Kako je Er Srbija došla pred stečaj

Naime, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, država ima dozvolu EU da pomogne nacionalnoj kompaniji za pokriće gubitaka nastalih usled pandemije, a kompanija, kako tvrdi, nije imala gubitke u prethodnom periodu.

Odgovor na ovo bi bilo lako naći u finansijskim izveštajima kompanije da nije jedne stavke koja se provlači kroz bilanse Er Srbije već godinama.

Naime, nominalno Er Srbija zaista beleži neto dobit poslednjih pet godina.

Međutim, u svakoj od dosadašnjih godina od 2013. od kada je od JAT-a nastala ova kompanija udruživanjem Republike Srbije i Etihada iz UAE u njenim bilansima uspeha nalaze se subvencije države.

Subvencije su se poslednje tri godine ustalile na 2,5 milijarde dinara, a prethodno su iznosile i po pet, odnosno šest milijardi dinara.

Prema tvrdnjama predstavnika države tu se radi o starim dugovima JAT-a koje država preuzela na sebe.

Ipak, oni se računovodstveno knjiže na prihodnoj strani bilansa uspeha i to u poslovne prihode.

Dakle, taj novac kompanija ni ne vidi, ali on svake godine pumpa njene prihode.

Tek sa tom subvencijom Er Srbija je u svakoj od tih „uspešnih“ godina pravila dobit.

Pa je recimo u 2015. godini neto dobit iznosila oko 500 miliona dinara, a državna pomoć 5,9 milijardi dinara.

Prethodne tri godine imali smo prilike da čujemo pohvale kompaniji za finansijske uspehe, pa je tako 2017. dobit iznosila dve milijarde, 2018. 1,3 milijarde, a 2019. 1,4 milijarde dinara.

Istovremeno, u svakoj godini pomoć države napumpala je prihode sa po 2,5 milijarde dinara.

Bez toga, kompanija bi bila u minusu, u 2018. i 2019. za oko 1,1 milijardu dinara, a u 2017. za pola milijarde.

Drugim rečima kompanija ne može iz poslovanja da pokrije svoje rashode.

Analiza poslovanja Er Srbije od strane Fiskalnog saveta u kojoj se primećuje da postoji gubitak iznad visine kapitala, stavka koja je inače prilično nepoznata u zapadnim ekonomijama pošto kompanije uglavnom ne dočekaju da im kumulirani gubici postanu veći od kapitala, isprovocirala je ministra finansija koji je i sam učestvovao i rukovodio projektom stvaranja Er Srbije da proglasi opsednutost Fiskalnog saveta ovom kompanijom „koja ne predstavlja fiskalni rizik“.

Ukupan akumulirani gubitak na kraju prošle godine iznosio je 23,2 milijarde dinara, dok je gubitak iznad visine kapitala iznosio 15,2 milijarde dinara.

Ipak, ministar se na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnog novca složio sa predsednikom Fiskalnog saveta Pavlom Petrovićem, da je kompaniji potrebno restrukturiranje te da se u njega već krenulo.

„Program restrukturiranja Er Srbije biće usvojen do kraja godine, a onda ga šaljemo na odobrenje Evropskoj komisiji, a onda će biti jasno i koliko novca dajemo i zašto se daje“, rekao je Mali.

Osim toga što je upitno čemu restrukturiranje, kako tvrdi ministar, uspešne kompanije, koja pati samo zbog pandemije, dok je prethodno poslovanje pozitivno, problem je što je donet rebalans budžeta za 2020. godinu, a u Skupštini se nalazi i predlog budžeta za 2021. godinu, a ne zna se koliko je novca za ovu kompaniju do sada izdvojeno iz državne kase, niti koliko će poreske obveznike koštati sledeće godine.

Ni Fiskalni savet nije mogao doći do konkretnih informacija, ali na bazi dostupnih državnih dokumenata i finansijskih izveštaja kompanije, manjak za ovu i narednu godinu je oko 200 miliona evra, a manje od polovine je gubitak nastao pandemijom.

Ne samo što se u bilansu uspeha vidi manjak kada se isključe državne dotacije, nego se i iz novčanih tokova vidi da svake godine kompaniji fali oko 10 miliona evra iz poslovnih aktivnosti, ne računajući (očekivani) minus od oko 20 miliona evra iz investiranja.

Taj manjak kompanija je nadoknađivala zaduživanjem i upravo dospeće tih kredita je ove i sledeće godine znatno otežalo poziciju preduzeća.

Naime, tokom 2015. i 2016. godine kompanija je od kompanije EA Partners uzela dva kredita od ukupno 120 miliona dolara, od kojih je prvi dospeo u spetembru ove godine, koji je volšebno kompanija sama isplatila, a drugi, veći deo, dospeva u junu naredne godine.

Osim toga firma se u decembru 2019. zadužila za 20 miliona evra kod Komercijalne banke a kredit dospeva sada, u decembru.

Procena Fiskalnog saveta je da bi manjak novca u Er Srbiji, uzevši u obzir kredite, u 2020. godini i bez pandemije iznosio oko 60 miliona evra, dok su efekti same pandemije oko 40 miliona evra.

Dakle manjak u ovoj godini iznosi oko 100 miliona evra.

Kada tome dodamo manjak u sledećoj godini koji je delom strukturne prirode (imanentan poslovanju Er Srbije), pa manjak od 20 do 40 miliona evra zbog odloženog oporavka industrije od korone koji svetske kompanije procenjuju na 2023. ili čak 2024. godinu kao i dospeće kredita od 63 miliona dolara, što bi sve ukupno prema računici Fiskalnog saveta iznosilo još najmanje 100 miliona evra, Er Srbiji fali najmanje 200 miliona evra.

Ostaje pitanje, koliko će država platiti (i na koji način) ovoj kompaniji.

Odgovor na ovo pitanje juče nismo dobili iz Ministarstva finansija, a sudeći prema izjavi ministra da se očekuje dozvola EK, pitanje je da li i oni znaju.

Ovo je posebno interesantno jer u zavisnosti od stanja kompanije pre krize zavisi i kakvu pomoć može da dobije od države i pod kojim uslovima prema pravilima EU.

Jedni, mnogo lakši, uslovi su za slučaj solventne kompanije, a drugi ako je ona bila u problemima i pre krize.

U tom slučaju EK zahteva da se napravi plan restrukturiranja upravo onaj koji će biti poslat do kraja godine.

Čime se zapravo vraćamo na početak i priznanje da je Er Srbija imala problematično poslovanje i pre krize.