Kako je prošao drugi dan Svetskog ekonomskog foruma: Govorili Zelenski, Jens Stoltenberg, Olaf Šolc, Al Gor i drugi 1Foto: Beta/AP/Markus Schreiber

Rat u Ukrajini, klimatske promene i energetika dominiraju današnjim izlaganjima na Svetskom forumu u Davosu, gde su govorili predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, nemački kancelar Olaf Šolc (Olaff Scholtz), bivši potpredsednik SAD Al Gor (Al Gore) i visoka zvaničnica Francuske za evropska pitanja Lorans Bun (Laurence Boon).

Volodimir Zelenski je rekao preko video-linka da isporuke zapadnog oružja moraju biti brže od ruskih napada na Ukrajinu, i pozvao je svet da bude brži u donošenju odluka jer „tragedije napreduju brže od života, a tiranija napreduje brže od demokratije“.

Zelenski je tokom izlaganja ustao i zamolio učesnike za minut ćutanja za poginule u današnjemm padu helikoptera u Ukrajini, među kojima je i ukrajinski ministar unutrašnjih poslova. Mada uzrok današnje tragedije nije poznat, Zelenski je ocenio da je „svaka smrt rezultat rata“.

Njegova supruga Olena Zelenska rekla je da u mnogim delovima Ukrajine ljudi imaju struju samo po nekoliko sati dnevno, a da su oblasti kraj fronta potpuno odsečene od energetske infrastrukture.

Generali sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio je da će se članovi tzv Kontakt grupe za Ukrajinu, okupiti u četvrtak i petak u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj da bi razmotrili načine za opskrbu Ukrajine težim i naprednijim oružjem, ne bi li se uspešnije suprotstavila ruskoj invaziji.

Kako je prošao drugi dan Svetskog ekonomskog foruma: Govorili Zelenski, Jens Stoltenberg, Olaf Šolc, Al Gor i drugi 2
Foto: Beta/AP/Markus Schreiber

Stoltenberg je rekao da je borba u Ukrajini „borba za naše vrednosti, borba za demokratiju“ i dodao: „Moramo dokazati da demokratija trijumfuje nad tiranijom i opresijom“.

Po njegovim rečima, isporuke oružja Ukrajine će, duoročno gledano, primorati ruskog predsednika Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto. Stoltenberg je takođe upozorio da je „veoma opasno potcenjivati Rusiju“ i ocenio da je „oružje put ka miru“, ali da se mir mora pristići brzo.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će njegova i druge zemlje nastaviti da finansijski i vojno podržavaju Ukrajinu“dokle god to bude potrebno“, a ukazao je i na napore Berlina i drugih saveznika da se pokrene proces obnove Ukrajine. Međutim, dodao je, „da bi se rat okončao, ruska agresija mora da propadne“.

Šolc je ukazao i na novoostvarenu nezavisnost Nemačke od ruskih energetskih izvora i ocenio da su obezbeđene zalihe za ovu zimu. Po njegovim rečima, Nemačka je za svega neekoliko meseci otvorila svoja prva dva terminala tečnog gasa a treći je gotovo završen.

Visoka zvaničnica Francuske za evropska pitanja, Lorans Bun (Laurence Boone), ocenila je da je Evropa izgubila konkurentnost u odnosu na SAD zbog naglog poskupjenja goriva i američke podrške domaćoj industriji iz obnovljivih izvora energije.

Po njenim rečima, Evropi je potreban „veliki prasak“ da bi uhvatila korak u prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i obezbedila snabdevanje gorivom, a neophodno jeda Evropska unija bude „radikalnija i proaktivnija u odgovoru na ovaj izazov“.

Bivši potpredsednik SAD Al Gor, ekološki akivista, žestoko je osudio uticaj interesa industrije fosilnih goriva i zatražio da se na COP klimatskim skupovima UN odluke donose kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno, s obzirom na to da zemlje bogate naftu usporavaju borbu protiv klimatskih promena.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (Antonio Guteress) je ocenio u govoru da je svet u „žalosnom stanju“ zbog mnoštva međupovezanih izazova među kojima su klimatske promene i ruski rat protiv Ukrajine koji se „nagomilavaju poput automobila u lančanom sudaru“.

Upozorio je da „najozbiljniji nivo geopolitičkih podela i nepoverenja kakav nije viđen generacijama“, podriva borbu s globalnim problemima, među kojima su i sve dublji jaz između bogatih i siromašnih, manjak sredstava za život usled divljanja inflacije, energetska kriza, efekti pandemije virusa kovid-19, prekidi u lancima snabdevanja…

Gutereš je izdvojio klimatske promene kao „egzistencijalni izazov“ i ocenio da je“gotovo propao“ globalni napor da se zagrevanje Zemlje ograniči na 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa.

Prvi čovek svetske organizacije i jedan od najistaknutijih zagovornika borbe s klimatskim promenama pozvao se na nedavnu studiju koja je pokazala da su naučnici pri naftaškoj kompaniji Ekson Mobil još 1970-ih godina sačinili izvanredno precizna predviđanja efekata klimatskih promena – iako je taj korporativni gigant javno dovodio u pitanje da globalno zagrevanje uopšte postoji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari