Kako je Moskva smirila devizni kurs uvođenjem obaveze plaćanja gasa u valuti prodavca

Istina, rublja se iznenađujuće dobro držala sve do 1. marta kada je nakon objave sankcija od strane SAD i EU, pala za 25 odsto na 105 dolara za rublju, ali je onda u narednih 10 dana kurs skočio čak i do 140 rublji za dolar.

Jačanje rublje poslednjih nedelju dana posledica je pre svega najave ruskog predsednika Vladimira Putina da će „neprijateljske“ zemlje morati za prirodni gas da plaćaju u rubljama i dao rok svojoj vladi i Gaspromu da napravi tehnički plan za realizaciju plaćanja. Zemlje G7 i EU ispočetka nisu prihvatile ovaj uslov nazivajući ga kršenjem ugovora, a ruska strana je zapretila da će u tom slučaju obustaviti isporuke gasa.

U četvrtak je Putin konačno potpisao predsedničku naredbu sa detaljima kako će ove transakcije izgledati.

Gasprombanka, koja inače nije obuhvaćena sankcijama i isključivanjem iz SWIFT-a, otvoriće račune u rubljama i stranoj valuti (dolar i evro) kupcima iz „neprijateljskih zemalja“ za kupovinu gasa.

Evropski kupci će uplatiti Gasprombanci evre i autorizovaće Gasprombanku da u njihovo ime zameni devize za rublje koje će onda biti iskorišćene za plaćanje gasa.

Ove komplikacije evropski analitičari vide kao način da „Putin koliko toliko sačuva obraz“ nakon što EU nije pristala na „besmislen zahtev“ i nakon pretnji da će zavrnuti gas.

Ruski analitičari pak objašnjavaju da su pre ovoga, sredstva u evrima i dolarima prebacivana na račun ruskog izvoznika u Evropu, što se smatralo kreditiranjem plaćanja po ugovoru. Dalje, izvoznik je mogao da pošalje valutu domaćoj banci ili da je ostavi na računima u inostranstvu.

„Čuvanje sredstava u stranoj banci podrazumevalo je obezbeđivanje likvidnosti te banke, a prema novoj šemi, ova likvidnost se prenosi u rusku jurisdikciju“, Ria Novosti prenose izjavu Andreja Kočetkova, vodećeg analitičara u odeljenju za analizu tržišta „Otkritie Investments“.

Prema njegovim rečima, tako se obezbeđuju garancije da će sredstva za gas biti na raspolaganju i pomaže da se izbegnu razne nepredviđene okolnosti kao što su zamrzavanja sredstava.

Drugi efekat je što će na ovaj način biti obezbeđeno 100 odstotna konverzija deviznih prihoda u rublje, odnosno banka će morati centralnoj banci da proda sve devizne prihode od gasa, mada su i do sada svi privredni subjekti imali obavezu da 80 odsto deviznih sredstava prodaju centralnoj banci. Ovo će uticati na jačanje rublje.

Još nema zvaničnih informacija da li će evropski kupci prihvatiti ovaj način plaćanja, mada na osnovu vesti za očekivati je da se posao nastavi kao i ranije s obzirom da niti Rusiji odgovora da prestane sa isporukama gasa i odrekne se preko potrebnih deviznih prihoda, niti da zemlje EU ostanu bez gasa u situaciji kada nemaju ni približno adekvatna alternativna rešenja.

Zanimljive su dve različite vesti o istom događaju od pre dva dana, telefonskom razgovoru nemačkog premijera Olafa Šolca i Vladimira Putina. Nemački mediji su preneli da je u tom razgovoru Putin preneo da će Nemačka moći da nastavi da plaća gas u evrima, dok su ruski mediji preneli da je Putin objasnio zašto Nemačka mora da plaća gas u rubljama.

Još jedna vest u vezi energenata i sankcija je krajem prošle nedelje izazvala pažnju javnosti. Indija je kupila određenu količinu nafte od Rusije sa velikim popustom od 35 dolara za barel na one cene koje su važile pre početka rata u Ukrajini. Iako se tačna cena ne navodi, nafta tipa brent je u danima pre nego što su ruske trupe prešle granicu sa Ukrajinom na svetskim tržištima koštala 90 do 95 dolara za barel, dok je godinu započela sa cenom od oko 80 dolara.

U petak su američki zvaničnici kritikovali Indiju zbog kršenja sankcija i pomaganja Moskvi i upozorili NJu Delhi da ne povećava kupovinu nafte od Rusije.