Kako da građevinarstvo više doprinese dekarbonizaciji Srbije?

Bila je to prilika da se čuje kakve su mogućnosti da cementna industrija doprinese smanjenju emisija CO2, zatim kakva je uloga Biobetona u funkciji dekarbonizacije građevine, kakav je i koliki značaj energetske efikasnosti u zgradarstvu i još niz drugih zanimljivih stvari.

Cementna industrija funkcioniše danas u 159 zemalja sveta, proizvede se 4,1 milijarda tona cement a ukupnom zagađenje emisije ugljen dioksida, u svim fazama proizvodnje, doprinese sedam odsto.

Zato je jako važno da se, nizom mera, od kojih je najvažnija supstitucija fosilnih goriva drugim vrstama energenta, doprinese smanjenju emisija CO2. Cementna industrija Srbije je, tako, 2017. godine iskoristila 60.000 tona otpada za zamenu fosilnih goriva što je supstitucija u iznosu od 12,5 odsto.

Ova industrija je u istom periodu upotrebila 300.000 tona otpada za zamenu dela sirovina koje se koriste za proizvodnju cemeta čime je, takođe, dat doprinos smanjenju proizvodnje ugljen dioksida.

Zgrade u Srbiji, rečeno je danas u Paraćinu, troše 60 odsto ukupno potrošene energije, dok u zemljama Evropske unije troše samo 40 odsto.

Preko 300.000 objekata u Srbiji nema nikakvu izolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne objekete sa potrošnjom od oko 200 kWhpo metru kvadratnom dok je Evropski prosek 70 kWhpo metru kvadratnom.

U zemljama Evropske unije sve je više zgrada koje se transformišu i u proizvođače energije iz obnovljivih izvora a ne samo u potrošače pa bi ta iskustva trebalo primenjivati i kod nas uz veću podršku države i subvencije na tom putu iz javnih prihoda.

Možda je, i zbog ovih podataka i trendova, vreme za ozbiljniju podršku države kreiranju novih industrija pripreme otpada za korišćenje kao energenta i samim tim novih „zelenih“ radnih mesta, rečeno je, između ostalog,danas u Paraćinu.

Aaktivnosti na projektu „Zelena gradnja kao šansa za dekorbanizaciju sektora građevine“ podržane su od strane „CRH“ Srbija u okviru programa „Partnerstvo za budućnost“, Evropske unije kroz projekat „Networking and Advocacy gor Green economy“ i Ministarstva zaštite životne sredine.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.