodaji – navodi naš sagovornik.

On dodaje da su u blokade organizovali imućniji poljoprivredni proizvođači dok oni sa najsitnijim posedima u istim nisu učestvovali zbog toga što ili nemaju mehanizaciju ili ako je imaju reč je o starim traktorima koji nisu u stanju da pređu veću kilometražu kako bi učestvovali u protestu.

Agroekonomista Vojislav Stanković takođe smatra da je dobro što je došlo do kompromisa i da je logično što su obe strane morale da odustanu od nekih svojih zahteva.

– Ono što treba naglasiti je da će postignuti dogovor dovesti do povećanja maloprodajnih cena ulja za oko 30 odsto. Do toga neće doći odmah već tu promenu cena treba očekivati posle Nove godine – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, usled krize postoji mogućnost poskupljenja niza prehrambenih proizvoda pred setvu u junu te bi Vlada trebalo nešto da učini kako bi se sprečio udar na potrošače.

– Jedan od načina za to je da nadležni donesu odluku o subvencionisanju cena đubriva i goriva. Drugi je da se formira savet za poljoprivredu pri Vladi koji bi pratio situaciju i predlagao adekvatna rešenja kako bi se izbegla masovna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda u maloprodaji – zaključuje Stanković.

Banatski ratari: Zašto su odustali od 300 evra subvencija

Zrenjanin – Glavni zahtev poljoprivrednika koji su protestovali, subvencije od 300 evra po hektaru za biljnu proizvodnju, nije ispunjen, upozorili su juče u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

Kako kažu, neko od pregovarača iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije u njihovo ime i bez ikakvih konsultacija sa ostalim udruženjima je stavio van liste zahtev za subvencije po hektaru. To je najvažnija mera sa dugoročnim posledicama, koja može da bude odgovor i na sušu i na poskupljenje veštačkog đubriva, objašnjavaju u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

„Svaki napredak je dobar i svaka mera je dobrodošla ali ovo neće rešiti problem setve, i dalje smo u ozbiljnom problemu“, smatra Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

I zaista, na spisku Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije stoji pet zahteva a među njima i onaj za direktna davanja po hektaru u iznosu od 300 evra i subvencije za đubrivo u minimalnom procentu od 50 bez PDV-a.

Kako je pre nekoliko nedelja objašnjeno iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, u Vladi Srbije predstavnicima tog novoosnovanog udruženja rečeno je da za takvu meru nema mesta u ovogodišnjem budžetu i da bi to moglo da se razmatra tek sledeće godine.

Ipak, ne bez razloga, i agronomski analitičari ukazuju da probleme u poljoprivredi ne mogu da rešavaju sami poljoprivrednici.

„Subvencionisanje cene đubriva i goriva su dugoročni zahtevi koji mogu da se usvoje u narednom agrarnom budžetu i reše ovaj problem na sistemski način, što bi na duži rok bilo od pomoći. Zahtev oko cene suncokreta već ne. Ministarstvo ako hoće da reši problem tržišne relaksacije, trebalo bi da pažnju usmeri na subvencije po hektaru. Taj zahtev su poljoprivrednici na početku i imali. Tako bi se oslobodili rizika tržišne cene koja u nekom trenutku može da padne ispod cene proizvodnje”, rekao je za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

On je stava da agrarni budžet mora biti veći i da pažnja mora da se usmeri na dugoročne mere.

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata, čiji su članovi pre dva dana blokirali Gradsku kući u Zrenjaninu i pregovarali neuspešno sa zrenjaninskim gradonačelnikom da se proglasi elementarna nepogoda suša, ističu da su subvencije jedini način da se pomogne poljoprivredi.

„Zašto se odustalo od tog najbitnijeg zahteva ovog protesta, bez konsultacija sa udruženjima i organizacija poljoprivrednika koji su tražili ispunjenje baš tog zahteva, pravo je pitanje. Zašto se u Vladi Srbije pregovaralo ko na tržnici a izostavilo se pitanje subvencija je neverovatno. Saniranje štete od suše, kao i ekonomsko osnaživanje poljoprivrede pred predstojeću jesenju setvu su prioritet jer uskoro, na ovaj način, neće biti dovoljno hrane ni za izvoz ni za domaće tržište“, komentariše za Danas Dragan Kleut. Kako objašnjava, subvencije po hektaru sprečavaju katastrofu u poljoprivredi i spasavaju setvu i rod za sledeću godinu.

„Mi sa ovim dogovorom, koji su napravili pregovarači u ime poljoprivrednika a da ih nisu konsultovali, ulazimo u potpunu neizvesnost. Štetu nisu sanirali, jer poskupljenje suncokreta od nekoliko dinara ne znači ništa poljoprivrednicima gde je rod minimalan, niti će time moći da se sanira šteta u budućoj proizvodnji. Što se tiče goriva, pomoć od 20 dinara po litri, za 80 litara po hektaru je vrednost jednog bureta nafte na 20 hektara, a to je takođe mera koja neće drastično promeniti troškove proizvodnje. Tona veštačkog đubriva je 140.000 dinara a za jesenju setvu vi dobijete 20.000 dinara pomoći za celo gazdinstvo“ precizira Kleut.

Sagovornik Danasa podseća da treba da se reši i pitanje monopola na tržištu poljoprivrednih proizvoda, i da se dozvoli slobodna berza proizvoda bez dogovornih cena, a koja će da dovede i strane otkupljivače.

M. Pudar