Kako će Srbija potrošiti pare od MMF-a?

Cilj ovog poteza je da se poboljša svetska likvidnost i posebno siromašnim zemljama omogući borba protiv Kovid pandemije, a pre svega vakcinacija.

Kvota Srbije u ovoj raspodeli je vredna oko 760 miliona evra. Ministar finansija Siniša Mali juče je izjavio da razmišlja o povlačenju ovih sredstava.

„To je program za sve članice, ali mi još uvek razmišljamo o povlačenju tih sredstava. Ako budemo uzeli taj novac, on će biti iskorišćen za vraćanje dugova iz prošlosti, s obzirom na to da je kamata izuzetno povoljna. Time ćemo onda vratiti stare skupe dugove, da generacijama ispred nas ostavimo čist budžet.

O tome ćemo obavestiti javnost. Nova delegacija MMF-a dolazi u oktobru. Podržavaju Srbiju i sve reforme koje sprovodimo i primećuju da se naša zemlja promenila“, naveo je on.

Poznato je u ekonomiji da nema besplatnog ručka, pa se može postaviti pitanje i koliko bi ovo i na koji način moglo da nas košta.

Ekonomista Srboljub Antić, predstavnik Srbije u MMF-u početkom 2000-ih, kaže da alokacija SDR-a nema negativnih konsekvenci.

„Kamata je vrlo mala i ta sredstva se mogu upotrebiti za vraćanje dugova i za budžet. S obzirom da su naše devizne rezerve prilično velike, ali i deficit budžeta je priličan, ne bih se iznenadio ako se specijalna prava vučenja razmene za novac i iskoriste za budžetske potrebe. Prošla alokacija 2009. godine je tako iskorištena“, ističe on dodajući da su SDR kao poklon za likvidnost zemalja.

„Svaka zemlja može da pokloni, sačuva ili razmeni SDR, ali treba reći da to nije novac. Tek kada se razmeni za neku čvrstu valutu onda postaje novac. SDR dobijaju fiskalni agenti država članica, a to su centralne banke, a sredstva je moguće prebaciti i Ministarstvu finansija.

Alociranje SDR je pumpanje globalne likvidnosti i radi se u slučajevima krize kao što je ova. Korisno je za zemlje koje su na nižem stepenu razvoja, a posebno za one koje nemaju visoke devizne rezerve“, napominje Antić.

Srbija jeste prošle godine napravila veliki deficit budžeta, ali ove godine je situacija mnogo bolja od očekivane. Nedavno je ministar finansija Siniša Mali izjavio da je na kraju avgusta deficit manji za 1,5 milijardu evra od očekivanog.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da se država zadužila oko 1,6 milijardi evra ove godine, a deficit je manji od očekivanog, što znači da ima novca na računima, zbog čega nema neke potrebe da se pare troše u budžetu.

Ako bi se vraćali skupi dugovi, najskuplji trenutno je dug po osnovu evroobveznica emitovanih 2011. godine sa rokom dospeća 28. septembra ove godine.

Ostalo je da se otplati još 700 miliona dolara, od ukupne emisije od dve milijarde, a godišnja kamata koju plaćamo na ova dug je 7,25 odsto. Iznosi se fantastično poklapaju s obzirom na rok dospeća, ali i raspoloživi iznos. Inače, kamatna stopa koja se plaća ako država ima manje SDR nego što joj je alocirano, dakle ako proda svoj deo za čvrstu valutu, evro ili dolar, je oko 0,05 odsto.

S druge strane, zemlje koje razmene svoju valutu i prihvate SDR naplaćuju od MMF-a tu kamatu. Na ovaj način bogate države faktički subvencionišu siromašne pozajmljujući im sredstva po izuzetno niskoj kamatnoj stopi.

U svakom slučaju, Arsić ističe da bi isplata ovih obveznica novostečenim veoma jeftinim sredstvima bila dobra stvar, mada ušteda ne bi bila razlika između 7,25 i 0,05 odsto.

„To nije privremena otplata obveznica, jer one sada dospevaju. U normalnoj situaciji država bi emitovala nove obveznice čime bi otplatila ove koje dospevaju. Pošto se mi sada zadužujemo po 1,5 do dva odsto, ušteda je u stvari razlika između te kamate i onih 0,05 odsto. SDR se inače koriste kao kolateral kod uzimanja kredita kod MMF-a i dvaka članica može da uzme maksimalno trostruki iznos kvote SDR-a.

Ako prodamo taj deo SDR znači da nam se smanjuje potencijal za zaduživanje kod MMF-a u budućnosti, a nikad ne znate šta može da se desi“, napominje Arsić dodajući da je inače ranijih godina bilo dosta priče o prevremenoj otplati skupih kredita jeftinijim, ali ništa od toga nije bilo „jer ko bi se odrekao prinosa od pet ili šest odsto, a posle može ta sredstva da plasira po jedan odsto“.

Arsić smatra i da ne bi bila dobra ideja da se novac potroši kroz budžet, osim eventualno za infrastrukturne radove.