Kako je korona ubrzala digitalnu transformaciju firmi

– Savremeni trendovi podrazumevaju digitalnu transformaciju poslovanja ali, za razliku od velikih kompanija koje su to pravilo davno usvojile, situacija u malim i srednjim preduzećima nije tako ujednačena. I upravo one firme, koje još lutaju u toj oblasti, mogu da se obrate Centru za digitalnu transformaciju kako bi dobile konkretnu pomoć u realizaciji tog procesa – smatra Nikolić.

On objašnjava da digitalna transformacija, pre svega, predstavlja transformaciju poslovnih procesa, odnosno menjanje celokupne poslovne atmosfere u firmi. To praktično znači da se usvajaju novi poslovni procesi, koji podrazumevaju često korišćenje tehnoloških rešenja, hardverskih ili softverskih.

– Suština je da se procesi ubrzaju, postanu efikasniji i transparentniji za sve nivoe u firmi. Kontrola nad procesima u preduzeću postaje veća, samim tim i efikasnija. Treba naglasiti da ima niz različitih rešenja koja vode ka digitalnoj transformaciji a koje će od tih rešenja biti primenjeno to zavisi od delatnosti kojima se firme bave. Jedan je pristup kada je reč o poljoprivredi, drugi u industrijskom, a treći u sektoru usluga – ističe naš sagovornik.

Na pitanje u kojim oblastima je, sudeći prema dosadašnjem iskustvu, najlakše sprovesti digitalnu transformaciju, Nikolić kaže da su to trgovinska preduzeća, gde je potrebno najmanje resursa.

– I u sektoru poljoprivrede postoji čitav spektar različitih pristupa digitalnoj transformaciji. Danas imamo firme koje iz vazduha dronom snimaju useve i mogu da pruže precizne podatke kako koja biljka napreduje i šta je još potrebno uraditi. Mnogo je lakše pratiti prinose kada imate odgovarajuće tehnološko rešenje. Ako je reč o proizvođačkim delatnostima tu je važno šta se proizvodi. Jer, na primer, u nekim segmentima uveliko se koriste i savremene mašine koje automatizuju proces proizvodnje – komentariše direktor Centra za digitalnu transformaciju.

Naglašava, takođe, da je važno shvatiti da uvođenje novih hardverskih i softverskih rešenja ne znači gubitak posla za radnike, već menjanje njihovih navika i dodatnu edukaciju.

– Imamo primere da se proizvod, za čiju je proizvodnju bilo potrebno tri, četiri dana, sada napravi za dan, dva. I u tom smislu su vlasnici kompanija prepoznali da ovo nije samo uvođenje nekih rešenja i automatizacija procesa, već edukacija zaposlenih. Ovde nije reč o gubitku posla i novom slobodnom mestu na tržištu rada, već o tome da moramo svi da unarpedimo svoje znanje, kako bismo uspešnije obavljali svoj posao i bili efikasniji – poručuje

Mreža sertifikovanih konsultanata

– U prvoj fazi stvorili smo mrežu sertifikovanih konsultanata za digitalnu transformaciju, koji sa ISO standardom 17024 mogu bilo gde u svetu da se bave konsaltingom za digitalnu transformaciju.To smo uradili uz pomoć Austrijske privredne komore, po njihovom programu, pošto mi u Srbiji nemamo sertifikaciono telo. Došli su njihovi predavači, u dve etape smo obučili i sertifikovali 43 konsultanta. Njih šaljemo u firme koje mogu da se prijave na javni poziv koji je još otvoren. Zanimljivo je takođe da smo u drugoj etapi šest konsultanata iz prve generacije obučili da budu treneri. Tako sada imamo i trenere za buduće konsultante – ističe direktor Centra za digitalnu transformaciju.

Rezultati rada CDT-a 2019-2020

• 43 sertifikovana konsultanta za digitalnu transformaciju (ISO  17024)
• 600+ kompanija prijavljeno za CDT Program
• 350 trenutno prolazi proces konsaltinga i izrade digitalne strategije
• 130+ planiranih implementacija digitalnih strategija
• 80  gradova učestvuje u Programu CDT-a
• 23 industrije uključene u Program
• 60 kompanija iz sektora trgovine
• 35 firmi iz metalskog i elektro sektora
• 30 preduzeća iz prehrambene industrije
• 21 firmi iz sektora saobraćaj i logistika
• 20 firmi iz oblasti turizma
• 18 iz sektora kreativne idnustrije
• 15 firmi iz građevinske industrije
• 10 iz drvne indsutrije
• 10 firmi iz sektora energetike

Podjednako su zastupljena preduzeća svih veličina – od mikro do srednjih, odnosno od pet do 250 zaposlenih

Proces digitalizacije u fazama

Prva faza – EKSPERTSKA ANALIZA, podrazumeva da konsultanti provode dva dana sa predstavnicima kompanije radeći ekspertsku analizu. To praktično znači da konsultanti ulaze u preduzeće, skeniraju sve procese i utvrđuju prioritete u vezi sa digitalnom transformacijom: da li su to poslovni modeli, poslovni procesi, možda IT zaštita, ili marketing što je, inače, najčešće slučaj u trgovini. Ta dva dana su, zahvaljujući podršci GIZ-a, za firmu besplatna. Konsultanti u firme odlaze unapred pripremljeni s obzirom na to da kompanija prethodno popunjava upitnik, koji je istovremeno prijava za program. Upitnik sadrži 70 pitanja što je sasvim dovoljno da konsultant dobije inicijalnu sliku o firmi, odnosno da proceni gde se nalazi firma kada je reč o digitalnoj transformaciji.

Posle ove prelazi se u sledeću fazu – KREIRANJE STRATEGIJE ZA DIGITALNU TRANSFORMACIJU. U toj fazi konsultant provodi šest dana u radu sa predstavnicima kompanije i zajedničkim snagama rade na razvoju strategije. To može da podrazumeva i tehnološko rešenje, ali ne mora. Može da bude reč samo o „prepakivanju“ poslovnih procesa kako bi se učinili efikasnijim. Konačni rezultat tog rada je dokument „digitalna strategija“ koji sadrži dalje korake vezane za primenu konkretnog rešenja. Važno je naglasiti da se razvoj digitalne strategije subvencioniše do 50 odsto.

Nakon izrade digitalne strategije, prelazi se u fazu IMPLEMENTACIJE DEFINISANOG REŠENJA IZ STRATEGIJE koje se takođe sufinsansira 50 odsto (ili maksimalno 5.000 evra) od Razvojene agencije Srbije (RAS). Preostalih 50 odsto troškova plaća firma.

Kako se prijaviti?

U fokusu ovog programa su mala i srednja preduzeća sa pet do 249 zaposlenih. Firme koje žele pomoć sertifikovanih konsultanata za digitalu transformaciju, treba da se prijave na sajtu Centra za digitalnu transformaciju https://cdt.org.rs/. Program je otvoren dok ima sredstava.

SPEED Program CDT-a u vreme pandemije

„Korona“ ubrzala digitalizaciju

Pandemija kovida 19 naterala je veliki broj zaposlenih širom sveta, a slična je situacija i u Srbiji, da rade od kuće. Ljudi su prinuđeni da drže društvenu distancu, a preduzeća da poslovanje preusmere na onlajn kanale. U takvim okolnostima digitalne tehnologije postaju važnije nego ikad ranije.

Kao rezultat pandemije, čak i kompanije koje su nekada bile „digitalno lenje“ sada će morati da pojačaju svoju digitalnu igru u vidu onlajn prodaje, video konferencija, onlajn razmene dokumenata, Kloud rešenja, bezbednosti podataka.

Kompanije iz svih segmenata industrije moći će da se uvere u efikasnost digitalnih alata u nastojanju da održe i/ili poboljšaju svoje poslovanje. Situacija sa kojom se suočavamo neminovno će dovesti do promene navika potrošača i načina na koji kompanije posluju. Kriza, dakle, ne mora nužno da se posmatra samo u negativnom kontekstu, već kao prilika za promenu pravca. Sada je vreme da se deluje!

Pandemija korona virusa posebno je pogodila mikro, mala i srednja preduzeća jer su prodaja i poslovanje svedeni na ograničeno radno vreme i bilo je neophodno zaposlene uputiti na rad od kuće gde god je to moguće.

Problem je što mnoge kompanije nisu spremne da svoju osnovnu delatnost i poslovne procese, u kratkom roku, preusmere na onlajn kanale. Kao neposredan odgovor na tu situaciju, Centar za digitalnu transformaciju (CDT), u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom koju sprovodi GIZ, razvio je program za podrške u vanrednoj situaciji za MMSP u Srbiji.

Reč je o SPEED programu koji je ponudio dvodnevnu besplatnu konsultantsku podršku kompanijama iz svih sektora industrije. Zahvaljujući mreži iskusnih sertifikovanih konsultanata za digitalnu transformaciju, za samo dva dana, 100 kompanija, od 150 koliko se prijavilo, dobilo je direktnu onlajn podršku. Svih 100 kompanija imalo je priliku da uradi procenu svog trenutnog stanja praćenu konkretnim savetima kako uz pomoć digitalnih tehnologija povećati prodaju i produktivnost.

Centar za digitalnu transformaciju u 2020. godini planira da pokrene i digitalnu akademiju preko koje će se organizovati obuke za kompanije o digitalnim trendovima u svetu iz različitih oblasti kao i prenos praktičnih znanja.