Kako će zabrana uvoza ruske nafte u EU uticati na Srbiju?

S obzirom da sankcije ne predviđaju zabranu transporta nafte trećim zemljama, Srbija u ovom trenutku nije ugrožena ali čak i da bude obuhvaćena nekim novim sankcijama, naša zemlja ima održivu alternativu, odnosno mogućnost da se “crnim zlatom” snabdeva iz drugih zemalja a ne iz Rusije, smatra stručna javnost.

Podsećanja radi, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio je prekjuče da je na sastanku 27 lidera država Evropske unije doneta odluka o zabrani uvoza ruske nafte. On je objasnio da se to odnosi na zabranu uvoza oko dve trećine ruske nafte koja u zemlje EU stiže brodovima.

Na taj način je od sankcija izuzet uvoz ruskog “crnog zlata” koje se transportuje naftovodima, čime je ostvaren kompromis sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom, zemljama koje nemaju izlaz na more i u potpunosti zavise od snabdevanja kroz cevi naftovoda “Družba”.

Hipotetički, mogućnost da se i dalje snabdevaju ruskom naftom kroz “Družbu” imaju i Nemačka i Poljska ali te zemlje su najavile da se dobrovoljno odriču te trase.

Inače, Rusija polovinu od 4,7 miliona barela nafte dnevno izvozi u Evropsku uniju koja oko 26 odsto svojih potreba za “crnim zlatom” podmiruje iz te zemlje. Od prodaje nafte državama u Evropskoj uniji Moskva je od početka vojne intervencije u Ukrajini inkasirala 32,3 milijarde dolara što slikovito ilustruje da je “Stari kontinent” najveće tržište Ruske Federacije za izvoz nafte.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da je šesti paket sankcija EU Rusiji prvi ozbiljan udarac za ekonomiju te zemlje jer će posle donošenja takve odluke Moskva na dnevnom nivou gubiti oko 200 miliona dolara.

– Reč je o potezu koji ugrožava ruske finansije koje stiče izvozom nafte u Evropsku uniju i embargu koji podrazumeva obaveznost što dosad nije bio slučaj. U tom smislu ove sankcije imaju snagu. Nedostupnost tržišta Evropske unije za Moskvu svakako predstavlja štetu ali to ne znači da rusku naftu ne može da plasira na neka druga tržišta i tako nadoknadi štetu koja je nastala zbog sankcija Brisela. Pretpostavljam da su u Moskvi računali da može da dođe do ovakve situacije i da imaju odgovor na nju. Sada su stvoreni viškovi nafte i videćemo na koja tržišta bi Rusija mogla da ih plasira i da li će se odlučiti na dampinške cene kako bi ih prodala – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zemlje Evropske unije neće imati problem da nabave nedostajuće količine ruskog “crnog zlata” te da naftu mogu da dobijaju iz Iraka, Libije, Norveške i Sjedinjenih Američkih Država.

Radosavljević ističe da će kako bi suzbile nedostatak naftnih derivata iz Rusije, rafinerije u Evropskoj uniji posle uvođenja sankcija morati da prerađuju veće količine nafte nego što je to bio slučaj dosad.

– Iz onoga što je izneseno u javnost kada je reč o ovom sporazumu se može zaključiti da nije predviđena zabrana transporta ruske nafte u treće zemljama čije su kompanije u vlasništvu ruskog državnog kapitala. To znači da snabdevanje Srbije nije ugroženo. Ne isključujem mogućnost da se u nekom eventualnom novom paketu sankcija nađe i takva odredba kakva je bila sadržana u četvrtom paketu sankcija. Međutim, da i do toga dođe to ne bi predstavljalo nerešiv problem za Srbiju jer bi NIS mogao da se snabdeva naftom iz Kazahstana i Iraka – navodi Radosavljević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da će Rusija količine nafte koje je izvozila u Evropsku uniju usmeriti ka drugim zemljama van “Starog kontinenta” kojima je potrebna, poput recimo Irana.

– Ta zemlja bi mogla da uvozi rusku naftu u većoj količini jer su njene rafinerije baždarene na nju a sa druge strane mogla bi da poveća izvoz sopstvene nafte i tako više zaradi. Uvođenje sankcija na uvoz ruske nafte će pak dovesti do njenog poskupljenja na berzama jer se takve stvari uvek dešavaju kada dođe do destabilizacije na tržištu – zaključuje naš sagovornik.