Kako do održivog penzijskog sistema: „Država da vrati uzete penzije u fiskalnoj konsolidaciji“

Kako se navodi u saopštenju USPVLS koje potpisuje njegov predsednik Jovo Tamburić, posle osam godina bezuspešne borbe pred državnim institucijama za ostvarivanje zakonskih prava penzionera, zaključili su da „pred zauzdanim sudovima i otuđenim državnim institucijama penzioneri ne mogu ostvariti i zaštititi stečena prava i da je jedini način za to promena aktuelne vlasti, promena sistema i u tom smislu i promena penzijskog sistema“.

Oni su na okruglom stplu predložili nekoliko rešenja za reformu penzijskog sistema.

Prvo od njih je kako da država vrati penzionerima dug nastao smanjenjem penzija 2014-2018.

„Donošenjem i sprovođenjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija od novembra 2014. do septembra 2018. godine, oštećeno je oko 850.000 penzionera kojima RF PIO nije isplatio 840 miliona evra. Ne ulazeći u pravno obrazlaganje obaveze države da taj novac vrati smatramo da je to i moralna obaveza, jer je takozvana finansijska konsolidacija države od 2014. do 2018. godine izvršena samo preko leđa penzionera i delom zaposlenih u ministarstavima odbrane, unutrašnjih poslova, zdravstva i obrazovanja. Za povraćaj se novac može obezbediti od postojećih ili uvođenjem posebne akcize ili poreza kao što je to rađeno posle 2003. godine za vraćanje neisplaćenih penzija do 2000. godine. Novac bi mogao da se vraća četiri godine, mesečnim ili godišnjim isplatama u visini od oko 210 miliona evra sa kamatama. Novcem oštećenih penzionera bi mogla da se formira i Razvojna banka Srbije u kojoj bi oštećeni imali vlasničke udele sa kojima bi se moglo trgovati na tržištu vrednosnih papira“, navodi se u saopštenju.

Drugo pitanje je kako povećati penzije do 60 odsto prosečne plate.

„Penzijski sistem Srbije je pored demografskih problema 90-tih godina urušen i zbog visoke inflacije i propadanja privrede posle ekonomskih sankcija međunarodne zajednice 90-tih godina, zbog čega su penzije izgublile svoju realnu vrednost, a penzionerima nisu isplaćene sve penzije u tom periodu. Promenama ili reformama penzijskog sistema od 2001. godine ostvarena prava penzionera su stalno smanjivana, ali je zakonom 2006. godine regulisano da prosečna penzija ne treba da bude manja od 60 odsto prosečne plate, ali je taj odnos smanjen posle 2012. godine i sada je oko 45 odsto.

Preko 60 odsto ili preko 990.000 penzionera ima penziju manju od prosečne i koji stvarno žive na ivici siromaštva ili u siromaštvu. Prosečna penzija je povremeno manja od 45 odsto prosečne plate. U isto vreme preko 440.000 penzionera prima najniže penzije što je ispod praga siromaštva. Podizanje i izjednačavanje najnižih penzija tako da one budu najmanje 35 odsto prosečne plate povećao bi se i odnos prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu. Da podsetim da je u ovom trenutku najniža penzija u C. Gori 450 evra što je više i od prosečne penzije u Srbiji koja je kažu, ekonomski tigar.

Za podizanje i izjednačavanje najniže penzije u svim kategorijama penzionera na 35 odsto prosečne plate u prethodnoj godini potrebno je oko 600 miliona evra godišnje odnosno oko 350 miliona dodatno jer se iz budžeta već dotira oko 250 miliona evra godišnje za simbolično uvećanje uz penziju koje prima preko 1,1 milion penzionera. Na ovakav način bi učešće prosečne penzije u prosečnoj neto plati bilo uvećano za oko osam odsto.
Veće penzije a time i vece učešće prosečne penzije u prosečnoj plati se može obezbediti samo boljom naplatom doprinosa PIO, povećanjem i dodatnim izvornim prihodima RF PIO.
Aktuelna vlast je 2020 i 2021. godine izmenama Zakona stopu doprinosa za PIO smanjila sa 26 na 24 odsto i tako izvorne prihode Fonda umanjila za oko sedam odsto ili oko 430 miliona evra u 2024. godini. Poslodavci su rasterećenje koje su dobili smanjenjem stope doprinosa zaposlenih za PIO mogli dobiti smanjenjem poreza na zarade za 2 odsto sa istim efektom. Smanjenjem stope doprinosa PIO uz zadržavanje visine dotacija iz budzeta smanjena je suma za podelu na penzije.

Procena je da Fond PIO godišnje gubi preko 300 miliona evra izvornih prihoda zbog toga što deo poslodavaca ne uplaćuje doprinose na ukupnu zaradu jer deo zarade zaposlenima isplaćuje u gotovini na ruke na koje ne uplaćuje doprinose.
Kontrolom izvlačenja gotovine iz platnog prometa i otkrivanjem nelogično niskih zarada ovo je jednostavno utvrditi. Procenjujemo da, ako samo polovina zaposlenih koja zvanično dobija zarade na račun manje od prosečnih, a na ruke dodatno dobija deo zarade na koju se ne plaćaju doprinosi PIO, RF PIO godišnje gubi oko 300 miliona evra izvornih prihoda. Na ovakav način se i smanjuje i osnovica za buduću penziju zaposlenih. Obezbeđenjem da se doprinosi plaćaju na ukupnu zaradu zaposlenih i postojećom dotacijom za uvećanje uz penziju moguće je obezbediti da najniža penzije bude 35 odsto prosečne plate ili oko 30.000 dinara i na takav način povećanje prosecne penzije“, ističu u ovom udruženju.

Jedan od nedostataka dosadašnjih promena u penzijskom sistemu što naplata doprinosa od umanjenog broja poljoprivrednih penzionera nije poboljšana, jer oni nisu u finansijskoj mogućnosti da ih plaćaju pre svega zbog zanemarivanja razvoja poljoprivrede i zadrugarstva u poljoprivredi. Broj poljoprivrednih osiguranika u odnosu na broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja iz budžeta dobijaju dotacije je nelogično mali.

„RF PIO će na ime zdravstvenog osiguranja penzionera RF za zdravstvo u 2024. godini uplatiti oko 800 miliona evra koji stvarno nisu troškovi za penzije, ali se na takav način stvara privid o uvećanom trošenju na penzije. Novac za zdravstveno osiguranje penzionera bi mogao direktno da se uplaćuje iz budžeta RF za zdravstvo i da tako penzioneri kao stara lica pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju po osnovu njenog budžetskog finansiranja. Efekat na budžet bi bio isti ali bi trošak za penzije bio realno prikazivan.

Dodatni izvorni prihoda RF PIO bi pored prihoda od imovine mogli da se obezbede akcizama, rudnom rentom i posebnim taksama na industrijsko drvo ili mineralnu vodu tako da se iz budžeta dotiraju samo posebne penzije, dotacije za najnižu penziju i tuđa nega. Izvornim prihodima bi indirektno bili smanjeni troškovi za penzije iz budžeta odnosno deficit budžeta što je jedan od zahteva EU. Svedoci smo da se zbog inflacije realna vrednost penzija od 2012. godine nije povećala. Smatramo da je u budućnosti bez znatnijeg rasta privrede skoro nemoguće obezbediti realan rast penzija ali ce povećavanje najnižih penzija i sprečavanje smanjivanja njihove realne vrednosti biti veliki izazov“, predlažu u USPVLS.

Kako obezbediti penziju za svakog starijeg građanina?

„Smatramo da svaki građanin stariji od 65 godina, bez penzije i drugih prihoda ima ustavno pravo na neki oblik socijalne penzije koja treba da bude manja od najniže penzije. Socijalne penzije obezbeđuje većina evropskih država. Procene su da u Srbiji postoji od 200 do 250 hiljada starijih građana bez ikakvih prihoda… Novac za socijalne penzije bi se obezbeđivao iz aproprijacija budžeta određenih za socijalna davanja. Uz smanjenje broja zaposlenih i troškova za plate u javnom sektoru, obezbeđenje socijalnih ili državnih penzija bi bilo realno. Ako bi najniža penzija iznosila oko 150 evra trošak bi bio oko 350 miliona evra godišnje. Ovakve penzije bi tehnički mogao da isplaćuje RF PIO, a rešenja da donosi organ ministarstva za rad i socijalno staranje“, ukazuju penzioneri.

Kako postići održivost penzijskog sistema?

„Cilj reforme penzijskog sistema u Srbiji je uspostavljanje dugoročno održivog sistema kojim se obezbeđuje veća socijalna i materijalna sigurnost i viši ukupni nivo penzija. Reformom bi penzijski sistem trebao da postane efikasniji, fleksibilniji i otporniji na demografske i ekonomske faktore.

Promenama u penzijskom sistemu Srbije bi trebalo ispraviti neke deformacije nastale od 2000 godine tako da bude obezbeđeno:
a) Formiranje upravnog i nadzornog odbora Fonda PIO kao javnog fonda i većinska zastupljenost u njima predstavnika osiguranika-budućih penzionera i korisnika-sadašnjih penzionera.
b) Ostvarivanje stečenih prava korisnika i osiguranika Fonda odnosno povraćaj neisplaćenih delova penzije zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija od novembra 2014 do septembra 2018.godine.
c) Definisanje korektnije formule za usklađivanje penzija dva puta godišnje i to sa punim procentom rasta cena i delom rasta zarada, radi očuvanja njihove realne vrednosti i delom rasta zarada.
d) Izjednačavanje najniže penzije poljoprivrednika sa najnižom penzijom korisnika iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti i njeno podizanje na 35 odsto prosečne plate.
e) Ukidanje trajnog smanjenja penzija sa 40 godina radnog staža zbog odlaska u prevremenu starosnu penziju posle ispunjenja godina potrebnih za starosnu penziju.
f) Povećanje prihoda Fonda od doprinosa PIO vraćanjem stope doprinosa PIO koju plaćaju poslodavci sa 24 na 26 odsto zarade.
g) Ukidanje obaveze Fonda PIO da uplaćuje u Fond za zdravstveno osiguranje koja sada iznosi oko 800 miliona evra godišnje. Država bi iz budžeta direktno dotirala sredstva za zdravstvenu zaštitu penzionera i starih lica u Fond zdravstvenog osiguranja i ta sredstva se ne bi računala kao trošak za penzije jer to i nisu.
h) Utvrđivanje prekršaja i sankcija zbog neuplaćivanja doprinosa PIO na stvarnu zaradu.
i) Upravljanje imovinom RF PIO i ostvarivanje prihoda po tom osnovu.
j) Obezbeđenje dodatnih izvornih prihoda Fonda radi obebeđenja njegove finansijske održivosti i nezavisnosti.
k) Formiranje saveta za socijalni položaj penzionera i starih lica…

„Promenama bi se povećalo izgubljeno poverenje građana-osiguranika u penzijski sistem i broj onih koji sami uplaćuju čime bi se dodatno uvećali izvorni prihodi Fonda.

Predlog reforme je doprinos promeni sistema u kojem su penzioneri osiromašeni i diskriminisani da bi se konačno stavila tačka na višegodišnje otimanje od penzionera Srbije“, zaključuje se u saopštenju USPVLS.