Kako je propadao "Ratko Mitrović"

Ne gradi stanove, fabričke hale, poslovne zgrade, bolnice, kliničke centre, dečije vrtiće niti škole. Akcionari, kojih u ovoj firmi ima 2.265, tvrde da poslovodstvo kompanije želi da rasproda sve vredno što ima firma koja je decenijama uspešno poslovala.

– Zbog zloupotrebe službenog položaja akcionari su podneli 50 krivičnih prijava protiv rukovodstva, pre svega direktora, a sada predsednika Nadzornog odbora, Dušana Basare. Radnicima se duguje više od milion evra, državi milioni za neplaćene poreze i doprinose i niko zbog toga ne reaguje – kaže za Danas predsednik udruženja akcionara kompanije „Ratko Mitrović“ Slobodan Živojinović.

Kompanija Ratko Mitrović AD, je, kako kaže Živojinović, razorena, opljačkana i uništena i kao i sva društva koja posluju u njenom sistemu na kolenima čeka da joj se zada poslednji udarac. Živojinović je u ovom kompaniji radio sve do decembra 2016. kada je Ratko Mitrović – Dedinje (u sistemu R. Mitrović AD) otišla u stečaj, a on i njegove kolege na biro.

Prema njegovim rečima, samo Ratko Mitrović – Dedinje u kome Kompanija Ratko Mitrović a.d. ima 42,97 odsto udela duguje preko milion evra svojim radnicima za zarade, bez uračunatih poreza i doprinosa, koji iznose oko 500.000 evra, a sama kompanija sa kamatama blokirana je za nekih 400 miliona dinara, dok se najveći deo blokade odnosi na dugovanja državi. Uključujući i ostala društva iz sistema R. Mitrović dug prema državi, tvrdi, prelazi pola milijarde dinara.

Zbog nagomilanih problema radnici Ratko Mitrović – Dedinje su novembra 2015. stupili u generalni štrajk i tada sa ministrom rada Aleksandrom Vulinom, kako kaže, u Vladi održali sastanak i dogovorili se da sve rešavaju u okviru institucija, a ne na ulici, ali to ništa nije promenilo. U tom trenutku radnicima Ratko Mitrović – Dedinje dugovalo se 22 plate, plus šest plata koje je dugovao Ratko Mitrović – Invest.

Svoje probleme rešavali su po dogovoru sa ministarstvima, institucionalno – putem sudskih izvršenja, ali ih je u tome prekinuo stečajni postupak i oni sada, kako kaže, ne traže ni isplatu preostalih plata i povezivanje staža, već da država hitno reaguje i zaustavi „pljačkanje kompanije“.

Oktobra prošle godine, kako tvrdi Živojinović, njega su akcionari na redovnoj Skupštini izabrali da ih predstavlja u Nadzornom odboru kompanije. Međutim, poslovodstvo se oglušilo o tu odluku i na to mesto nelegalno postavilo Miroljuba Jakovljevića. U međuvremenu, nekoliko puta pred Privrednim sudom u Beogradu su usvajana rešenja o pokretanju stečajnog postupka, sam predsednik NO Dušan Basara, najpre je predlagao, a potom povlačio predlog da kompanija ode u stečaj.

Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja pred beogradskim Privrednim sudom, Privredni sud u Novom Sadu je 17. oktobra otvorio stečaj u kompaniji Ratko Mitrović ad, i naložio predlagaču Pet komerc iz Beograda da plati predujam od milion dinara.

Iz Udruženja akcionara kažu da do stečaja nije smelo da dođe i insistiraju da poslovodstvo, ali i nadležne institucije u državi koje su upoznali sa dešavanjima u Ratku Mitroviću, odgovore na pitanja, na koja je i Danas zatražio odgovore.

– Zašto nije sproveden UPPR koji je direktor Dušan Basara priznao i potpisao i kako to da dug prema radnicima nije plaćen iz UPPR-a. Kako to da je mimo Skupštine akcionara u Nadzorni odbor postavljen Miroljub Jakovljević, zbog čega nisu usvojeni finansijski izveštaji za 2015. i 2016. – pita Slobodan Živojinović.

Oni insistiraju na tome da se objasni da li Finkor stoji iza kupovine Ratka Mitrovića i da se objasni zbog čega je sedište firme pre dva meseca iz Beograda, sa Jurija Gagarina prebačeno u Novi Sad, na adresu Lukijana Mušickog, broj 9 i kakvo je učešće imao državni sekretar Milun Trivunac, kada se kao predstavnik države mešao u rad nezavisnog sudstva, tražeći odlaganje otvaranja stečajnog postupka, koji je pred Privrednim sudom u Beogradu lično pokrenuo Dušan Basara.

Dnevni list Danas ni na jedno od ovih pitanja nije dobio odgovor od poslovodstva kompanije, ali nam odgovor na pitanje da li je neko iz države reagovao na prijavu akcionara kompanije Ratko Mitrović i na njihov zahtev da se proveri poslovanje ove kompanije, nije stigao ni iz Vlade Srbije.

Međutim, Trivunac za Danas objašnjava svoje učešće u ovom slučaju time da je tražen dodatni rok kako bi se postigao dogovor o namirenju poreskog duga.

– I sa ostalim poveriocima je postignut dogovor, čime je izbegnut bankrot. Zadržano je oko 50 radnih mesta, što u holdingu, što u zavisnim društvima, a preduzeće izmiruje poreski dug prema državi, što ne bi moglo u slučaju bankrota – ističe u svom odgovoru Trivunac.

Prema podacima APR, Dragan Ignjatović je v. d. generalnog direktora, a zakonski zastupnici kompanije su, osim njega, i Nenad Đokić i Tamara Mićić. Predsednik NO je Dušan Basara, a član pored Miroljuba Jakovljevića i Ratomir Todorović.

Kako finansijski izveštaji ove kompanije za 2016. i 2015. nisu dostupni na sajtu APR, prema poslednjem dostupnom iz 2014, neto gubitak kompanije bio je 211,5 miliona dinara. Godinu pre toga AD Ratko Mitrović je završio u minusu od 835,4 miliona dinara. 

Kakva je uloga Finkora

Tokom leta u medije je dospela i priča o tome da nemački investicioni fond Finkor želi da kupi AD Ratko Mitrović. Predsednik Udruženja akcionara Slobodan Živojinović tvrdi da je Dušan Basara povezan sa Finkorom, čiji je specijalni savetnik tada bio Milutin Mrkonjić i da je tokom poslednjih nekoliko godina namerno izbegavao da vraća dugove kompanije kako bi joj „spustio cenu i onda se udružen sa Finkorom pojavio kao spasilac“. Mrkonjić je za B92 rekao letos da je u tom trenutku radio kao specijalni savetnik šest meseci, ali i da se s njim niko nije konsultovao oko kupovine Ratka Mitrovića.

Onda su, prema pisanju istog medija, 14. septembra 2017. radnici R. Mitrovića, sa adrese Slovačka broj 90 nasilno uz intervenciju policije iseljeni iz prostorija radničkog smeštaja u Dobanovcima, zbog prodaje, po ceni od 46 miliona dinara, iako je procenjena vrednost bila veća od 361 miliona dinara.