Kako je propala Agrobanka

Pri tom, postupak još nije ni blizu kraja, jer i optuženi i tužilaštvo mogu da ulože žalbu a proces protiv glavnookrivljenog predsednika izvršnog odbora banke Dušana Antonića, zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja odvojen je i nalazi se u zastoju.

Koliko je poslovanje te banke koštalo poreske obveznike u Srbiji ni danas ne može precizno da se utvrdi, ali prema još uvek otvorenoj računici iznos nenaplativih kredita zbog kojih je banka “pala” premašio je 300 miliona evra a u sanaciju je prema nezvaničnim podacima uliveno oko 400 miliona.

Taj iznos nije konačan jer je neka dugovanja pokrila Poštanska štedionica na koju su na kraju preneti depoziti privrede i građana, ali i krediti, navodno dobri mada se kasnije i među njima pojavio značajan broj nenaplativih.

Takođe, imovina banke kao i njena potraživanja još uvek nisu u potpunosti unovčeni niti poverioci i mali akcionari namireni.

Sve je počelo kad je centralna banka krajem avgusta 2011. pokrenula vanrednu kontrolu do tada uzorne Agrobanke čije su se akcije visoko kotirale i bile među najtraženijima na berzi.

Prethodna provera, s proleća te godine, nije ukazivala na probleme, ali je nekoliko meseci kasnije Narodna banka utvrdila da su za neke od najvećih kredita sredstva obezbeđenja bila drastično precenjena.

Među klijentima koji su pod povlašćnim uslovima dobijali milionske kredite bila su tada zvučna imena privrednika povezanih sa vladajućim strukturama u DS-u i SPS-u, a spekulisalo se da je veliki deo novca odlazio i na finansiranje stranaka.

Najveći dužnik sa 55 miliona evra kredita koji nije vraćen, bila je Habit farma, Radosava Sekulića koji je tokom trajanja procesa preminuo.

Na spisku nenaplaćenih zajmova našli su se Farmakom Miroslava Bogićevića, Zekstra Dragana Đurića, Lutra koja je pripadala bivšem čelniku Nove demokratije i ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, kao i firme PKB Imes, Rudnap, Nikolas, Mediteran 92, Planum, Vino Župa, Navip, Azotara…

Sve je funkcionisalo po principu “obrnute piramide”, tako što se za vraćanje jednog kredita podigne novi, veći a kao zalog banka je prihvatala menice, nekretnine procenjene na nerealno visoke cene, buduću proizvodnju, planirani zakup.

Novac za koji je i bankarima i dužnicima bilo jasno da neće biti otplaćen, iz banke je usmeravan na firme, odlivao se potom na račune drugih preduzeća u zemlji i inostranstvu, deo i u stranačke kase.

Adekvatnost kapitala, odnosno sposobnost banke da se izbori sa gubicima i zaštiti depozite privrede i građana, koja po zakonu ne sme biti niža od 12 odsto, pala je na 0,76 procenta.

U trenutku vanredne kontrole, informacija o kritičnom stanju u banci, kojoj je nedostajalo 350 miliona evra za nesmetan rad, zadržana je u tajnosti.

Početkom oktobra NBS je o problemu izvestila samo Ministarstvo finansija a tri meseca kasnije, pred sam kraj decembra, kako bi se zbog novogodišnjih praznika izbegla puna pažnja, u potkapitalizovanu Agrobanku uvela je prinudnu upravu.

U tom trenutku, banka je raspolagala depozitima vrednim oko 600 miliona evra, imala više od 200.000 klijenata, uglavnom iz kategorije stanovništva.

Međutim, prinudna uprava nije mogla da ispravi krivu gubitaka, koji su već u prva tri meseca narasli na 320 miliona evra dok su se paralelno odlivali depoziti, u jednom periodu i po dva miliona evra za dan.

Odliv sredstava država koja je imala 20 odsto udela, nije bila spremna da nadoknadi, kao ni ostali akcionari, pa je stečaj bio neminovan.

On je uveden krajem maja 2012. tako što je istovremeno osnovana Nova Agrobanka na koju su preneti depoziti i krediti koji se tada nisu smatrali spornim.

To je sprečilo paniku u bankarskom sektoru, ali samo za kratko jer se ubrzo pokazalo da je u novoj banci, i pored toga što je država “upumpala” dodatnih 100 miliona evra, premalo zdravog kapitala, pa je i ona krajem oktobra otišla u stečaj a depoziti i preostale obaveze prenete su na Poštansku štedionicu.

Prva hapšenja krenula su još u avgustu 2012. a nastavljena u nekoliko narednih meseci.

Među više od 30 privedenih, na početku i optuženih, nalazili su se vlasnici i rukovodioci firmi koje su uzimale sporne kredite, poslovodstvo banke, procenitelji, političari, konsultanti…

Tokom sudskog procesa, tužilaštvo je odustajalo od gonjenja pojedinih aktera, tako da se lista okrivljenih koji su u prvostepenoj presudi oglašeni krivima, svela na deset osoba ne računajući prvooptuženog Antonića čiji je postupak na čekanju.

Uspešan model

Model “finansiranja” kojim se izvlačio novac i prelivao u privatne džepove nije bila specijalnost samo te banke. Jednom otkrivena šema pokazala je da funkcioniše i kod drugih, pa su vrlo brzo dozvolu za rad izgubile i Univerzal banka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine dok je Srpsku banku spasila država tako što je na nju usmerila sve transakcije vezane za vojnu industriju. Prema nepotvrđenim procenama poreska obveznike to je koštalo više od milijardu evra.