Kako će najavljeno povećanje penzije od 19 odsto uticati na život najstarijih?

Vlada Srbije najavila je od 1. novembra povećanje penzija za devet odsto, a od 1. januara dodatnih 11,2, što kumulativno čini povećanje od 19,1 od 2022. do 2023. godine.

Kada se pogleda iznos prosečnih plata i penzija od 2012. godine, kada je SNS došao na vlast, primetno je da su plate doživele znatno veća uvećanja od penzija. To se može videti i na osnovu učešća prosečnih penzija u prosečnoj zaradi, gde je vidljivo veliko smanjenje.

Za razliku od 2012. godine kada je prosečna penzija imala učešće od 55,6 odsto u prosečnoj plati, u 2021. godini zabeleženo je 11 odsto manje, odnosno 44,6 odsto, pokazuju podaci PIO fonda. To ukazuje da postoji nesrazmera između povećanja prosečnih plata i penzija, odnosno da su plate nesrazmerno uvećavane u odnosu na penzije.

Kako su se kretala primanja penzionera tokom decenije „blagostanja“? U 2012. i 2013. godini penzije su maltene bile na istom nivou, u proseku oko 23.500 dinara. Od 2014. godine, zbog rebalansa budžeta i smanjenja rashoda – kada je najavljeno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru – penzije su snižene za 4,9, odsto, tako da je do 2018. primetna njena stagnacija. U tom periodu od četiri godine najviša vrednost prosečne penzije zabeležena je u 2017. godini i iznosila je 23.913 dinara. Od 2018. godine ona je bila uvećana za 5,7 odsto i u narednim godinama beleži slična povećanja, da bi u junu ove godine ona „vredela“ 30.970 dinara.

Sa druge strane, porast plata tokom ovih deset godina bio je znatno veći. Od 2012. godine, kada je prosečna plata u junu iznosila 42.335 dinara, pa sve do 2016. godine, prosečna zarada bila je gotovo na istom nivou – oko 44.500 dinara. Od januara te godine povećanje je iznosilo od dva do četiri odsto, u zavisnosti od sektora. U 2017. godini plate su povećane za tri do šest odsto, da bi u 2019. usledila najava povećanja od osam do 15 odsto. Tako je prosečna plata u junu 2020. godine bila 59.740 dinara.

U 2021. godini plata je od aprila bila povećana za pet odsto, a u junu 2022. godine ona iznosi 74.302 dinara. Od januara naredne godine najavljeno je povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 do 14 odsto.

Prema nekim računicama, zbog smanjenja plata i penzija u 2014. godini, kako bi se zaustavio rast javnog duga, smatra se da je od penzionera uzeto 430 miliona evra tokom za te tri godine, zbog čega su penzioneri 2017. godine tužili državu.

Po rečima Jovana Tamburića penzioneri su od 2012. do početka 2022. godine uskraćeni za najmanje 28 odsto povećanja penzija, te da najavljeno povećanje od 19 odsto od naredne godine neće biti ni približno dovoljno da bi se povratila realna kupovna moć.

– Ono što nama smeta je zanemarivanje jednog vrlo teškog, bednog položaja oko milion penzionera kojima su penzije manje od 31.000 dinara, oko 800.000 penzionera kojima su penzije manje od 20.000, odnosno oko 150.000 poljoprivrednih penzionera kojima su manje od 13.000, koji su u posebno bednom položaju i čija primanja nisu dovoljna ni za kupovinu hrane – objašnjava Tamburić.

On navodi da 80 odsto svoje penzije penzioneri troše na hranu, koja je poskupela za 24 odsto. Zbog toga je povećanje penzije za 20 odsto nedovoljno i najavljeno usklađivanje penzija neće dostići ni prosečan rast cena hrane, tako da zapravo neće uticati na poboljšanje standarda života najstarijih građana.
Tamburić kaže da je država 2014. godine preuzela obavezu da, u skladu sa sporazumom sa MMF-om, učešće penzija u društvenoj potrošnji smanji sa 13 nas 11 odsto BDP-a, a da je aktuelna vlast potrošnju na penzije smanjila na devet odsto, što je razlika oko milijardu evra.

– To znači da kad bi potrošnja za penzije bila oko 11 odsto BDP-a, na osnovu statistike, tada bi fond za podelu penzija bio veći za oko milijardu evra, što bi bilo dovoljno da se podignu najniže penzije i da se vrati novac koji nije isplaćen od smanjenja penzija 2014. do 2018. godine – kaže Tamburić i napominje da isti ‘reciprocitet mera’ nije učinjen u izdacima za plate u javnom sektoru.

– Tvrdimo da se preko stomaka penzionera u Srbiji vrši preraspodela društvenog bogatstva, tako što se novac otima od penzionera a troši na drugu stranu. Vidljivo je povećano učešće plate u javnom sektoru sa osam na preko devet odsto, a 2014. je vlast preuzela obavezu da smanji izdvajanja za plate u javnom sektoru sa osam na sedam odsto. Umesto da to urade, oni su učešće plata u javnom sektoru podigli na deset odsto i to je ta razlika. Umesto na penzije, aktuelna vlast novac troši na javni sektor koji na taj način potkupljuje – navodi Tamburić.

Zbog toga je predlog Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije da se podignu najniže penzije, jer su poljoprivredni penzioneri sa oko 13.600 dinara mesečnih primanja diskriminisani, te da ne čudi da je „čak 46 odsto najviše preminulih penzionera tokom dve pandemijske godine bilo upravo iz ove kategorije najstarijeg stanovništva, zbog siromaštva, udaljenosti od zdravstvene zaštite, nemogućnosti da kupe lekove, vitamine“. Ta penzija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da bude niža od 24.000 dinara, a uz to treba dodeliti dodatnu pomoć onima kojima je penzija niža od 20.000, dakle ne svim penzionerima.

– Ima mogućnosti da se socijalnom kartom pomogne u plaćanju komunalnih troškova, struje, jer su penzioneri u ovom trenutku u mnogo težoj situaciji nego 90-ih kada je Srbija izložena najvećim sankcijama. Tad su bonovima, dodelom hrane i plaćanjem struje i komunalnih troškova omogućavali penzionerima da prežive – zaključuje Tamburić.

Za veću penziju manje u korpi

Iako bi povećanje penzija trebalo da znači povećanje životnog standarda, inflacija je od 2012. godine do danas sve samo ne povećala standard. Čak bi se moglo reći da je unazađen. Kada se porede prosečne penzije i cene pojedinih proizvoda u 2012. i deceniju kasnije, primetno je da se za veću penziju može kupiti manja količina proizvoda.

Tako je u 2012. godini prosečna penzija iznosila 23.024 dinara. Prosečna cena 100 g kafe je tada bila oko 85 dinara, što znači da se za jednu penziju moglo kupiti 270 pakovanja. Sa prosečnom penzijom od 30.970 dinara u 2022. godini i cenom od, u proseku, 140 dinara iste gramaže kafe, danas je moguće kupiti 221 pakovanje. Cena kilograma mekog brašna pre deset godina bila je 55 dinara, te se za jednu penziju moglo kupiti 418 kilograma, a ove godine je za cenu od oko 85 dinara moguće priuštiti 364 kilograma brašna.

Od penzije u 2012. godini, na osnovu tadašnje cene evro dizela od 158 dinara, moglo se natočiti 145 litara goriva. Od trenutne penzije i ogromnih 217 dinara za litar evro dizela može se kupiti 142 litara ovog goriva.