Kako će na Srbiju uticati vest da je dolar dostigao vrednost evra?

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić ističe da je do jačanja dolara dovela činjenica da se američka privreda nalazi u boljoj poziciji u odnosu na evropsku, jer se u 2020. i 2021. godini mnogo brže oporavljala od posledica pandemije.

Drugi razlog vidi u krizi izazvanoj ratom u Ukrajini, jer u zoni evra postoji veći problem održavanja privredne aktivnosti nego u Americi, što znači da „američka privreda ima veću samodovoljnost sa energentima i mogućnost da održi proizvodnju, dok Evropa ima problem sa energentima, što se odrazilo na slabljenje evra u odnosu na dolar“.

Savić smatra da dolar ima tendenciju jačanja, a da li će ovakvo stanje biti održivo zavisi od toga šta će ko preduzeti.

– Evropa manje-više sedi i čeka, pasivna je i reaguje na događaje, dok drugi kreiraju događaje. Američka strana upravlja procesima i rešava pitanje energenata, a Evropa to ne radi, što će se sigurno odraziti na to kolika će biti recesija. Verovatno će i američka i evropska privreda ući u recesiju, ali kolika će ona biti zavisi od toga ko će kakve potezi povlačiti – navodi Savić.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je ovaj događaj nastupio usled stabilnog jačanja dolara još od januara 2021. godine, a da je tome doprinela i viša kamatna stopa koja u Americi iznosi 1,75 odsto, dok je u Evropi ona i dalje nula.

Nikolić smatra da je slabljenje evra trend koji traje već duže i da je moguće da će se on nastaviti. NJegov intenzitet vezan je za rat u Ukrajini, ali pre svega za monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB).

– Kada ECB bude krenula da podiže kamatnu stopu, ovaj pritisak na evro će oslabiti, ali nisam siguran da će i nestati, jer je fundamentalni razlog tome mnogo jača američka ekonomska privreda u odnosu na evrozonu – kaže Nikolić.

Iako je ovo loša vest za Evropu i utiče na nju nepovoljno, pre svega preko inflacije i snažnijeg cenovnog pritiska, jer je Evropi Amerika najznačajniji ekonomski partner uz Kinu, ono neće previše uticati na Srbiju, smatra Nikolić.

Prema njegovim rečima, Srbija ima jako malo razmene koju plaća u dolarima, i to je uglavnom razmena energenata, a i javni dug Srbije je svega desetak odsto u dolarima i nema nekog većeg efekta.

– Ovaj lom koji je prisutan na međunarodnom deviznom tržištu ne pogađa nas direktno, pogađa najviše evrozonu. Slabljenje evra je zabrinjavajuće za Evropu, ali oni očigledno prihvataju tu okolnost, jer uporno odbijaju da svoju monetarnu politiku prilagode politici Američke centralne banke (Fed) – zaključuje Nikolić.

Glavni broker brokerske kuće „Momentum“ Nenad Gujaničić kaže da je valutna kretanja teško prognozirati, te da Srbija na ovu situaciju ne može mnogo da utiče.

– Ono o čemu bi naši kreatori ekonomske politike morali da vode računa jeste da opreznije upravljaju javnim finansijama, odnosno da budžetski deficit drže koliko je moguće više pod kontrolom. Najgori scenario po nas bi bio povlačenje stranih investitora usled još veće krize ili neodrživosti naše spoljnopolitičke pozicije. U tom slučaju bismo trpeli veću krizu nego što je slučaj sa najslabijim članicama evrozone, a moguće da bi i aktuelna politika deviznog kursa bila pod velikim pritiskom – zaključuje Gujaničić.