Kako je jedna Vučićeva „molba“ u trenutku ućutkala sve funkcionere

Samo tri dana pre toga, uoči vikenda troje poslanika SNS podnelo je predlog autentičnog tumačenja nekih odredbi tri zakona: O obligacionim odnosima, o zaštiti potrošača i korisnicima finansijskih usluga kojima bi se bankama stvario zakonski okvir da nastave naplatu naknade za obradu, praćenje i aktiviranje kredita a bez objašnjenja o stvarnim troškovima.

O tome je najpre trebalo da se odluči na sednici skupštinskog Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, koji je bio zakazan za juče u 13 sati, ali je nakon intervencije Vučića sednica otkazana.

Povod za podnošenje a potom i povlačenje inicijative bila je činjenica da su sudovi zatrpani sa oko 200.000 predmeta u kojima se traži povraćaj naplaćenih troškova za obradu, aktiviranje i praćenje kredita, kao i nekih drugih izdataka poput naplate osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Do sada je pravosnažno okončano oko 10.000 tužbi a posao sudija bio je olakšan jer je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da banke ukoliko ne obrazlože strukturu troškova, nemaju pravo na njihovu naplatu što je potvrdio i Ustavni ali i Evropski sud.

Dodatni problem sa inicijativom je to što bi se omogućila njena retroaktivna primena na sporove koji su pravosnažno okončani, pa bi građani koji su naplatili od banaka nadoknadu za sporne troškove sada bili izloženi tužbama za povtraćaj tog novca i, naravno, nove sudske troškove.

U međuvremenu, sama najava usvajanja autentičnog tumačenja zakona, od kojih su neki u primeni više od pola veka, izazvala je pravu buru reagovanja.

Advokatska komora Srbije organizovala je jednodnevnu obustavu rada u čitavoj zemlji, pa je masa suđenja juče odložena, bilo je i protestnog okupljanja ispred Skupštine a predsednik AKS Viktor Gostiljac izjavio je da iza svega stoji bankarski lobi, da se na taj način u zakonodavnom domu podriva “princip podele vlasti, na kojem se zasniva svaka demokratska država”.

Oglasilo se Udruženje sudija i tužilaca koje je inicijativu naprednjaka ocenilo kao “nedopustivu” jer su sudovi “u svim stepenima zauzeli svoj stav i sporne odredbe su već tumačene od za to zakonom određenih institucija”.

Reagovala je i ministarka pravde Maja Popović, naravno posle Vučićeve “molbe” da se inicijativa njegovih poslanika povuče. Ona je to pozdravila i dodala da će se „masovne tužbe u bankarskim sporovima“ rešiti izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Bilo je, naravno i izjašnjavanje pre nego što je Vučić dao poslednju reč.

Tako je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio da bi usvajanje autentičnog tumačenja tri zakona „stavilo tačku na pljačku privrede od strane neodgovornih advokata“.

On je očekivao da skupštinski odbor “donese odluku koja će biti u interesu privrede i svih njenih građana, a ne u korist malog broja advokata, koji preko leđa istih građana pokušavaju da oštete domaću privredu za blizu 100 miliona evra“.

Dodao je da se ne može drugačije nego pljačkom “nazvati više od 200.000 tužbi koje su u ime izmanipulisanih građana pokrenuli pojedini advokati”.

Reagovalo je tokom vikenda i Udruženje banaka Srbije, koje je takođe u najavljenoj sednici Odbora videlo “tačku”, ali kao “kraj višegodišnjeg sporenja o opravdanosti bankarskih naknada, što je postalo ozbiljna pretnja stabilnosti finansijskog sistema, postignutom nivou makroekonomskog razvoja, a samim tim i standardu i interesima svih građana Srbije”.

– Nemam pravi odgovor na pitanje kako je uopšte mogla da se zakaže takva sednica skupštinskog Odbora, ali je u ovoj zemlji očigledno sve moguće kada su neki krupni interesi u pitanju. Takođe je bilo čudno da se informacija o sednici koja je trebalo da se održi juče, pojavila u protekli petak. Dakle, neko je tempirao vreme, poslednji radni dan u nedelji, kako tokom vikenda ništa ne bi moglo da se uradi – kaže za Danas Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva i dodaje da su se oni ipak oglasili putem društvenih mreža i saopštenja, tako da se uz reagovanje advokatske komore, podigla prilično velika prišina.

Veruje da je zbog intenziteta tih reakcija procena rukovodećih ljudi bila da bi politička šteta mogla da bude daleko veća.

– Sve liči da je to bila predstava, pokušaj da na mala vrata prođe inicijativa nekih anonimnih poslanika, a da se istovremeno ostavi mogućnost intervencije nekog ozbiljnijeg, ko će u slučaju potrebe, moći to da spreči i pokupi političke poene – kaže Gavrilović i naglašava da je najbitnije to što su “bankari opet dobili šamar”.

Prema rečima Gorana Pitića, profesora FEFA univerziteta, u regulisanju poslovanja finansijske industrije treba pratiti evropsku praksu i sve što na neki način odstupa verovatno nije dobro za naš evropski put.

– Mislim da je loše što se na ovakav način, u poslednjim minutima, sve dešava. Oni koji su učestvovali u tome trebalo je da se dobro konsultuju, da ne podignu ovu vrstu tenzije u javnosti i da se opet ne upire prstom u bankarsku industriju, da se ona proglasi krivom za sve što se dešava. Ipak, neki drugi takođe podstiču to da se ove stvari razreše drugačije, uključujući i advokatske strukture, razne nevladine organizacije i u tom kontekstu ipak treba pogledati najbolje primere iz prakse, poslušati to i ne remetiti neke postavke ukoliko stvarno ne postoji profesionalni razlog za to. A meni se čini da je u delu naknada dosta toga uređeno i zakonima i dobrom praksom, usklađeno sa onim što se dešava u svetu tako da se sada stvorila situacija u kojoj nije u pitanju da li će banke izdvojiti ne znam koliko para, nego da li to ima smisla. A utvrditi šta je stvarno trošak, mislim da je najkritičnije pitanje, posebno ako i druge institucije koriste naknade ne objašnjavajući šta je stvarni trošak – kaže Pitić i ističe da je u ovom trenutku pronađena tema koja potencijalno može da sklizne u zonu populizma što nije dobro.