Ekonomska saradnja između Republike Srbije i Republike Makedonije nije u skladu sa potencijalom kojim raspolažu dve, u dobroj meri komplementarne, privrede.
A mogućnosti za unapređenje bilateralne ekonomske saradnje nalaze se, pre svega, u infrastrukturi i energetici, trgovini, turizmu i poljoprivredi, pri čemu je zajednički interes Srbije i Makedonije – integracija u Evropsku uniju. S tim u vezi treba podsetiti da je 2013. godine potpisan Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije u okviru procesa pristupanja EU. Trgovinska razmena između ove dve države u skladu je sa odredbama CEFTA sporazuma, prvog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (potpisnice Sporazuma su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora i UMNIK Kosovo). Ukupna robna razmena između Srbije i Makedonije, ostvarena u 2015. godini, premašila je 655 miliona evra (rast za 1,7 odsto u odnosu na 2014. godinu), pri čemu je na makedonsko tržište izvezeno robe u vrednosti od oko 472 miliona evra, dok je uvoz iz Makedonije iznosio 183 miliona evra. Suficit Srbije u robnoj razmeni iznosio je 289 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 259 odsto. Rast od 13 odsto u odnosu na isti period 2015. godine beleži i robna razmena, u iznosu od oko 341 miliona evra, realizovana u periodu januar – jun 2016. Srbija je u Makedoniju izvezla robe u vrednosti od oko 253 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 88 miliona evra (zabeležen suficit u korist Srbije od oko 166 miliona evra). Kad je reč o strukturi srpskog izvoza najviše su zastupljeni valjani proizvodi (5,3 odsto), ulja od nafte i minerala (3,2 odsto), pšenica (2,8 odsto), lakovi (2,6 odsto), bezalkoholna pića (2,3 odsto), električna energija (2,3 odsto)… dok smo iz Makedonije najviše uvozili valjane proizvode (7,6 odsto), lekove (7,2 odsto), cevi sa šupljim profilima (6,9 odsto), alkoholna pića (6,9 odsto), povrće – sveže, smrznuto ili prerađeno (6,0 odsto), voće, sveže ili suvo (5,9 odsto)…
Trgovinu sa Makedonijom koče neke od necarinskih barijera, poput obaveze uvoznika voćnih sokova iz Srbije da polože depozit koji ne mogu da povuku dok traje provera uverenja o poreklu, što može da traje do šest meseci. To nepovoljno utiče na srpski izvoz. Proizvođači voćnih sokova ukazuju i na problem koji imaju na graničnim prelazima sa Makedonijom, s obzirom na to da carinici te države traže da se u proizvođačke specifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, unese normativ utroška materijala za proizvode. Činjenica je, dakle, da bi trebalo otkloniti sve vancarinske barijere u trgovini sa Makedonijom, utoliko pre što je ta država, uz BiH i Crnu Goru, jedna od tri najznačajnija partnera Srbije kad je reč o članicama CEFTA sporazuma – ukupna robna razmena sa članicama CEFTA premašuje 3, 7 milijardi dolara. Osim u robnoj razmeni, velika nesrazmera registrovana je i u oblasti investicionih ulaganja. Ilustracije radi, srpske investicije realizovane u prethodnih petnaestak godina u Makedoniji iznose oko 80 miliona evra. Pomenimo neke od investitora: Svislajan Takovo, Komtrejd kompjuters, Nelt, Vino Župa, Vinarija Čoka… Nasuprot tome, makedonske investicije u Srbiji iznosile su oko dva miliona evra. Najveća ulaganja, od oko 1,2 miliona evra, realizovala je farmaceutska kuća Alkaloid, dok je makedonska firma Pord mašinoprojekt kupila na aukciji preduzeće „Miloš Dimanić“ u Vlasotincu – za 320.000 evra.
Imajući u vidu kretanje ponude i tražnje najveće šanse za povećanje plasmana na makedonskom tržištu imaju srpske firme koje se bave proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda (konditori, proizvođači mlečnih proizvoda, šećera, mlinarska industrija), zatim poljoprivrednih proizvoda (sveže meso, stočna hrana, žitarice, uljno seme), građevinskih materijala, medicinske opreme, električne energije, telekomunikacione opreme i hartije. Osim toga, Srbija raspolaže izuzetnom proizvođačkom i sirovinskom bazom, pa bi srpske kompanije trebalo da razmotre pogodnosti koje Makedonija pruža za ulaganja u baznu poljoprivredu (proizvodnju povrća i voća), otkupne centre, prehrambenu industriju (prerada voća i povrća), proizvodnju vina, cigareta, obradu čelika i metala, hemijsku industriju i industriju automobilskih komponenti. Značajno za nastup srpske privrede bio bi i dolazak nekog trgovinskog lanca iz Srbije, s obzirom na to da makedonsko tržište maloprodaje još uvek nije dovoljno razvijeno. Ako govorimo o potencijalu makedonske privrede, onda treba istaći da solidni kapaciteti za saradnju sa srpskim partnerima postoje u oblastima tekstilne industrije, građevinskih materijala, autodelova, hemijske industrije, putne infrastrukture, izgradnje mini hidrocentrala i vetroparkova. Tu je i realizacija zajedničkih projekata, koji se finansiraju sredstvima fondova EU, kao i zajednički nastup na trećim tržištima. U okviru regionalne saradnje posebno se ističe dogovor o unapređenju saradnje na granskom nivou: metalskog i elektrosektora i sektora građevinarstva formiranjem konzorcijuma i drugih oblika udruživanja, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu Regiona i trećim tržištima. Razgovara se i o zajedničkoj turističkoj ponudi za treća tržišta, posebno posle izgradnje deonice autoputa Beograd – Preševo.
Sporazumom o ekonomskoj saradnji Srbije i Makedonije, koji je potpisan 16. februara 2015. godine, predviđeno je osnivanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju. Predstavnici vlada obe države saglasni su u oceni da je intenziviran politički dijalog i da se beleži rast trgovinske i ekonomske saradnje. Prioriteti u ekonomskoj saradnji su bolje infrastrukturno povezivanje (pre svega na saobraćajnom Koridoru 10), utvrđivanje zajedničkih interesa u oblasti energetike, telekomunikacija, poljoprivrede, građevinarstva, veće korišćenje prednosti koje nude sporazumi o slobodnoj trgovini.
Autor je ekonomista – naučni savetnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
