Kako će se ubuduće birati generalni direktor EPS-a?

Ova promena planirana je da se sprovede još 2016, ali je tada odložena i iako je prošlo skoro sedam godina, deluje da je i sada doneta nekako na brzinu.

Sednica Nadzornog odbora na kojoj je trebalo da se donese novi statut pre nekoliko dana prekinuta je nakon intervencije sindikalaca, pa su u konačnom tekstu usvojeni neki od njihovih zahteva.

Pre svega sindikati su se pobunili zato što u Nadzornom odboru nije trebalo da bude nijedan predstavnik zaposlenih. Trenutno u NO sindikati imaju jednog predstavnika i tražili su da tako i ostane, pa je predlog usvojen i od sedam članova NO (sada ih ima pet) jean će biti iz redova zaposlenih.

Drugi zahtev odnosio se na registraciju delatnosti kojom se novi EPS AD bavi. Prvi predlog bio je da se proizvodnja električne energije registruje kao delatnost. Sindikalci su to shvatili kao nameru države da EPS prestane da se bavi trgovinom struje, što je prava zlatna koka, i da prodaje viškove i nabavlja struju kada ima manjak preko trgovaca.

To bi prema mišljenju stručnjaka značajno smanjilo profitabilnost i vrednost EPS-a.

U konačnom, usvojenom tekstu statuta navodi se da je pretežna delatnost proizvodnja električne energije, ali je eksplicitno dodata i trgovina električnom energijom i snabdevanje električnom energijom u skladu sa licencom dobijenom 2016. godine, a onda je naveden i niz delatnosti kojima se EPS bavi, ali čini se bespotrebno.

Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Dilojta ističe da je to samo formalnost i po Zakonu o preduzećima, kompanija može da se bavi i drugim delatnostima čak i ako nisu navedene u statutu, samo ako nisu zakonom zabranjene.

„Važnije od toga je da se država javno obavezala da će EPS nastaviti da se bavi trgovinom i snabdevanjem“, ističe Marković.

Iako je stav da se EPS mora reorganizovati i upravljanje unaprediti, čini se, široko rasprostranjen, pitanje je da li novi statut baš ide u tom pravcu.

Za EPS AD više ne važi Zakon o javnim preduzećima, već Zakon o preduzećima.

Javna preduzeća se bave delatnostima od javnog ili opšteg značaja, a prema novom tumačenju snabdevanje električnom energijom to nije.

Ovo je prema tumačenju stručnjaka posledica toga što snabdevanje električnom energijom nije delatnost od javnog značaja, jer je garantovano snabdevanje strujom javna usluga, a po Zakonu o energetici preduzeću koje se bavi snabdevanjem strujom može se uvesti obaveza pružanja javne usluge.

Ministarsvo rudarstva i energetike juče je saopštilo da je „zakonom propisano da je snabdevanje električnom energijom delatnost koja se obavlja u skladu sa tržišnim principima, čime je izvršeno usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU“, te da zato ne može biti delatnost od javnog interesa.

Međutim, sa prestankom primene Zakona o JP za EPS, prestaju da važe i svi oni zahtevi za izbor direktora na konkursu, pa onda uslovi koje direktor mora da ispunjava ili maksimalni rok koliko direktor može da provede kao vršilac dužnosti.

Ovo u slučaju EPS-a nije ni poštovalo, budući da je prethodni generalni direktor bio v.d. nekoliko godina iako je maksimalni rok 12 meseci, da nije izabran na konkursu, kao ni aktuelni, kome je inače nedavno isteklo tih godinu dana v.d. stanja.

Na to su mnogi od stručne javnosti preko Svetske banke i MMF-a ukazivali, što je izgleda nerviralo vladu, pa je sada u statut stavljeno da NO postavlja generalnog direktora i izvršne direktore na četiri godine.

Nigde se ne pominje konkurs, a po Zakonu o preduzećima to nije obaveza. Prvi uslov za generalnog direktora prema novom statutu je da „ima najmanje deset godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima koji su povezani sa poslovima Društva“.

Drugi uslov je veoma uopšten da „poznaje oblast korporativnog upravljanja“, a dalje slede uobičajeni uslovi, da nije osuđivan na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da nije na obaveznom psihijatrijskom lečenju ili lečenju od alkohola ili zbog narkomanije, kao i da nema zabranu obavljanja dužnosti.

Zlatko Minić iz Tansparentnosti Srbija ukazuje primećuje da deluje kao da je usvajanje statuta više političko nego pravno ili ekonomsko pitanje.

„Država je donela strategiju upravljanja društvima u državnom vlasništvu, a u procesu je izrada zakona o preduzećima u državnom vlaništvu. Strategija predviđa usvajanje direktora na konkursima. Dakle ovaj statut nije u skladu sa startegijom i zakonom ako bude donet.

Stiče se utisak da je ovo doneto na brzinu da bi se izbegla situacija u kojoj je na čelu EPS-a čovek kome je istekao mandat“, napominje Minić.

Njegov kolega, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija ističe da se dva pitanja nameću u vezi sa novim statutom.

„Sve i da je potpuno legalna transformacija iz JP u AD, koja je to promena nastala pa da se EPS do juče bavio delatnošću od javnog interesa, a danas više ne.

Drugo pitanje je, zašto u statut nije stavljena mogućnost da se direktor bira na konkursu. To nije obaveza prema Zakonu o preduzećima, ali može da se iskoristi ta mogućnost da je država htela to“, ukazuje Nenadić.

I Željko Marković ocenjuje da je moglo u statut da se unese mogućnost da Nadtorni odbor raspisuje konkurs sa direktora.

Ovo bi značajno povećalo kontrolu EPS-a, jer je u Nadzornom odboru predstavnik radnika.

On takođe ističe i da to što Skupštinu društva čini samo jedan član nije dobro rešenje, iako je jedini akcionar država.

„Bolje bi bilo da ih je više, bar tri člana. Iako bi ih sve postavila vlada, opet bi bila bolja kontrola“, navodi Marković.

Na kraju postavlja se pitanje i šta sa zaposlenim i bivšim zapsolenima koji su se odrekli akcija NIS-a i Telekoma Srbija i upisali besplatne akcije EPS-a.

Marković, jedan od njih, kaže da trenutku kada iz zatvorenog akcionarskog društva, EPS pređe u otvoreno AD, očekuje da dobiju akcije koje im je država obećala.

Zato smatra on, jedno mesto u Nadzornom odboru treba da bude ostavljeno i za njih.

Šta kaže pravna služba EPS-a

Kako se navodi u vesti objavljenoj na sajtu EPS-a u vezi sa usvajanjem statuta stav stručnih službi ovog preduzeća je da se na osnovu Zakona o javnim preduzećima na JP EPS primenjuje ovaj zakon, zakon kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a potom Zakon o privrednim društvima.

„Javno preduzeće može da promeni pravnu formu u akcionarsko društvo, samo ako se na to akcionarsko društvu primenjuju isti zakoni, navedenim redom. U predlogu koje je dostavilo Ministarstvo rudarstva to nije slučaj“, kaže su ovoj objavi.

Takođe se navodi i da su se usvajanju akata usprotivili predstavnici sindikata radnika EPS koje predvodi Milan Đorđević, kao i sindikata „Nezavisnost“, dok su odluku podržali predstavnici sindikata radnika EPS koje predvodi Branko Krsmanović.

„U znak protesta, sednicu je napustio Mladen Gajić, član Radne grupe iz TENT“, navodi se u ovoj vesti.