Kako izbeći bankrot

U klanici Agroživ-Juko u Žitištu proizvodnja je i dalje na minimumu, a osnovni razlog za to je što 1.000 zaposlenih već tri meseca nisu primili ni dinar zarade. Sindikalisti te firme ističu da uprkos tome nije bilo dužih prekida u radu i da je živina sve vreme isporučivana tržištu. Zato je glavni zahtev upućen stečajnom upravniku Stevanu Moldovanu da što pre isplati zarade kako bi tržištu moglo da se isporučuje 25.000 koka dnevno. „Prerada radi smanjenim kapacitetom, odnosno dnevno zakoljemo oko 12.000 pilića što je minimum procesa rada. Šta se dalje sa tom živinom dešava, to znaju kolege iz Pančeva koje rade distribuciju“, kaže Živa Stojin, predstavnik sindikata Nezavisnost u Agroživ-Juko.
Podsećanja radi, protekle nedelje su zaposleni u žitištanskom pogonu Agroživa stupili u štrajk zahtevajući isplatu četiri neisplaćene zarade, zatim unošenje jaja u inkubatore, obezbeđenje rezervnih delova za mašine i nastavak proizvodnje. Dva od tri navedena zahteva su ispoštovana – obezbeđena je hrana za živinu i počelo je polaganje jaja u inkubatore. Preostaje da se nađe novac za isplatu zarada.
– Čim dobijemo platu, proizvodnja će biti normalizovana, što znači isporuku 25 tona pilića dnevno. To bi moglo da se dogodi već sutra.
Radnici u Žitištu su ogorčeni jer su saznali da je u stečaju jedino kompanija Agroživ sa sedištem u Pančevu, dok ostala zavisna preduzeća normalno rade. U razgovoru sa stečajnim upravnikom radnici su obavešteni da je kompanija Agroživ podizala kredite, a povezana preduzeća bila su jemci. Agroživ u stečaju ima samo 10 odsto udela u Agroživ-Juku kao povezanom preduzeću. Ukupan dug klanice Juko iznosi milijardu dinara, od čega 440 miliona duguje Agroživu. Stečajni upravnik izneo je i podatke da ceo sistem poveriocima duguje 11 milijardi dinara, a jedini kapital kojim raspolaže jeste povezani sistem proizvodnje, robna marka i 60 odsto domaćeg tržišta pilećeg mesa. Moldovan kaže da je za martovske, aprilske i majske plate tri hiljade zaposlenih potrebno ukupno 300 miliona dinara, a da je ova kompanija od svojih dužnika naplatila tek 10 miliona dinara. „Do tog novca ne bismo došli ni klanjem svih 400.000 brojlera, jer bi od momenta klanja pa do naplate bilo potrebno najmanje 75 dana. Zato je jedina nada naplata žetve uljane repice sa nekoliko desetina hiljada hektara oranica. Ali, problem je što se još uvek ne zna u čijem vlasništvu su ovi usevi i pod kakvim uslovima je ugovarana proizvodnja“, naglašava stečajni upravnik koji je zatražio tri meseca da bi ponovo pokrenuo Agroživ, jer bi bankrot kompanije ostavio katastrofalne posledice po poverioce i radnike.