Kako je cena Grdelice „porasla“ 110 miliona evra?

Prema jednoj verziji, za taj deo koji se sastoji od šest građevinskih celina, takozvanih lotova, bilo je planirano oko 240 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i delom Svetske banke, a konačna računica izgleda da se neće zaustaviti ni na iznosu od 350 miliona evra.

Tolika greška u planiranju teško se može racionalno objasniti, ali može iskustveno jer je kompletnu izgradnju Koridora 10 pratio niz skandala, probijanja rokova, menjanja projekata, izvođača od kojih su neki završili u bankrotu a nekima je oduziman posao da bi ubrzo bili vraćeni na trasu. Za poslednju i najtežu etapu na južnom kraku, najveći problem bila su klizišta koja su se nekoliko puta obrušavala a u medijima se poslednjih dana sve češće proziva Saobraćajni institut CIP.

– Sramota je što su neki mediji optužili Saobraćajni institut CIP i mene lično za propuste u izgradnji Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, jer smo mi isuviše ozbiljna firma ne samo u granicama Srbije, da bi nas neko na taj način blatio – kaže za „Danas“ Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.

On je najavio tužbe zbog iznetih neistina i kaže da će dosuđenu naknadu štete dati u dobrotvorne svrhe.

– CIP je uradio projektnu dokumentaciju koja je u celini prihvaćena od Republičke revizione komisije i tehničke kontrole, bez i jedne primedbe. Po toj dokumentaciji su urađeni most, tunel i trasa, a da nikakvih problema kod izvođenja radova nije bilo. Problemi su bili na kosini 2, gde radovi nisu izvođeni po našem projektu, već po nekoj drugoj dokumentaciji. Niko nas o tome nije obavestio niti je tražena naša saglasnost. Oni su pet godina to radili, bilo je čak 11 projekata i na kraju se sve srušilo. Mislili su da naš projekat ne valja, da će nešto da uštede – kaže Ignjatović.

Ističe da su njega lično neki mediji nekorektno optužili za navodne greške u CIP-ovim projektima. „To je besmisleno. CIP nema grešaka u projektima. U CIP-u postoje specijalizovani projektantski timovi svih struka koji se bave istraživanjima i projektovanjem“, tvrdi direktor CIP-a.

Prema saznanjima Danasa, CIP je trebalo da uradi i projekte za sanaciju terena u Grdeličkoj klisuri, ponudili su rešenje koje je podrazumevalo četiri reda šipova. Jedan od naših sagovornika tvrdi da su Koridori Srbije tražili da se stane već kod trećeg reda a kada na to nisu pristali, posao im nije dodeljen. Preprojektovanje je trajalo narednih pet godina a nije uspelo ni posle 11. pokušaja.

Arhitekta Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže za Danas da je CIP suviše ozbiljna firma da bi napravila propust u projektima, čak i ako se uvaži činjenica da više nisu kao nekada globalno važan igrač na tržištu. Ali, iznete optužbe trebalo bi ozbiljno i dokazati, jer su radovi kasnili, a načinjena šteta meri se desetinama miliona evra.

– Ukoliko je CIP bio projektant, onda je odgovoran kao prvi u lancu ali samo ako je izvođač po njemu radio. Takođe, ukoliko je državna komisija odobrila projekat, ocenila ga kao validan, odgovornost se prenosi na njih. Sledeći u redu za utvrđivanje odgovornosti je izvođač radova i na kraju je nadzor, koji mora da bude svakodnevan, kompetentan i da izvođačima tumači projekat. Mi više, nažalost, nemamo kvalifikovani nadzor, uglavnom uzimamo strane firme sa licencom a oni to prenose na naše ljude koji su stekli neke diplome ali pre svega partijsku knjižicu – kaže Bušatlija.

Dodaje da problem uvećanih troškova mora da reši i ekspertiza, ali da više niti imamo potrebne laboratorije za to, niti zakonodavstvo kao ranije jasno reguliše procedure i standarde koje moraju da poštuju projektanti i građevinari.