Kako je David pobedio Golijata i – zaradio

Ovih dana ponovo svi pričaju o hedž fondovima i šortovanju, ali ovog puta su se stvari preokrenule i pojedinačni investitori, mahom obični građani koji pokušavaju da zarade nešto na svojoj ušteđevini, prete da sruše hedž fondove koji su se kladili na pad cene akcija nekoliko američkih kompanija.

Sve je počelo, ili bolje reći organizovano, na društvenoj mreži Reddit.

Zbog prirode ovog dešavanja gde se u kratkom roku nekoliko miliona običnih ljudi organizovalo na jednom od foruma Reddita i počelo da kupuje akcije za milijarde dolara, prvo kompanije Gejmstop na koju su se fondovi nameračili da šortuju, a zatim i još nekoliko drugih kompanija koje su takođe žestoko šortovane, pa na kraju i srebra, nateravši pre svega dva hedž fonda da naprave ogromne gubitke – mnogi na internetu ovo zovu borbom Davida i Golijata ili revolucijom proleterijata protiv buržoazije.

Čitajući komentare na ovoj društvenoj mreži upravo preovladava taj duh borbe protiv nadmoćnih, bogatih, zlih fondova gde svako od učesnika i to širom sveta može sa svojih sto ili hiljadu dolara da zada udarac imperiji.

Baš taj motiv je doprineo da za mesec dana broj korisnika tog foruma skoči sa nekoliko desetina hiljada na čak osam miliona.

Dva fonda, Citron i Melvin kapital podneli su najveći udarac.

Citron koji se duže od 20 godina bavio istraživanjem šort selinga prihvatio je gubitak od „oko 100 odsto“, mada nema podataka koliko je to u novcu, iako se spekuliše da se radi o milijardu dolara i prestaje da objavljuje svoja istraživanja o šortovanju.

Drugi fond, Melvin kapital koji upravlja sa oko 12 milijardi dolara, takođe je podneo velike gubitke, a trenutno pokušava da se dokopa akcija kako bi izmirio svoje obaveze koje je preuzeo šortovanjem.

Elem cela igranka kao i uvek na berzi ima dobitnike i gubitnike.

Gubitnici su očigledno ovog puta hedž fondovi i ovo će svakako uticati na buduće ponašanje prilikom šort selinga, ali verovatno i na regulativu, jer su prošle nedelje iz Bele kuće saopštili da „prate situaciju sa akcijom Gejmstopa“.

Dobitnici su oni koji su na početku kupovali akcije Gejmstopa, AMC-a i još nekih kompanija.

Recimo akcija Gejmstopa je vredela 15,8 dolara 1. decembra 2020, a 27. januara 347,5 dolara.

Od 25. do 27. januara cena se učetvorostručila.

Ipak kao i kod svakog balona gubitnici su oni koji kupe na kraju, kada je cena najviša.

A balon je izgleda počeo da se izduvava.

Akcija Gejmstopa je pala u utorak 44 odsto, nakon pada od 33 odsto dan pre toga.

Tako je neko ko je u prošli petak kupio akciju ove kompanije izgubio oko 70 odsto za dva dana.

Igra na tržištu srebra je trajala svega dva, tri dana pre nego što je cena počela da pada.

„Društvo“ sa Reddita je ušlo u „rat“ sa hedž fondovima ulažući novac sa kojim su bili spremni da se oproste, ali kada je cena akcija krenula da raste, mnogi ljudi su počeli da kupuju nemajući predstavu šta se dešava.

Druga stvar je što je pre šest meseci Gejmstop, kompanija koja prodaje ketridže za video igrice u prodavnicama, vredela oko 300 miliona dolara, koja je u prethodnoj godini imala pad prihoda za 275 miliona dolara, pre nekoliko dana dostigla tržišnu vrednost (merenu cenom akcija) od čak 23 milijarde dolara zahvaljujući akciji Redditovaca.

Sam poslovni model kompanije u vreme kada svi daunlouduju igrice onlajn je opredelio da se nađe na meti hedž fondova.

Međutim, malo su se preigrali jer prema nekim procenama iznos šortovanih akcija je iznosio 140 odsto ukupnih akcija ove kompanije!

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiza objašnjava da nije slučajno što se ovakva situacija baš sada desila.

„Prošle godine imali smo rast učešća malih investitora na berzama zbog zaključavanja koje je ljudima dalo puno slobodnog vremena, zatim zbog pada cene akcija u tom periodu, a istovremeno niskih kamatnih stopa za štednju zbog čega su se odlučili za investiranje na berzi. Na kraju, tu su i platforme za trgovanje na berzi kao što je Robinhud koje su omogućile trgovanje na berzi za obične ljude skoro bez provizije. Kao rezultat dosta ljudi se upustilo u berzansko trgovanje. U ovom slučaju imamo i uticaj društvenih mreža i da su ljudi uvideli da su neke akcije šortovane sa preko 100 odsto i zaigrali su igru“, objašnjava Gujaničić dodajući da se već sada izduvava taj balon i da zato neće biti nekih većih efekata na celo tržište, mada je prošle nedelje njujorška berza zabeležila u dva navrata pad od oko dva odsto, dok su fondovi rasprodavali pozicije u drugim akcijama kako bi pokrili gubitke na Gejmstopu.

On ističe i da će verovatno ovo uticati na dodatnu regulativu, pre svega kod šort selinga.

Šta je šort seling?

Šort seling je situacija u kojoj investitor pozajmljuje akciju uz obavezu da je u određenom periodu vrati i za to se plaća provizija. On odmah pozajmljenu akciju prodaje očekujući da će njena vrednost pasti. Kada pojeftini investitor kupuje iste akcije i vraća ih pri tom knjižeći zaradu. U ovoj situaciji veliki broj malih investitora je podigao cenu akcija, pa su da bi vratili pozajmljene akcije hedž fondovi morali da ih kupuju po znatnoj višoj ceni knjižeći gubitak. Uz to oni su sami podizali cenu tih akcija s obzirom da su tražili da kupe velike količine u kratkom roku. Na svu muku, reditori su napravili akciju „dajmond hends“ apelujući na korisnike da ne prodaju akcije bez obzira koliku cenu dostignu jer će tako naterati fondove u „short squeeze“, situaciju u kojoj bi mogli i da bankrotiraju. S druge strane, fondovi se uzdaju u pohlepu malih investitora i da će želeti da unovče svoje akcije i tako im spuste cenu.