Kako je izabran "profesionalni menadžment"

…Skupština fabrike je 2. marta 2015. donela odluku o obrazovanju komisije za odabir najpovoljnijeg predloga za saradnju i zaključivanje ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju preduzeća.

Komisija je imala svoj uži i širi sastav. Ponovo je, kao i kod komisije za sprovođenje strateškog partnerstva, za predsednika imenovan Bojan Bojković. Pored njega, u užem sastavu bili su predsednici tri reprezentativna sindikata i dva ili tri predstavnika privatizacionog savetnika. U sastav šireg tima ušli su još i ministar privrede Željko Sertić, ministar finansija Dušan Vujović i Rikardo Pika ispred KPMG (Nemačka, ekspert).

Analizirano je pet pristiglih ponuda, među kojima su bile i ponude Esmarka INC i HPK inženjeringa. Šesta pristigla ponuda, od Pikara iz Slovačke, nije analizirana jer je bila nepotpuna. Interesantna je utoliko što ju je podnela firma u vlasništvu Petera Kamaraša, ali i zato što nakon zaključivanja ugovora o menadžmentu, postaje vrlo aktuelna.

U završnu trku za najbolju ponudu ušli su Esmark INC i HPK Inženjering – dve firme koje su zajedno ušle u projekat privatizacije, razišle se po pojedinim pitanjima zbog čega je privatizacija propala, a obe su u svojim planovima za ugovor o menadžmentu, imale polazišta iz projekta privatizacije… Pripremili su i prilično slične ponude i viđenja o upravljanju Železarom.
Komisija verovatno nije imala lak posao da opredeli čija je ponuda bolja, naročito ako su se, pored cifara i reputacije aktera, uplitali i neki drugi faktori.

Koristeći se zvaničnim izveštajem koji je privatizacioni savetnik pripremio kao podlogu komisiji za odlučivanje ko nudi bolje, moglo bi se, bez rizika da se pogreši, zaključiti da je ukupna ponuda Esmarka bila bolja. Naime, zahtevane mesečne naknade i odšteta od profesionalne odgovornosti bile su slične, Esmarkova zahtevana varijabilna naknada bila je znatno manja, kao i zahtevana naknada za ostvarivanje ciljeva i naknada za raskid ugovora ukoliko je to krivica Železare, dok je ponuđeno povećanje zarade zaposlenima bilo veće a rukovodstvo koje su predložili iz američke kompanije bilo je kompetentnije, jer su skoro svi bili iz industrije čelika. Ipak, komisija je, iz njima znanih razloga, ocenila da je Kamaraš dao bolju ponudu.

Ključno pitanje kada se rad o profesionalnom menadžmentu je pitanje kadrova, stručnjaka koji bi vodili fabriku. Esmark je najavio menadžment iz branše, nesporne profesionalce potvrđene na evropskom tržištu čelika i sa konekcijama na svetskim tržištima sirovina. HPK Inženjering je predviđao na čelu tima Kamaraša, potvrđenog trgovca rudnim sirovinama (i sa ne baš dobrom reputacijom u saradnji sa železarom) zatim DŽona Gudiša, nekada odlučnog profesionalca iz industrije čelika, čije je ime nesporno moglo imati uticaja na odlučivanje, a na listi je bilo i nekoliko drugorazrednih operativaca, verovatno dobrih namera, ali malih kapaciteta. Oni su, a vreme je potvrdilo ono što je bilo jasno svima u železari, bili daleko od „profesionalnog menadžmenta“. Po ovom pitanju je Esmark bio neuporedivo kvalitetniji i profesionalniji, ali komisija je zaključila da su „šegrti“ za Železaru bolje rešenje od „majstora“. Naknadna pamet je pokazala da je to bila skupa odluka.

Eksperti i virtuozi

Šta je opredelilo komisiju da izabere HPK? Na to pitanje odgovor verovatno znaju samo neki članovi komisije. To svakako nisu bila ekspertska znanja Kamaraša i njegovog tima, a ni „virtuozne sposobnosti“ finansijera koje je doveo, novopostavljenih kadrova koji su napravili šta su napravili. Kamarašev tim verovatno može biti dobar u nabavci sirovina, ali to je samo jedan segment poslovanja. Uz to, iskustva iz ranijeg perioda nagoveštavala su da način na koji oni to rade, nije dobar za železaru. Po drugim pitanjima relevantnim za poslovanje železare – sigurno se ne mogu nazvati „profesionalni menadžment“. Možda se odgovor delom može pronaći i u nekim segmentima tužbe Esmarka protiv Kamaraša.

Sutra: Ko je sve upravljao Železarom (ili: Od Bojkovića do Kamarašovih stručnjaka)