Kako da rashladimo prostorije i ujedno uštedimo struju?

Zbog rata u Ukrajini energetska kriza poprima nesagledive razmere. U nedostatku energije mnoge zemlje vraćaju se i uglju od koga su već bile odustale. Prete nestašice a cene enrgenata nezaustavljivo rastu u celom svetu, a već trpe i građani i privreda evropskih zemlja koje zavise od ruskog uvoza. Planovi štednje, koji se najavljuju za zimu, sve su oštriji a zbog rashladnih uređaja neke države već racionalizuju potrošnju.

Zbog rata u Ukrajini energetska kriza poprima nesagledive razmere. U nedostatku energije mnoge zemlje vraćaju se i uglju od koga su već bile odustale. Prete nestašice a cene enrgenata nezaustavljivo rastu u celom svetu, a već trpe i građani i privreda evropskih zemlja koje zavise od ruskog uvoza. Planovi štednje, koji se najavljuju za zimu, sve su oštriji a zbog rashladnih uređaja neke države već racionalizuju potrošnju.

Od avgusta stupa na snagu zabrana Evropske unije o uvozu ruskog uglja. Hoće li to doneti novi potres na elektroenergtskom evropskom tržištu?

Profesor Nikola Rajaković je rekao gostujući u Dnevniku RTS-a da će to svakako dovesti do potresa i da je nemoguće u energetici nešto zameniti brzo, jer je energetika prilično usporena oblast.

„Ako ste zavisni od nečega 40, 50 godine, a u evropskim termoelektranama uvozni ugalj iz Rusije učestvuje sa oko 70 procenata. Tako da će to biti veliki poremećaj koji će imati uticaja i na cene uglja i na cene električne energije. Ali za očekivati je da to bude ozbiljan udar“, naveo je Rajaković.

Prema njegovim rečima, zamena uglja iz Rusije i Ukrajine je naravno moguća – imamo australijski ugalj, ugalj iz Severne Amerike iz Afrije i Kolumbije, ali sve je na dugom štapu i tu nema brzih rešenja.

„Struka je definisala dugoročne i kratkoročne ciljeve u okviru energetike, odnosno da treba da se održi dobar balans, na dugoročnom planu dekarbonizacija, postepeno napuštanje uglja, a sa druge strane, naredne dve, tri zime ne mogu dati brza rešenja i moramo se vraćati postojećim termoelektranama i uglju kao energentu, koji ne može brzo da bude zamenjen“, istakao je Rajaković.

Kada je reč o situaciji sa ugljem u regionu, napominje da je ona problematična kao i u Evropi.

„Region je zavisan od uglja u velikoj meri. Elektroprivreda Srbije radi u ovom trenutku intenzivno da osposobi proizvodne kapacitete termoelektrana za narednu zimu i da pripremi što veće količine uglja. Ugalj je stigao do 400 dolara po toni, što je 200 posto povećanje u odnosu na pre godinu dana“, kaže Rajaković.

Napominje da je struja sada 300 do 400 evra po megavatsatu.

„Dodatne dve teškoće koje imamo je dodatna potrošnja zbog visokih temperatura i rada klimatskih uređaja i loša hidrologija, dotoci na rekama su nam ekstremno niski“, istakao je Rajaković.

Kako je dodao, dugoročnije gledano za štednju je neophodna energetska efikasnost – fasade i prozori, a kao kratkoročni savet naveo je da se ne moramo rashlađivati tako da u stanovima bude 19 stepeni, a čak i iz zdravstvenih razloga je loše.

„Ne igrajte se sa termostatima na erkondišn uređajima, podesite na jednu temperaturu i ostavite da radi. Gledajte da provetravate prostorije, strujanje vazduha je izuzetno važno. I konačno vlažnost. Ne možete držati visoku vlažnost u prostoriji jer onda i niža temperatura proizvodi veoma nepovoljan utisak“, rekao je Rajaković.

Ističe, da su sve te uštede reda procenata, nisu dramatične, ali svaka procenat uštede u energetici je značajan.
„Ne možete vi ruski gas, od koga ste zavisni 50, 60, a neke zemlje i 70 posto, ne možete prekinuti odjednom, ali nekoliko procenata postupno možete“, kaže Rajaković.