Kako je cena nafte otišla ispod 0 dolara

Ako ne biste to uspeli, u utorak (dan kada se saldiraju majski fjučersi) biste morali da se spakujete i pokupite svoju naftu u nekom od skladišta na Srednjem zapadu.

Naravno, pitanje je šta će neki berzanski broker da radi sa tolikom naftom (jer su ugovori vredni milione dolara), ali još važnije pitanje je gde tu naftu da uskladišti pošto su skoro svi kapaciteti za skladištenje nafte u SAD puni. Otud i to da morate da platite da vam neko kupi naftu, jer je to u stvari cena skladištenja u vreme kada skladišnog prostora uglavnom nema.

Osim toga nemate ni kome da je prodate, jer avioni ne lete, automobili se ne voze, kamioni više ne krstare američkim auto-putevima. U ponedeljak, stručnjaci kažu, svet je prvi put video negativnu cenu nafte. Do sada smo se susretali sa pojmom negativne cene novca, odnosno kamatne stope, što znači da nekome (recimo Nemačkoj) plaćate zato da uzme vaš novac (kada kupujete njihove obveznice).

Sada nekome plaćate da uzme vašu naftu. Ruku na srce jako mala količina nafte je prodata po -37 dolara po barelu, tek oko 30 tona.

Mnogi su pomislili da je to samo incident, da će se tržište ubrzo normalizovati, ali već za junske fjučerse je u utorak cena pala za 45 odsto, na 11 dolara dolara za barel.

Cena WTI nafte povukla je nadole i cenu nafte brent (koja se vadi u Severnom moru i predstavlja međunarodni reper) za 20 odsto na oko 18 dolara za barel, a cena ruskog Urala je juče bila oko 24 dolara za barel.

Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, podseća da je pre više od mesec i po dana Rusija odbila predlog OPEK-a da smanji proizvodnju nafte žaleći se da SAD već godinama uporno povećavaju proizvodnju i osvajaju tržište. Nakon toga desio se ogroman pad tražnje pošto su stali avionski, brodski i drumski prevoz u celom svetu.

„Onda je najavljen dogovor Rusije, OPEK-a i SAD o smanjenju proizvodnje od oko 10 miliona barela dnevno, ali tržište je to ocenilo kao neozbiljno, jer je pad tražnje oko 30 miliona barela dnevno. U petak prošle nedelje tri najveća hedž fonda su se kladila da nafta neće pasti ispod 14 dolara, u ponedeljak je otišla u minus skoro 40 dolara. Nije prodato mnogo nafte na ovoj ceni, ali se pokazalo da je tržište mnogo promašilo. Sada je problem u Americi što verovatno nemaju dovoljno skladišnih kapaciteta jer su oni relativno novi kao globalni lideri u proizvodnji nafte, uglavnom su bili neto uvoznici. Recimo kanadska nafta se nedelju dana prodavala po minus pet dolara, ali to nije privuklo veliku pažnju, mada je recimo premijer Trudo obećao pomoć naftašima“, objašnjava Radosavljević dodajući da proizvodnja nije smanjena ranije verovatno jer su svi mislili da kriza neće dugo trajati.

Ipak, kada zemlje otključaju granice i krene ponovo trgovina i saobraćaj, Radosavljević očekuje da će se vratiti i tražnja, pa i cena nafte.

Prema njegovim rečima za globalnu ekonomiju nisu dobre ovakve oscilacije u ceni nafte, ali za sada među retkim dobitnicima ovog pada cena je Kina. Procenjuje se da će BDP ove zemlje rasti devet odsto u drugom tromesečju i to dobrim delom zahvaljujući niskim cenama energenata.

S druge strane predsednik SAD poručio je naftnim kompanijama da ih neće ostaviti na cedilu i da je naložio ministrima da naprave plan pomoći. Pominje se kupovina 75 miliona barela za strateške rezerve, dok naftaši traže pomoć od 600 milijardi dolara kako bi mogli da vrate kredite.