Kako će izraelsko-palestinski sukob uticati na cene sirove nafte?

Iako se u drugoj polovini septembra spekulisalo da će cena sirove nafte na svetskim berzama rasti, u prvom redu zbog odluke Saudijske Arabije i Rusije da nastave sa smanjenom proizvodnjom “crnog zlata” do kraja godine, umesto da dostigne nivo od preko 100 dolara po barelu, nafta tipa “brent” je početkom oktobra naglo počela da pada te trenutno vredi manje od 84 dolara po barelu.

Struka objašnjava da razloge treba tražiti u inače manjoj potražnji za naftom u poslednjem kvartalu godine, značajnim rezervama naftnih derivata koje su formirale Sjedinjene Američke Države a jedan od najvažnijih faktora je svakako manji obim privrednih aktivnosti u Kini nego što se to očekivalo.

Manja potražnja je dakle dovela do pada cena “crnog zlata” međutim nakon što je u subotu palestinski pokret Hamas napao teritoriju Izraela, a novu pobunu protiv okupacije podržale su i druge palestinske frakcije uključujući u opoziciji najsnažniju, Fatah, u javnosti se pojavila bojazan da bi spekulanti na berzama kao i eventualno širenja sukoba mogli da izazovu enormni skok cena nafte što bi u uslovima aktuelne energetske krize, nastale zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini, predstavljalo novu opasnost za globalnu privredu.

Naime, ni Izrael ni Palestina na svojoj teritoriji nemaju značajnija nalazišta nafte te oružani konflikt do koga je došlo bez obzira kakvog će intenziteta biti ne može da poremeti situaciju na svetskom tržištu nafte.

Međutim, s obzirom na to da je Hamas saopštio da je Iran, koji je značajan proiizvođač nafte, navodno podržao napade tog islamskog fundamentalističkog pokreta na Izrael a znajući za veoma loše odnose na relaciji Teheran – Tel Aviv to bi moglo da iskomplikuje stvari. Isto kao i činjenica da Palestince podržavaju i Saudijska Arabija, Irak i Katar, takođe veliki igrači na naftnom tržištu.

Ipak, stručna javnost ne veruje da će sukob zahvatiti šire područje Bliskog istoka i izazvati poremećaje na tržištu nafte ali ističe da ako iz nekog razloga do toga ipak dođe nestabilnost i rast cena nafte su izvesni.

Ako bi cene nafte porasle to bi se odrazilo na sva tržišta u svetu pa tako i na maloprodajne cene nafrih derivata u Srbiji. Bez obzira što zbog energetske krize Vlada određuje maksimalne cene koštanja evrodizela i benzina BMB 95 na benzinskim pumpama, skok cene nafte na svetskim berzama bi povećao cene naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera. To bi se svakako odrazilo i na rast cena goriva u Srbiji, u okviru propisanog ograničenja maksimalnih iznosa.

Međutim, takav scenario, bar u ovom trenutku, prema mišljenju analitičara malo je verovatan.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da bi u slučaju da potraje izraelsko-palestinski konflikt samo neznatno mogao da utiče na svetsko tržište nafte, odnosno da ne može da dovede do zabrinjavajućeg rasta cena.

– Do toga bi moglo da dođe samo u slučaju da se sukob proširi na neku od zemalja u tom regionu koja je veliki proizvođač nafte, poput Irana. Ako to ne usledi znatno više će na kretanje cene nafte uticati ponašanje velikih igrača na tržištu, koje trenutno insistiraju na smanjenju proizvodnje, nego zbivanja u pojasu Gaze i Izraelu – naglašava Gavrilović.

Generalni sekretar Uduženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe ne veruje da će zbog izraelsko-palestinskog konflikta doći do povećanja cena nafte na svetskim berzama.

– Jedina mogućnost da do promena na tržištu nafte dođe je u slučaju da sukob iz nekog razloga eskalira i prenese se na teritoriju neke od zemalja velikih proizvođača nafte jer bi onda bilo ugrožena proizvodnja i snabdevanje ali ne verujem u takvu opciju u ovom trenutku – zaključuje naš sagovornik.