Kako izgleda živeti i raditi u Beču?

Drvene kućice ukrašene lampionima, muzika, šljašteći deda mrazovi, zvezde, jelke načičkane šarenim ukrasima. I početkom decembra sve miriše na Novu godinu.

Topao punč služi se u prazničnim šoljama, koje gosti koji se tiskaju u redu da što pre zagreju i ruke i dušu – plate, popiju i mogu da nose kućama. Punč je pet evra, šolja četiri. Prvo piće se plaća devet evra, svako sledeće košta pet. Turistima je to ništa.

A Beč ih je pun ovih dana, domaći kažu i inače, a naročito pred Božić.

Na marketima su u ponudi i suveniri, ali uglavnom hrana i piće. Od sladoleda sa bejlisom do čvaraka, velikih slanih pereca, palačinaka i hot doga.

Red za langoš – kolač od hleba premazan sirom kačkavaljem – nije tako veliki. Sasvim druga priča je ispred Luj Viton radnje.

Za svakog ima ponešto.

Beč je jedan od najboljih gradova na svetu za život. Što su poslednjih godina često pokazivala razna istraživanja. Multikulturalnost na svakom koraku, to znamo na ovim našim prostorima dobro jer je iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske veliki broj ljudi otišao za Beč. Sreli smo ih nekoliko.

Dvoje uspešnih poslovnih ljudi, koji su otišli iz Beograda da se usavršavaju i ostali tamo.

Predrag Mitić je menadžer prodaje za Austriju i Istočnu Evropu u američkoj kompaniji Viavi, usko specijalizovanoj za telekomunikacije. Zbog te ponude je pre sedam godina sa porodicom odlučio da se preseli u Beč.

“Zajedno smo doneli odluku da se preselimo iako smo i u Beogradu imali dobre poslove, supruga je radila kao stomatalog, a ja u Hjulit Pakardu. Odlučili smo da dođemo u Beč, a potom sam upisao master na WU Executive akademiji”, kaže Mitić dok sedimo u restoranu, u središtu univerzitetskog kampusa.

MBA program ove akademije je u ekonomskoj sferi, kako kaže, drugi u Evropi, i u top 40 u celom svetu. Tako da on nije imao dilemu da li da se usavršava upravo ovde. Izabrao je specijalizaciju u marketingu i prodaji, što je nešto čime se bavi sve vreme.

“Posle godinu dana ovde moj utisak je da sam dobio puno znanja, da mi je ovo dalo širinu i olakšalo pravljenje biznis strategije, ali i pomoglo u internoj komunikaciji. Jedina stvar koja mi neodstaje jeste dodatna memorija, voleo bih da imam eksterni hard disk da stavim u mozak kako bih mogao da zapamtim sve ove informacije i primere iz prakse koje dobijamo”, ističe Mitić.

Program koji on pohađa na Akademiji traje gotovo dve godine, a u zavisnosti od specijalizacije master košta od 30.000 do 50.000 evra.

Postoje opcije da firma plati sve ili deo, dok se nekima deo oslobađa od poreza, a postoji mogućnost stipendije kojom se pokriva do 20 odsto troškova.

“Možda na prvu loptu ozbiljna cifra, ali kada se pogleda znanje i kontakti koje dobiješ i mogućnost za napredovanje – vredi svaki cent. Jer je to zaista ulaganje u budućnost”, napominje naš sagovornik.

Životom u Beču jako je zadovoljan jer je to “lepo organizovan grad, dobar za porodicu, sa dosta zelenila, gde je sve prilagođeno porodici”.

“Bilo je izazovno zbog lokdauna, dosta je bilo ograničenja i privreda je trpela, sada imamo veliku inflaciju, ali to je izazov koje sve zemlje imaju trenutno”, ističe Mitić.

Posle pet godina sa privremenom radnom vizom dobio je neograničenu radnu dozvolu, a iako za posao uslov nije bilo poznavanje nemačkog jezika, za trajnu radnu i boravišnu dozvolu u Austriji mora da se ima položen B1.

U restoranu Fin u glavnoj zgradi Akademije koju je projektovao čuveni španski arhitektonski biro Nomad ručak je nekih 20 evra. Odličan je, baš kao i zgrada u potpuno industrijskom stilu, staklu i betonu.

Akademija je deo državnog Univerziteta u Beču i osim studenata na masteru ovde se završavaju i osnovne studije ekonomije, biznisa, marketinga.

U ceo kampus, za koji je po delovima bilo raspisano šest posebnih konkursa i koji je izgrađen u šest različitih stilova, uloženo je pre nekoliko godina pola milijarde evra. Dominira zgrada koja deluje kao nasukani brod, koju potpisuje čuvena Zaha Hadid i koja nema nijednog pravog zida.

Poput svemirskog broda iznutra deluje fascinantno.

“Osećam da mi treba odelo Dart Vejdera kada šetam ovim hodnicama”, rekao je Daniel Juhas, novinar iz Mađarske.

Baš tako.

Na vrhu zgrade je ogromna, najveća biblioteka u celom kampusu, a spoljašnji zid sav u staklu pruža pogled ka Prateru, parku i celom Beču.

U ovim uslovima nema ko ne bi studirao.

Katarina Stanisavljević je iz Beograda u Beč došla 2015, mesec dana pre nego što je krenula na MBA i tada je dobila novu ulogu u okviru firme u kojoj je tada radila.

“Glavna motivacija za dolazak je bio MBA, kvalitet je fenomenalan, taj miks koji ovde imate, biznis ljude, doktore, umetnike iz Kine, prilika da sretneš i upoznaješ ljude koji te inspirišu”, kaže Stanisavljević.

Pre godinu dana, Katarina je pokrenula svoj biznis – firmu Amazing Next koja se bavi konsaltingom, a jedan od klijenata joj je i Porše.

“Pre nego što sam pokrenula svoj biznis šest godina sam radila u kompaniji i stvorila mrežu poznanstava što sam iskoristila. Da bi krenuo sam u neki posao moraš da imaš i zrelost, tu mislim na godine, ali i na iskustvo. Naša verovanja nam često ograničavaju ono što možemo da uradimo, a naše okruženje nam pravi to naše verovanje. Ako si video da neko to može, pomisliš mogu i ja”, priča o tome kako se osmelila da u stranoj državi pokrene svoj posao.

Iako je završila master pre nekoliko godina sa WU Executive akademijom Katarina Stanisavljević i dalje je u vezi. Deo je tima koje se bavi ženskim liderstvom i upoznavajući profesore na ovim master studijama jasno je zbog čega ljudi ovde dolaze da se usavrašavaju i zbog čega odlaze srećniji i pametniji.

“Treba da nađemo u sebi dobar balans, da radimo nešto što je dobro za nas i našu poslovnu strategiju, ali i ono što je važno za druge ljude”, kaže Katarina Stanisavljević.

Jedina stvar za kojom, kako kaže, žali je što joj je ranije fokus bio uglavnom na jednoj stvari, a sada zna da ne treba tako – da treba imati i nešto što radiš bez ikakve koristi, nešto što je korisno za društvo. To joj daje dodatnu energiju i motivaciju.