Kako je Ministarstvo finansija osakatilo projekat solarnih panela?

To su domaćinstva koja postavljaju solarne panele na krovove i proizvode struju. Višak koji prave leti predaju EPS-u, da bi ga koristili zimi kada je proizvodnja solarnih panela mala. Kao da je znala da bi ove godine evropsko tržište energije moglo poludeti, a da će EPS kuburiti sa proizvodnjom struje i plaćati stotine miliona evra za uvoz struje.

Čak su obezbedili i subvencije od 50 odsto domaćinstvima za nabavku i montažu panela.

A onda se dobra ideja sudarila sa stvarnošću birokratije i ubrzo postala jedno od većih razočarenja malobrojnih entuzijasta koji su bili voljni da ulože nekoliko hiljada evra u energetsku samostalnost, a pri tom malo i pomognu elektroenergetski sistem u predinfarktnom stanju.

U Uredbi o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača predviđen je obračun poreza i akciza na neto potrošenu struju. Međutim ta uredba nije u skladu sa Zakonom o PDV-u i Zakonom o akcizama, pa je Ministarstvo finansija na upit EPS-a dalo mišljenje da se PDV, akcize i sve naknade moraju obračunati na ukupno isporučenu struju prozjumerima, a ne na razliku između potrošenih i proizvedenih kilovata. Apsurdno je što je Ministarstvo finansija prethodno dalo pozitivno mišljenje na uredbu.

Na stranu suštinsko pitanje, zašto se naplaćuje porez na dodatu vrednost na struju koju prozjumeri ne prodaju, već samo isporuče besplatno u mrežu, a kasnije je povuku. Nikakva finansijska transakcija nije se desila, niti postoji dodata vrednost koju treba oporezovati.
Na kraju prozjumere je sačekala i jedna „nova“ stavka na računu, naknada za obračunski pristup distributivnom sistemu za razliku preuzete i isporučene energije, odnosno mrežarina.

Nenad Maričić iz Rume, slobodno se može reći, prozjumer aktivista koji je obijao pragove od ministarstva do ministarstva preko EPS-a da dođe do objašnjenja u vezi plaćanja struje, ističe da je u sadašnjim okolnostima ušteda na računima za struju 20 odsto.

„Da je situacija onakva kakvu su obećavali, odnosno da se primenjuje uredba, mi bismo plaćali struju godišnje 18.000 dinara, a ovako plaćamo 70.000 dinara. Onda rok povraćaja uloženih sredstava ne bi bio 15 nego sedam, osam godina i to bi bilo sjajno. I ovako se isplati. Rok eksploatacije panela je 25 godina, ako se isplate za 15, opet je ušteda. Ali garancija na invertor je dve godine i ako se on pokvari, to košta 1.500 evra, tako da ni od tih 15 godina nema ništa“, objašnjava svoju kalkulaciju ovaj prozjumer. On dodaje i da je to računica sa cenama panela prošle godine kada su bili 30 odsto jeftiniji. Po sadašnjim cenama panela rok povraćaja investicije penje se na oko 19 godina.

Ministarstvo rudarstva i energetike je izračunalo da račun za struju od 2.500 dinara sada sa solarnim panelima iznosi 1.750 dinara, a ako bi se primenjivala uredba MRE, a ne mišljenje Ministarstva finansija, on bi iznosio svega 1.300 dinara.

Maričić kaže da je na jednom sastanku pre oko mesec dana osnovana radna grupa čiji je cilj izrada propisa koji bi se predao Skupštini.

„Ja sam član te radne grupe, ali nismo imali nijedan sastanak. Ideja je da se do kraja godine preda predlog zakona, pa bi se to moglo videti na računima tek sledeće godine“, kaže Maričić.

On ističe da su ga unapred upozorili da će se takse i porezi plaćati na ukupno isporučenu struju, a ne na neto količinu, ali da ih je naknada za pristup distributivnom sistemu iznenadila.

„Mi nismo znali za, faktički mrežarinu, jer se nigde ne pojavljuje na normalnim računima domaćinstava. Ako ja sada isporučim EPS-u recimo 1.000 kilovatsati struje i želim da ih povučem kasnije, platiću na to 3,88 dinara po kilovatsatu. Ona je 3,88 dinara u višoj tarifi i 0,9 dinara u nižoj, ali noću paneli ne prave struju i to je nešto minimalno od šest do sedam ujutru“, kaže Maričić dodajući da je ta mrežarina bila uključena u cenu kilovata pa je građani nisu bili svesni.

Ovo takođe znači da se solarni paneli više isplate velikim potrošačima, recimo onima koji ulaze u crvenu zonu, jer je kilovatsat mnogo skuplji, dok mrežarina ostaje ista. Njegovo iskustvo je da je najbolje ako se što više proizvedene struje potroši odmah, a što manje preda EPS-u, jer se samim tim plaća manja mrežarina. On ističe i da je teško da domaćinstvo uskladi svoju potrošnju sa proizvodnjom.

„Leti struja se pravi od sedam do 19 sati, ali 90 odsto energije se proizvede od 11 do 13 sati. Teško je za domaćinstvo da baš u tom periodu obavi svu potrošnju“, napominje on.

U EPS-u kažu da se naknada za pristup distributivnom sistemu obračunava u skladu sa izmenama Metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije kojom je precizirano da se kupcima-proizvođačima, usluga pristupa sistemu za distribuciju električne energije obračunava prema tarifama po tarifnim elementima „aktivna snaga“, „aktivna energija“ i „reaktivna energija“, za električnu energiju koja se preuzima iz distributivnog sistema.“

„S obzirom na to da su cene za kupce-proizvođače koji su domaćinstva (ili sa neto merenjem) određene u visini cena na garantovanom snabdevanju i da je u cene na garantovanom snabdevanju uračunat i trošak za pristup distributivnom sistemu, to znači da je ova naknada već sadržana u ceni za utrošenu energiju. Kako se, međutim, naknada obračunava na ukupno preuzetu energiju, a obračunava utrošena energija, te se razlika od preuzete do utrošene energije zasebno obračunava, jer je kupac-proizvođač u obavezi da plati naknadu za energiju koju preuzima iz sistema. Drugim rečima, deo naknade je obračunat kroz cenu za utrošenu energiju, a ostatak kroz stavku koja se odnosi na naknadu za razliku preuzete i utrošene energije. Ova stavka ulazi u osnovicu za akcizu i PDV“, objašnjavaju u EPS. Inače mrežarina je na računima veća od troška akcize i PDV-a.

Višak struje ide EPS-u besplatno
Možda u Francuskoj na berzi megavatsat struje košta 1.000 evra, ali ako predate EPS-u više struje nego što povučete u toku jedne godine, daćete je za džabe.

U Uredbi se navodi da „ukoliko je na kraju perioda za poravnanje potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača količina ukupno isporučene električne energije veća od ukupno preuzete neto električne energije od kupca – proizvođača, kupac – proizvođač će bez prava na naknadu predati snabdevaču višak električne energije“.

Dakle, zaključak je da je najbolje potrošiti što se više može od onoga što se proizvede, pa treba voditi o tome računa i kada se projektuje snaga solarnih panela.

Skoro 200 prozjumera u Srbiji
Zaključno sa 26. avgustom na elektroenergetski sistem priključeno je ukupno 191 kupaca-proizvođača električne energije, a EPS je do 26. avgusta zaključio ukupno 302 ugovora.

„Prema podacima sa kojima raspolažemo, do 26. avgusta ukupno je podneto 349 zahteva od kojih je priključeno onih 191“, kažu u EPS-u.

U Srbiji se odobravaju subvencije od 50 odsto vrednosti solarnih panela kapaciteta do šest kilovata. Doduše kako tvrde oni koji su ugradili solarne panele, cene panela su za tridesetak odsto prevazišle vrednost koju država računa.

U Hrvatskoj su solarne panele oslobodili PDV-a, a sličnu nameru ima i Vlada Crne Gore.